Geopolitika ubrzano gura svet u vrtlog najteže ekonomske krize
31.12.2024 10:44 Autor: Marija Jovanović 2
Ljubodrag Savić je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na predmetima Ekonomika industrije i Tehnološki razvoj i politika (redovne studije) i Globalne tendencije u svetskoj ekonomiji, Industrijska politika i privredni razvoj i Naučno-tehnološka politika i privredni razvoj (master studije).
Izučava detaljnije pitanja vezana za razvoj industrije, industrijske politike, tehnološkog razvoja, savremenih tendencija u svetskoj ekonomiji, tranzicije i privatizacije srpske privrede.
Bio je rukovodilac Centra za izradu investicionih projekata, u okviru koga se više godina uspešno realizovao inovacioni kurs “Kako napraviti biznis plan”. Rukovodio je izradom više biznis planova, kao i projekata vezanih za procenu vrednosti kapitala i privatizaciju preduzeća. Stalni je sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast. Tokom 1988. i 1995. godine boravio je na LSE (London School of Economics and Political Science) u Londonu. Redovni je član Naučnog društva ekonomista.
Pitali smo Ljubodraga Savića, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2024. godinu?
Događaj godine
– I ovu 2024. godinu, kao i prethodne dve, obeležio je prvenstveno rat u Ukrajini. Epidemija Covida-19 je svet uvela u ogromnu ekonomsku krizu, koja je još više produbljena ratom u Ukrajini i na Bliskom istoku. Svet se u potpunosti podelio, cene energenata i hrane su eksplodirale, sankcije se svakodnevno uvode i pooštravaju. Zapad se sve više i otvorenije svrstava i aktivno pomaže ukrajinsku stranu. Sve ove okolnosti ubrzano guraju svet u vrtlog najteže ekonomske krize, ali i potencijalno mogućeg šireg svetskog sukoba, u koji će u većoj ili manjoj meri biti uvučen veći deo sveta. Iskreno rečeno, veoma sam zabrinut za budućnost sveta.
Ličnost godine
– Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je sa jedne strane veoma odlučan da odgovori na sve pritiske i otvorene napade, a sa druge veoma dobro razume šta se u svetu dešava i kakve mogu biti posledice politike koju Zapad decenijama sprovodi i koja je potpuno eskalirala poslednjih godina. Maske su konačno pale, cilj Zapada je potpuno jasan i za svet u celini je dobro da postoje i takvi lideri, koji će se suprostaviti decenijskoj i neprikosnovenoj hegemoniji Zapada.
Cena suprostavljanja globalnom Zapadu će za Rusiju biti ogromna, ali to nažalost neće biti prvi, a nadamo se da će biti poslednji put. Rusija je tu cenu već više puta plaćala. Verujem da je dobro naučila istorijsku lekciju i da će uz pomoć velikih zemalja, svrstanih pre svega u BRIKS-u, izgraditi novi međunarodni poredak, zasnovan na mnogo pravednijim odnosima, u kome neće biti dominacije nijedne velike svetske sile.
Najbolji poslovni potez godine
– Izgradnja infrastrukture, a pre svega puteva, jer je infrastruktura najvažniji uslov za dinamičan privredni razvoj zemlje. Ona ne donosi rezultate u kratkom roku, ali ozbiljno otvara prostor za dugoročni razvoj. Kada premrežimo Srbiju auto-putevima, obezbedimo gas, očistimo zemlju, obezbedimo vodu, prečistimo kanalizaciju, počeće da nam dolaze i strani investitori koji su se ranije opredeljivali za daleku Aziju, ali i turisti kojima je Srbija, a posebno Beograd, sve zanimljiviji. Naravno, ne toliko za godinu ili dve, ali za deset ili dvadeset svakako.
Poslovni promašaj godine
– Ovo što se decenijama dešava sa EPS-om, jer smo od nečega što je nesumnjivo srpska komparativna prednost napravili nešto što će progutati mnogo novca i neće se tako lako popraviti. EPS je dragulj srpske privrede, ali decenijskim lošim upravljanjem ne daje rezultate koji se od njega očekuju. Mi smo prihvatili mnogo toga što su dobra iskustva Evropske unije – razdvojili delatnosti, korporatizovali preduzeće, ali smo zadržali lošu osobinu da se država previše meša u poslovanje. Ona treba da bude većinski vlasnik Elektroprivrede Srbije, ali ne sme – jer ne zna – da upravlja EPS-om. Ne treba mnogo mudrovati, već iskoristiti iskustva češkog ČEZ-a koji beleži izvanredne rezultate i pored toga što se nalazi u državnom vlasništvu.
Očekivanja u 2025. godini
– Da ne bude gore nego što je sada! To će se teško ostvariti, jer svet tone sve dublje. Svi su u većem ili manjem problemu, ali Srbija osim ekonomskih teškoća trpi i neviđene političke pritiske.
Da bismo opstali od nas se traži da „odsečemo jednu od dve noge“, da uvedemo sankcije Rusiji, našem vekovnom prijatelju i u teškim vremenima, da se odreknemo Kosova, srpskog naroda u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, da ispunimo sve opšte uslove za prijem u EU, plus posebne, koji su skrojeni samo za Srbiju… Da smanjimo „maligni“ kineski uticaj, pre svega u ekonomiji Srbije. Čak i da sve to uradimo, imamo pitanje za ozbiljno razmišljanje – da li bi nas i tada primili u članstvo EU?
LJUBOMIR
2.1.2025 #1 AuthorTeška priča
BIJUTI27
3.1.2025 #2 AuthorVeoma pametno i iskreno a pre svega ekonomično viđenje..