Gde je nestala poslovna kultura: Više od 80 odsto kandidata bez odgovora poslodavca

Tržište rada se, prema oceni stručnjaka, menjalo mnogo brže nego što su se procesi zapošljavanja prilagođavali novim okolnostima. Kandidati više ne traže isključivo radno mesto i platu. Fokus se pomera ka smislu posla, fleksibilnosti, međusobnom poštovanju i, možda najviše, jasnoj i korektnoj komunikaciji tokom samog procesa zapošljavanja.

Sa druge strane, mnogi poslodavci i dalje nastupaju sa istim porukama, gotovo identičnim oglasima i nepromenjenim procedurama, kao da očekivanja kandidata nisu napredovala.

Stručnjaci za ljudske resurse kažu da produžavanje trajanja konkursa ili objavljivanje većeg broja oglasa ne donosi željeni rezultat. Umesto toga, sve više se ukazuje na potrebu za realnijim očekivanjima i savremenijim pristupom zapošljavanju, koji podrazumeva razumevanje tržišta i drugačiju komunikaciju sa kandidatima.

Od 1. januara u Kanadi se uvode najnovije zakonske promene u okviru Pay Transparency Act, na osnovu kojih će poslodavci koji intervjuišu kandidate za javno oglašene poslove morati da ih obaveste o tome da li je doneta odluka o zapošljavanju u roku od 45 dana nakon poslednjeg intervjua.

Ako poslodavac to ne uradi, kandidat može podneti žalbu ministarstvu rada, a u slučaju ponovljenih povreda moguće su sankcije kao što su upozorenja ili novčane kazne. Ta pravila se odnose na poslodavce sa najmanje 25 zaposlenih za javno oglašene pozicije.

U Srbiji poslodavci u većini slučajeva ne snose ozbiljne posledice ukoliko kandidatima ne jave ishod selekcije, ali to u velikoj meri zavisi od toga ko zapošljava i pod kojim uslovima je konkurs raspisan.

Važeći propisi, pre svega Zakon o radu, ne uvode opštu obavezu da poslodavac svakom kandidatu pojedinačno dostavi obaveštenje da nije izabran, naročito kada je reč o privatnom sektoru. Drugim rečima, izostanak odgovora sam po sebi ne predstavlja automatsko kršenje zakona. Zakonska obaveza odnosi se prvenstveno na izabranog kandidata, koji pre potpisivanja ugovora mora da dobije informacije o uslovima rada i radnom mestu.

Situacija je drugačija u javnom sektoru. Organi državne uprave, javna preduzeća, ustanove i drugi subjekti koji zapošljavaju putem javnih konkursa dužni su da donesu formalnu odluku o izboru kandidata. U tim slučajevima, kandidati imaju pravo da budu obavešteni o ishodu, postoji mogućnost pravnog leka kroz žalbu ili prigovor, a neobaveštavanje može predstavljati povredu samog postupka.

Menadžer za odnose s javnošću Infostuda Miloš Turinski u razgovoru za Biznis.rs ističe da Zakon o radu ne propisuje obavezu obaveštavanja svih učesnika konkursa o ishodu selekcije. Kako navodi, obaveštavanje kandidata koji nisu izabrani nije posebno uređeno zakonom i prepušteno je praksi i poslovnoj kulturi poslodavaca.

Podaci, međutim, pokazuju da je povratna informacija i dalje retkost. Prema Infostudovom istraživanju o iskustvu kandidata u procesu zapošljavanja, više od 80 odsto ispitanika navodi da nikada ili vrlo retko dobije bilo kakav odgovor nakon konkurisanja.

„To znači da povratnu informaciju najčešće dobijaju samo oni koji uđu u uži izbor ili naredne krugove selekcije, dok većina kandidata ostaje bez ikakvog odgovora. Ovi rezultati ukazuju da je povratna informacija i dalje izuzetak, a ne pravilo na domaćem tržištu rada“, navodi Turinski.

Naš sagovornik naglašava da ni sam izgled konkursa za posao nije strogo definisan zakonom.

„Zakon o radu ne propisuje detaljno formu i sadržaj oglasa, niti precizno određuje šta konkurs mora, odnosno ne sme da sadrži. Jedino ograničenje odnosi se na opšta načela zabrane diskriminacije i poštovanja ravnopravnosti kandidata“, objašnjava Turinski.

Prema iskustvu Infostuda, sadržaj oglasa u najvećoj meri zavisi od interne politike poslodavca i standarda na tržištu rada, dok kvalitet i jasnoća konkursa direktno utiču na broj i strukturu prijava.

Nedostatak povratne informacije, prema istraživanjima, predstavlja jedan od glavnih izvora nezadovoljstva kandidata.

„Veliki broj njih navodi da im je upravo izostanak bilo kakvog odgovora najnegativnije iskustvo tokom konkurisanja. Kandidati ističu da im je i negativan odgovor značajan, jer im pruža jasnu informaciju o ishodu i omogućava da bez dodatne neizvesnosti nastave potragu za poslom“, zaključuje menadžer za odnose s javnošću Infostuda Miloš Turinski.