Glamočić: Država ima plan kako da očuva domaću poljoprivrednu proizvodnju

Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je danas da Srbija prolazi kroz složene tržišne okolnosti i da poljoprivrednici osećaju teret tih promena, ali da država ima jasan plan kako da se odgovori na izazove i očuva domaća proizvodnja.

Glamočić je, u okviru šezdesetog Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru, kazao da država neće napustiti poljoprivrednike i da je cilj da se obezbedi stabilna i održiva proizvodnja, pošten odnos na tržištu, jasno obeležavanje domaćih proizvoda i podrška gazdinstvima koja zaista rade, prenosi Beta.

„Sve što radimo ima za cilj da poljoprivreda bude održiva i konkurentna, a selo živo“, poručio je Glamočić, saopštilo je ministarstvo.

On je potvrdio uvođenje jasnijih pravila u obeležavanju porekla proizvoda kako bi potrošači u prodavnicama i sami poljoprivrednici tačno znali šta je domaće, a šta je uvozno.

Prema njegovim rečima, biće uvedeno jasno obeležje za proizvode od mesa proizvedene u Srbiji, kako bi se videlo da je proizvod potekao od naše stoke i obrađen u domaćim kapacitetima.

On je istakao da je konkurencija poželjna, ali da građani moraju imati jasnu informaciju na osnovu koje sami donose odluku o kupovini.

Glamočić je, govoreći o podršci za ratarstvo i stočarstvo, naglasio da će podsticaji za ratare biti isplaćivani u dva navrata, pred prolećnu i pred jesenju setvu, što će poljoprivrednicima olakšati planiranje i nabavku osnovnih inputa.

„Osim direktne podrške, biće dostupni i krediti sa subvencionisanom kamatom koji će biti najpovoljniji na tržištu i prilagođeni dinamici setve“, rekao je on.

Ministar je kazao da „proleterska pravila“, u kojima su svi dobijali isto, bez obzira na ulaganja, više neće postojati, „jer ona nisu doprinela razvoju poljoprivrede“ i da će više dobijati oni koji više i rade i imaju veća ulaganja u proizvodnju, navodeći kao primer sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i intenzivnu proizvodnju.

Naglasio je da će i mala gazdinstva ostati u fokusu državne podrške.

Rekao je da Srbija ima visok udeo sitnih gazdinstava koja čuvaju selo i da država neće dozvoliti da oni budu gurnuti sa tržišta.

Objasnio je da će za najmanja gazdinstva biti pojednostavljene obaveze prilikom pravdanja troškova, dok će veća morati da dokumentuju svako korišćenje sredstava, kako bi se izbegle zloupotrebe koje su postojale prethodnih godina.

Glamočić je poručio da je to interes svih i da je to jedini način da se uvede red u korišćenje podsticaja.

Najavio je da će već od ovog petka, nakon usvajanja Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu na sednici Vlade, početi isplata dodatnih 100.000 dinara za krave prvotelke svim poljoprivrednim proizvođačima koji su se prijavili na javni poziv za kvalitetne priplodne krave u 2025. godini.

Pojasnio je da neće biti raspisan novi javni poziv za ovu meru, već će se isplata vršiti automatski.

Glamočić je govorio i o promeni odnosa trgovinskih lanaca prema domaćim proizvođačima, ističući da će Srbija, prvi put, na sličan način kao Evropska unija, uvesti Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama.

Istakao je da je do sada bilo slučajeva da poljoprivredni proizvodi stoje u marketima, propadaju ili se vraćaju proizvođačima na njihov teret i da će to sada biti jasno regulisano zakonom.

Glamočić je najavio kraće rokove plaćanja, navodeći da će za kvarljive proizvode rok isplate iznositi trideset dana, a za ostale šezdeset dana, dok je do sada bilo slučajeva da se plaća i nakon četiri meseca.

Osvrnuo se i na tržište mleka i podsetio da Srbija po tom pitanju nije deficitarna država, već da ima veći izvoz od uvoza, precizirajući da Srbija izvozi 13.000 tona mleka i mlečnih proizvoda više nego što uvozi.

Istakao je da problem nije u porastu uvoza već u padu otkupnih cena u Evropskoj uniji i viškovima koji se po nižim cenama plasiraju na tržištima gde je Srbija inače jaka, što utiče i na domaće proizvođače.

Poručio je da je ovo tržišni izazov na koji Srbija ne može jednostavno da odgovori administrativnim merama, već upravo kroz podršku proizvodnji i uređenje tržišta.