Galetin: Uvoznički lobi uništava domaće mlekarstvo, rešenje uvođenje prelevmana

Zbog nagomilanih zaliha pojedine mlekare u Srbiji smanjuju i obustavljaju otkup mleka. Proizvođači upozoravaju da je situacija alarmantna i da bi, ukoliko se problem hitno ne reši, mogli da budu primorani na radikalne poteze.

I dok nadležni kao uzrok krize navode poremećaje na evropskom i globalnom tržištu mleka, poljoprivrednici i agroekonomski analitičari ukazuju na problem nekontrolisanog uvoza koji potiskuje domaću proizvodnju i obara otkupne cene.

Prema navodima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izazovi u sektoru mlekarstva nastali su kao posledica poremećaja na evropskom i globalnom tržištu mleka. Na sastanku kome je pored resornih ministara (poljoprivrede i trgovine) prisustvovao i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut postignuta je saglasnost da se, u uslovima očekivanog pojeftinjenja mleka u Evropi i regionu, kroz dogovor svih aktera u lancu – od primarnih proizvođača do trgovine, radi na snižavanju cena mlečnih proizvoda u cilju povećanja potrošnje, ali bez ugrožavanja domaće proizvodnje i otkupnih cena.

Kako je tada saopšteno, ukoliko se pokaže da je došlo do ozbiljnih poremećaja na tržištu, izazvanih prekomernim uvozom po damping cenama, biće uvedeni prelevmani na tu robu.

Šta bi značilo uvođenje prelevmana?

Problem na tržištu mleka u Srbiji traje godinama i, prema oceni agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, reč je o dubinskom i sistemskom pitanju koje se ne može rešavati ad hoc merama i saniranjem posledica jer nije prolazne prirode. Zato on smatra da je neophodno baviti se uzrocima, a ne privremenim rešenjima.

“Glavni uzrok je to što tržište mleka i sireva kontroliše snažan uvoznički lobi. To je sada već potpuno jasno. Van svake ekonomske logike je da mi sa nekih 160.000 muznih krava ne zadovoljavamo potrebe domaćeg tržišta, a da otkupljivači mleka kažu da su pretrpani zalihama”, navodi Galetin.

On podseća da predstavnici resornog ministarstva često najavljuju ograničavanje uvoza i uvođenje prelevmana, ali da do konkretnih poteza ne dolazi.

„Uvođenje prelevmana nije jednostavno, jer bismo se odmah suočili sa reakcijama Evropske unije. Međutim, s obzirom na sve opomene i pritiske koje smo već trpeli iz EU zbog raznih stvari, postavlja se pitanje zašto bismo se u ovom slučaju ustručavali da zaštitimo domaće tržište i hoćemo li dobiti ukor od EU zbog uvođenja prelevmana i kvota na uvoz mleka. To bi u prvom naletu sprečilo nekontrolisani uvoz”, kaže Galetin.

On objašnjava da je prelevman parafiskalni namet kojim država opterećuje cenu nekog uvoznog proizvoda. Obično je vremenski ograničen, dok se tržište ne stabilizuje.

“Nije u pitanju klasičan porez, ali je namet koji bi na neki način praktično oporezovao uvozno mleko i tako destimulisao i uvoznike da uvoze skupo mleko koje neće biti konkurentno na tržištu. Kada uvedete prelevmane vi ste praktično na neki način zaštitili domaćeg proizvođača jer mleko iz uvoza sa takvim opterećenjem postaje cenovno nekonkurentno”, ističe Galetin.  

Sa druge strane, on dodaje da bi, paralelno sa tim, trebalo jasno utvrditi kolike su stvarne potrebe domaćeg tržišta i, ukoliko postoji manjak, uvesti strogo definisane kvote.

“Ako već nemamo dovoljno mleka od naših mlekara, hajde da vidimo koja je to količina za određeni period koja nam nedostaje, pa ćemo uvesti takozvane kvote da bismo zadovoljili domaće potrebe, a ne da se stalno pozivamo na to da nam Evropska unija nešto ne dozvoljava”, kaže Galetin.

Prema njegovoj oceni, Srbija kao potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne bi smela da vodi politiku koja pogoduje uvozničkom lobiju dok istovremeno uništava domaće mlekarstvo.

„Ovakav problem ne postoji samo na tržištu mleka. Slična situacija je i sa svinjskim mesom, živom stokom, pa i goveđim mesom. U deficitu smo sa svinjskim mesom, isto kao i sa mlekom, i za to nema opravdanja osim pogrešne politike prema stočarstvu“, upozorava Galetin.

On ističe da mlekare, prerađivači i konditorska industrija postupaju u skladu sa ekonomskom logikom i biraju jeftiniju sirovinu, koja trenutno dolazi iz Evropske unije.

„Evropski proizvođači imaju viškove i plasiraju mleko po damping cenama. Naravno da će domaći prerađivači kupovati tamo gde je jeftinije, to je normalna ekonomska računica. Ali država nije smela da dozvoli da postanemo zavisni od uvoza i da ne smemo da stanemo na crtu uvoznicima koji praktično kreiraju naše tržište mleka”, napominje Galetin.

Posledica takve politike je, prema njegovim rečima, paradoksalna i gotovo „šizofrena“ situacija u kojoj domaći proizvođači sirovog mleka nemaju kome da prodaju proizvod, dok se tržište zatrpava uvoznim i mlekom u prahu.

Uvoz po damping cenama obara cenu mleka i puni magacine mlekara

U razgovoru za Biznis.rs potpredsednik udruženja “Naše mleko” Slobodan Brkić ističe da u Mačvi otkup mleka još uvek nije obustavljen, ali da su otkupne cene krenule da padaju. Kako ističe, situacija je teža u Šumadiji, gde već više od 20 dana traje problem sa otkupom. Kao glavni razlog za to on navodi prekomeran uvoz i zatrpavanje tržišta, naročito kada je reč o mlekarama koje se bave proizvodnjom sireva.

“Mlekare imaju velike zalihe jer je ogromna količina kačkavalja, trapista i drugih sireva uvezena iz Evrope po damping cenama kojima ne može da se parira – od dva do 4,5 evra po kilogramu, dok je proizvodnja od šest evra pa naviše, s obzirom na to da je za proizvodnju takvih sireva potrebno i do deset litara mleka”, objašnjava Brkić.

Kada je reč o otkupnim cenama mleka, naš sagovornik kaže da je u protekle dve godine došlo do značajnog pada, dok su istovremeno svi ostali troškovi proizvodnje rasli.  

“Godišnje proizvodim 200.000 litara mleka, otkupna cena je trenutno 53 dinara po litru, a pre dve godine je bila 70 dinara. U međuvremenu, značajno su poskupeli struja i gorivo. Dodatni problem je i što je prag za ulazak u crvenu zonu potrošnje električne energije sa 1.600 smanjen na 1.200 kilovata. Najskuplja zona je za 400 kilovata smanjena, a mi u proizvodnji zavisimo od struje, tako da nama troškovi konstantno rastu, a cenu mleka pada”, kaže on.

Brkić kaže da svi u lancu – od proizvođača, preko mlekara, do trgovaca – pokušavaju da zarade, ali da je uloga države i resornih ministarstava ključna u regulisanju tržišta.

„Nemam nikakvu saradnju sa trgovinskim lancima, a oni se pravdaju velikim maržama. Međutim, osnovni krivac je država koja ima inspekcijske službe i određuje pravila igre. Ne može niko da podigne marže tek tako. Ministarstvo potpisuje uvozne dozvole – ni trgovac ni mlekara ne mogu da uvezu mleko bez saglasnosti nadležnih“, naglašava Brkić.

Prema njegovim rečima, prelevmani su ukinuti zbog dogovora sa Evropskom unijom iz 2008. godine, dok su uvozne kvote ukinute kasnije, što su proizvođači, kako kaže, odmah prepoznali kao problem.

„Čim su kvote ukinute, cena mleka je krenula da pada. Sada imamo zagušenje na tržištu i nemamo kome da prodamo mleko. Čak i da se sutra ponovo uvedu prelevmani i da uvoz stane, mi bismo bili u problemu još najmanje pet-šest meseci. Mlekare su pune, imaju zalihe i to prvo treba da se očisti” upozorava on.

Brkić podseća da je pre deset godina u Srbiji bilo oko 500.000 krava, dok ih danas ima svega 150.000 do 160.000.

„Situacija sa mesom je praktično ista kao i sa mlekom. Cena svinja je oko 160 dinara po kilogramu, a tržište je zatrpano nekontrolisanim uvozom“, zaključuje Brkić.