Gastro-turizam može podstaći razvoj lokalnih preduzetnika i malih biznisa

Hrana i piće su proizvodi koji imaju potencijal da doprinesu rastu privrede, ukoliko država napravi dobru strategiju, ne samo što se tiče gastro-industrije, već i gastro-turizma. Ovaj drugi sektor proteklih godina je sve više zastupljeniji u Srbiji, a turisti iz raznih delova sveta za srpsku hranu i pića imaju samo reči hvale.

Dr Veljko M. Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu i gastro ekspert, kaže za Biznis.rs da gastro-industrija može biti i jeste značajna šansa za ekonomski razvoj Srbije, i navodi nekoliko bitnih razloga zbog čega je to tako.

– Srbija je bogata resursima, ima izuzetno plodno zemljište i povoljnu klimu za uzgoj raznovrsnih poljoprivrednih proizvoda, što pruža osnovu za razvoj različitih gastronomskih delicija. Zatim, ima i bogatu kulturnu baštinu koja uključuje tradicionalnu hranu i piće. Ovo može biti osnova za razvoj autentičnih proizvoda koji bi privukli domaće i strane potrošače. Tu je i turistički potencijal – kroz promociju bogate gastronomske ponude Srbija privlači veći broj turista koji traže autentična iskustva, a to doprinosi rastu turističke industrije i donosi dodatne prihode zemlji. Još jedan od razloga su inovacije i internacionalizacija, odnosno razvoj gastro-industrije podstiče inovacije u proizvodnji hrane i pića, kao i njihovu internacionalizaciju. Srbija može dalje razvijati proizvode koji bi bili traženi na međunarodnom tržištu, što bi doprinelo rastu izvoza i jačanju ekonomske pozicije zemlje – objašnjava naš sagovornik.

Prednosti koje Srbija ima u gastro-industriji uključuju tradicionalne recepte, kvalitetne sirovine, relativno niske troškove proizvodnje i potencijal za izvoz. Svakako, postoji prostor za dalji razvoj, što potvrđuje i Mijušković.

– Investicije u modernizaciju proizvodnih procesa, unapređenje kvaliteta proizvoda, jačanje brendova i promocija na domaćem i međunarodnom tržištu, mogli bi dodatno ojačati položaj Srbije u gastro-industriji – kaže docent i gastro ekspert.

On dalje navodi da država na razne načine podstiče razvoj ove industrije kroz marketinške kampanje, sajmove, organizaciju gastonomskih festivala, kulturnih manifestacija. Ona pruža podršku proizvođačima hrane, ali i pića kroz edukativne programe, subvencije i kredite, a to pomaže malim i srednjim preduzećima da razviju kvalitetne proizvode i prošire svoje poslovanje.

Na primer, usled podsticaja države, trenutno u Srbiji ima oko 200 vinarija, čiji kvalitet vina može da parira najboljim međunarodnim reperima. Što se tiče destilerija, njih ima oko 1.100 registrovanih, ali svega desetak odsto od tog broja su proizvođači vrhunske žestine.

– Država integriše gastronomski turizam u svoju turističku politiku, promovišući domaće specijalitete kao deo turističke ponude. Ovo uključuje razvoj gastronomskih tura, kulturnih ruta i podršku restoranima i prodavnicama koji promovišu domaću hranu. Ona sarađuje sa međunarodnim organizacijama i drugim zemljama radi promocije domaće hrane i pića na međunarodnom tržištu – ističe Mijušković.

Gastro-industrija, kao deo prehrambene, može da donese veoma dobre ekonomske benefite, i sigurno da doprinese rastu BDP-a kroz proizvodnju, prodaju i izvoz hrane i pića.

– Gastro-industrija ima potencijal da generiše veliki broj radnih mesta u sektorima poput prehrambene industrije, ugostiteljstva, turizma, distribucije i prodaje hrane. Takođe, utiče na razvoj ruralnih područja jer mnogi poljoprivredni proizvodi služe kao sirovine u gastro-industriji. Ukoliko se domaći proizvodi i hrana promovišu na međunarodnom tržištu, to dovodi do povećanja izvoza i donošenja deviznih prihoda u zemlju. Gastro-industrija omogućava preradu sirovina u proizvode sa većom dodatom vrednošću, što povećava prihode i profitabilnost domaćih proizvođača. Njen razvoj doprinosi diverzifikaciji privrede, smanjenju zavisnosti od tradicionalnih sektora i povećanju otpornosti na ekonomske šokove. Ovi ekonomski benefiti čine gastro-industriju značajnom komponentom ekonomskog razvoja Srbije koja se mora maksimalno koristiti – ističe docent Mijušković.

Vinarije i seoska domaćinstva često organizuju degustacije za posetioce

Kada govorimo konkretno o gastro-turizmu, on predstavlja oblik turizma koji se fokusira na gastronomska iskustva, uključujući degustaciju lokalne hrane i pića, upoznavanje sa tradicionalnim jelima i pićima, posete farmama, vinarijama, pivarama, voćnjacima, ribarskim selima i drugim mestima gde se proizvode hrana i piće.

Naš sagovornik kaže da ovaj oblik turizma ima nekoliko karakteristika koje ga razlikuju od masovnog.

– Fokus je na hrani i piću, na gastronomskim iskustvima, kao što su degustacije lokalnih specijaliteta, posete tradicionalnim restoranima i učenje o lokalnim kulinarskim tradicijama. Gastro-turizam teži pružanju autentičnih i lokalnih iskustava, gde turisti imaju priliku da probaju tradicionalnu hranu i piće, kao i da se upoznaju sa procesom proizvodnje. On često podrazumeva interakciju turista sa lokalnim proizvođačima hrane i pića, kao i sa članovima lokalne zajednice, što omogućava da bolje razumeju kulturu i tradiciju destinacije – kaže Mijušković i dodaje da za razliku od masovnog ovaj vid turizma često podrazumeva manje grupe ili individualne posete, koje omogućavaju personalizovana iskustva i veću interakciju sa domaćinima.

Edukativna komponenta je često povezana sa gastro-turizmom, jer gosti imaju priliku da nauče o istoriji, tradiciji, proizvodnim procesima i kulturnom značaju hrane i pića destinacije koju posećuju.

Gastro-turizam u Srbiji ima određeni potencijal, ali još uvek postoji značajan prostor za dalji razvoj. Neki regioni su već prepoznati kao gastronomske destinacije, dok drugi tek treba da iskoriste svoje potencijale. Vojvodina nudi raznoliku gastronomsku ponudu koja uključuje tradicionalna jela poput sremačkog kulena, riblje čorbe, domaćeg sira i vina. Mnoga sela u Vojvodini organizuju manifestacije posvećene tradicionalnoj hrani i piću.

– Šumadija i Zapadna Srbija poznati su po proizvodnji vina, rakije i lokalnih specijaliteta poput ajvara, komplet lepinje, pršute, kajmaka i domaćeg hleba. Vinarije i seoska domaćinstva često organizuju degustacije vina i domaće hrane za posetioce. Južna Srbija poznata je po raznolikoj kuhinji koja kombinuje uticaje turske, grčke i balkanske. Tradicionalna jela poput jagnjetine ispod sača, proja i paprikaša su popularna među posetiocima. Međutim, postoji potencijal za razvoj gastro-turizma i u drugim delovima Srbije – ističe Veljko Mijušković.

Kako navodi, region Istočne Srbije ima bogatu kulturnu baštinu i tradicionalnu kuhinju koja bi mogla privući veći broj turista. Razvoj seoskog turizma, promocija lokalnih proizvoda i organizacija gastronomskih događaja mogli bi znatno unaprediti gastro-turizam u ovom regionu. Planinski regioni poput Stare planine, Zlatibora i Kopaonika imaju mnogo veći potencijal za razvoj kroz promociju tradicionalnih planinskih specijaliteta, kao i aktivnosti poput branja lekovitog bilja i pečenja rakije. Dunavska regija obiluje ribljim specijalitetima, a razvoj ribolova i ribolovnog turizma može privući ljubitelje ribe i gastronomije u ovaj deo zemlje.

Korist od gastro-turizma može imati lokalno stanovništvo i to, kako kaže Mijušković, na nekoliko načina.

– Prvo, ovaj oblik turizma pruža priliku za stvaranje novih radnih mesta i povećanje prihoda, posebno u ruralnim područjima gde je dostupnost poslova često ograničena. Otvaranje restorana, seoskih domaćinstava, vinarija, pivnica i drugih gastro-turističkih objekata može doprineti smanjenju nezaposlenosti i poboljšanju ekonomske situacije lokalnog stanovništva. Pored toga, gastro-turizam može podstaći razvoj lokalnih preduzetnika i malih biznisa, kao i promovisati održivu upotrebu prirodnih resursa. Mnogi lokalni proizvođači hrane i pića mogu profitirati od veće potražnje za njihovim proizvodima, što može dovesti do povećanja prihoda i unapređenja kvaliteta života u ruralnim zajednicama. Druga korist za lokalno stanovništvo je promocija i očuvanje kulturne baštine i tradicionalnih zanata. Gastro-turizam često podstiče interesovanje za lokalne kulinarske tradicije, što može oživeti stara jela, recepte i tehnike pripreme hrane koje su možda bile zaboravljene. Ovo može doprineti očuvanju identiteta i autentičnosti lokalne kulture – objašnjava naš sagovornik.

Potencijal gastro-turizma ogleda se i u tome što može ojačati socijalne veze unutar zajednice, ali doprineti i razvoju infrastrukture poput puteva, smeštaja, javnih prostora i turističkih informacionih centara.

Autor: Miljan Paunović

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs