Geopolitičke okolnosti rizik za održavanje ravnoteže srpske ekonomije

U trećem kvartalu 2024. godine ostvaren je realni rast bruto domaćeg proizvoda od 3,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Na pozitivno kretanje BDP-a u ovom tromesečju najznačajnije je uticao sektor usluga, izuzev trgovine, sa 2,0 p.p. (procentna poena), navodi se u analizi Republičkog zavoda za statistiku.

“Posmatrano po agregatima upotrebe, u trećem kvartalu 2024, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, privatna potrošnja ostvarila je realni rast od 3,9 odsto i pozitivno doprinela kretanju BDP-a sa 2,5 p.p. Investiciona aktivnost uvećana je za 9,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine (doprinos kretanju BDP-a od 2,1 p.p.). Izvoz i uvoz ostvarili su stope rasta od 3,2 odsto i 14,4 odsto, sa doprinosom kretanju BDP-a od 1,8 p.p. i 8,5 p.p., respektivno”, objašnjeno je u najnovijoj publikaciji Trendovi.

Ukupna industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u periodu januar-septembar 2024. godine bila je za 2,8 odsto viša nego prethodne godine. Rast je ostvaren u prerađivačkoj industriji (4,4 odsto) i rudarstvu (8,4 odsto), dok je u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji ostvaren pad od 7,4 odsto.

Sektor prerađivačke industrije dao je najveći doprinos (3,5 p.p.) rastu ukupne industrije u periodu januar-septembar 2024, a sledi rudarstvo (0,6 p.p.).

Veliki uticaj globalnih ekonomskih i političkih promena

Kao mala i otvorena ekonomija Srbija je pod velikim uticajem globalnih ekonomskih i političkih promena, posebno onih koje uključuju njene ključne trgovinske partnere – Evropsku uniju, Rusku Federaciju, članice CEFTA.

“Strane investicije i priliv kapitala ključni su za strategiju rasta Srbije. Međutim, pandemija korona virusa i sukobi u Ukrajini i Gazi doveli su do narušavanja globalnih finansijskih tokova, što bi moglo dovesti do ozbiljnih izazova u funkcionisanju srpske ekonomije i, posebno, u održavanju platno-bilansne ravnoteže. Ovome treba dodati i aktuelna dešavanja u Siriji”, navodi Republički zavod za statistiku u svojoj publikaciji Trendovi.

Sve ovo predstavlja rizik za održavanje eksterne ravnoteže srpske ekonomije i prema ovom scenariju u model je ugrađena prosečna stopa rasta BDP-a za period 2024-2033. od četiri odsto.

Stručnjaci RZS-a ukazuju da u 2024. godini procenjena stopa rasta BDP-a iznosi 3,8 odsto, dok bi u 2025. ona iznosila 4,5 odsto.

“Nakon toga, stopa rasta ekonomije iznosila bi četiri odsto i ostala bi nepromenjena sve do kraja projektnog perioda. Prema ovoj dinamici rasta, do 2033. godine vrednost BDP-a dostigla bi 154,9 milijardi evra”, navodi se u analizi.

Stopa inflacije u 2023. godini iznosila je 12,1 odsto, a prema poslednjim procenama datim u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa 2026. i 2027. godinom, inflacija u 2024. godini iznosi 4,7 odsto.

U naredne dve godine projektovana stopa inflacije iznosiće 3,5 odsto, da bi u 2027. godini iznosila 3,3 odsto. Nakon toga, inflacija će prema procenama stručnjaka RZS-a iznositi tri odsto i ostaće nepromenjena do kraja projekcionog perioda (2033.)

Povećan ciljani udeo kapitalnih rashoda u BDP-u

Budući da se u narednom periodu očekuje rast nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu, nakon odluke da se izložba EXPO održi 2027. godine u Beogradu i realizacije programa “Skok u budućnost – Srbija 2027“, ciljani udeo kapitalnih rashoda u BDP-u je povećan u odnosu na prethodni ciklus fiskalnih projekcija (kada je iznosio 5,5 odsto) na 7,4 odsto u 2025. i 2027. godini.

“U 2026. godini ciljani udeo ovih rashoda iznosi 7,2 odsto. Ukoliko postojeće poreske stope ostanu nepromenjene, učešće konsolidovanih javnih prihoda u BDP-u stabilizovaće se na oko 39 odsto. Pritom bi se učešće javnih rashoda u BDP-u smanjilo sa procenjenih 43,6 odsto u 2024. na 39,4 odsto BDP-a u 2033. godini, čime bi se deficit budžeta smanjio u relativnom iznosu na oko 0,2 odsto BDP-a na kraju perioda projekcije”, ocenjuju stručnjaci RZS-a.

Predviđena povećanja javnih investicija u infrastrukturu treba da obezbede višu stopu privrednog rasta kako direktno, tako i indirektnim efektima koje nova infrastruktura ima na rast privatnih investicija.

“S tim u vezi, postavljen je ciljni udeo javnih investicija od 7,4 odsto BDP-a u 2025. godini, koji bi se tek nakon 2028. godine smanjio na 5,5 odsto BDP-a. U 2023. godini relativni obim javnih investicija iznosio je 6,5 odsto BDP-a, da bi u 2024. godini procenjeni udeo javnih investicija iznosio 7,4 odsto”, navodi se u analizi RZS-a.

Polazna pozicija u tekućoj, 2024. godini jeste fiskalni deficit od 2,7 odsto BDP-a, koji u narednoj godini raste na 2,9 odsto BDP-a, da bi nakon toga usledio postepeni pad udela deficita sve do kraja projektnog perioda. Tako bi u 2033. godini deficit konsolidovanog budžeta države iznosio 0,2 odsto BDP-a.