Globalna energetska kriza preti privrednom oporavku

Gasna kriza u Evropi primer je ekonomskih posledica geopolitičke borbe. Rusija se našla pod optužbama Evrope da namerno podstiče nestašicu, jer ne isporučuje dovoljno gasa koji je zbog toga postao preskup. Moskva to negira, navodeći da je Evropa sama kriva za problem, jer se odrekla dugoročnih ugovora sa Gazpromom da bi kupovala gas na berzi, gde su i cene berzanske. Nesporno je da je ponovno otvaranje privrede posle striktnih epidemioloških ograničenja povećalo privredne aktivnosti, a samim tim i potražnju. Logično rešenje za nestašicu gasa u Evropi bilo bi puštanje u rad gasovoda “Severni tok 2”, ali od toga za sada nema ništa.

Prirodni gas ponovo je počeo da poskupljuje u prvim danima novembra, iako se taman moglo učiniti da će njegova cena nastaviti da se vraća u razumne okvire. Na kraju prve novembarske nedelje njegova cena pala ispod 900 dolara za 1.000 kubnih metara, što je i dalje papreno skupo. Primera radi, Srbija trenutno plaća ruski gas po ceni 270 dolara za 1.000 kubnih metara, ali taj ugovor ističe krajem godine. O našem novom ugovoru sa Gazpromom i snabdevanju tokom zime biće reči nešto kasnije. Vratimo se Evropskoj gasnoj berzi.

Cene gasa u Evropi naglo su porasle u trećem kvartalu. Početkom avgusta cena fjučersa holandskog TTF gasnog indeksa bila je oko 515 dolara za 1.000 kubnih metara, a do kraja septembra se udvostručila. Posle dostizanja istorijskog maksimuma u oktobru, cene su prepolovljene, ali su u odnosu na početak godine porasle za oko 250 odsto.

Gas nikad skuplji, industrija smanjuje kapacitete

U prvoj dekadi oktobra gas je dostigao najvišu cenu ikada – 1.936 dolara za 1.000 kubnih metara. Bila je to cena fjučersa na glavnom evropskom TTF čvorištu u Holandiji. To je ekvivalentno ceni od 186 dolara za megavat električne energije koju troše domaćinstva. Milioni Evropljana sa strahom očekuju zimu, znajući da neće moći da plate račune za grejanje. Industrijska potrošnja struje u Evropi opala je u oktobru za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Vlade evropskih zemalja održavaju hitne sednice pokušavajući da pronađu rešenje i da umire građane.

Smanjenje potrošnje gasa najočiglednije je u Nemačkoj, koja je ekonomski najrazvijenija država EU. Visoke cene gasa direktno su ugrozile ekonomski oporavak Evrope, slabeći privrednu aktivnost i doprinoseći rastu inflacije, koja je odavno prerasla ciljane okvire. Holandija i Velika Britanija takođe su značajno smanjile potrošnju.

U sličnoj situaciji je i Kina. U zemlji koja je druga najveća ekonomija sveta, u nekim gradovima uvedene su restrikcije struje, a neki industrijski pogoni su redukovali ili obustavili proizvodne aktivnosti. Sa nestašicama struje suočile su se čeličane. Očekivana posledica je usporen ekonomski rast Kine. Prema zvaničnim podacima rast BDP Kine u trećem kvartalu tekuće godine bio je 4,9 odsto. Podsetimo, ekonomski rast Kine u drugom kvartalu, bio je 7,9 procenata. Vlada je početkom novembra savetovala građanima da obezbede zalihe hrane za zimu, što može da se tumači na različite načine, a jedan od njih je prognoza ekstremno hladne zime.

Nije samo energetska kriza usporila rast najbrže rastuće svetske ekonomije u ovom veku, već i nestašica mikročipova koja je usporila proizvodnju, poplave u severnom delu zemlje, kriza likvidnosti u sektoru nekretnina i problemi u globalnim lancima snabdevanja. S druge strane Pacifika benzin je premašio cenu od tri dolara za galon, što je za dolar više nego pre godinu dana. Bela kuća već mesecima zahteva od zemalja izvoznica nafte i njihovog saveznika Rusije da povećaju dnevnu proizvodnju, kako bi uticale na pad cena sirove nafte. Od toga za sada takođe nema ništa. Organizacija OPEC+, u kojoj ključni uticaj imaju Saudijska Arabija i Rusija ostala je pri ranijoj odluci da pojača dnevnu proizvodnju nafte u decembru za skromnih 400.000 barela. Cena za barel sirove nafte Brent već nedeljama se koleba između 80 i 85 dolara.

Energetska situacija na tri ekonomski najvažnija kontinenta sveta je krizna. Pritom, u Evropi i Americi inflacija sve više izmiče kontroli. Rizici poslovanja postaju sve veći, a gladnih u svetu je sve više, dok se pandemiji korona virusa ne nazire kraj. Neizvesnost, rizik i opasnost su ključne reči ove zime, a od toga koliko će biti hladno tokom u narednih pet meseci zavisiće sudbine mnogih pojedinaca, ali i vlada.

Srbija će imati stabilno snabdevanje

Bez obzira na to što je kriza globalna, predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić, ocenio je za Biznis.rs da energetska kriza Evrope nema nikakav uticaj na energetiku Srbije.

„Ugovorene količine prirodnog gasa sa Gazpromom obezbeđuju sigurnost stabilnog snabdevanja potrošača u Srbiji. Domaći ugalj, domaće termoelektrane i domaći elektroprenos garantuju i obezbeđuju snabdevanje električnom energijom. Utisnute količine gasa u podzemno skladište Banatski Dvor obezbediće sigurno snabdevanje potrošača i u toku predstojeće zime. Nema mogućnosti nestašice energenata“, tvrdi Vuletić.

To je svakako dobra vest za građane Srbije, koji su sa više strana primili uveravanja da struja i gas neće poskupeti tokom tekuće grejne sezone.

„Obezbedićemo sigurno i stabilno snabdevanje gasom u vreme svetske gasne krize, konkurentne cene, a naplaćivaćemo tranzitnu taksu. Pre svega, bićemo neko preko koga će se snabdevati srednjoevropske zemlje gasom, što do sada nije bio slučaj. To je još jedna potvrda koliko je bila dobra i pametna odluka Gazproma da zajednički gradimo ovaj gasovod (Balkanski tok). Zahvaljujući ovom projektu moći ćemo da koristimo sve resurse u regionu, da ih ujedinimo i komercijalizujemo“, naveo je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

Ono što Srbiji predstoji jeste ugovaranje nove cene gasa početkom naredne godine, a kako bi se ponovo postigla najbolja cena, razgovori o tome vodiće se na najvišem nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina. Upućeni u gasni sektor priželjkuju da će se prilikom ugovaranja nove cene ključno uzeti u obzir naftna formula, odnosno kretanje cene sirove nafte u prethodnih devet meseci, a ne berzanska cena gasa.

U oktobru je prestalo snabdevanje Mađarske ruskim gasom preko Ukrajine. Prvi put u istoriji, gas se doprema u Mađarsku zaobilazeći Ukrajinu. U Kijevu je ova odluka primljena krajnje negativno i ocenjena je kao „politička i ekonomski neopravdana“. U nekim od komentara Kijeva ocenjeno je da je reakcija Budimpešte na nezadovoljstvo Ukrajine „arogantna“. Mađarski premijer Viktor Orban odbacio je kritike susedne Ukrajine na račun dugoročnog sporazuma o snabdevanju gasom koji je potpisan sa ruskim Gazpromom, poručivši da ga ne zanima stav Kijeva o tome, preneo je Reuters. Orban je u izjavi za državni radio rekao da je odgovoran samo mađarskim biračima, koji bi bez novog sporazuma s Rusijom bili primorani da plaćaju mnogo više cene gasa. Evropska komisija navela je da bi Budimpešta trebalo da proceni uticaj ugovora o gasu sa Rusijom na sigurnost snabdevanja energijom i da joj dostavi zaključke, a EK će verovatno tražiti da joj se pokaže ugovor.

Rusija čeka dozvolu za “Severni tok 2”

Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da je situacija sa nestašicom gasa u Evropi posledica politike Evropske komisije i da Rusija sa tim nema nikakve veze. Kremlj je ranije negirao optužbe na račun Rusije u vezi sa rekordnim poskupljenjem gasa u Evropi. Putin je istakao da je Rusija pouzdan snabdevač gasom potrošača širom sveta, a da je rast cena gasa u Evropi u vezi sa visokom potrošnjom energije u uslovima ekonomskog oporavka, klimatskih promena i nepopunjenih skladišta. Putin je objasnio da je celokupna filozofija Evropske komisije poslednjih godina bila usmerena na regulisanje tržišta energije, pa i gasa, kroz berzu, preko takozvanih spotova. Zbog toga su evropske kompanije odustale od dugoročnih ugovora, čije su cene vezane za kotaciju sirove nafte i njenih derivata, a na spotovima, odnosno terminalima nema dovoljno gasa.

„One evropske kompanije koje dobijaju gas od Gazproma po dugoročnim ugovorima, dobijaju ga, pazite – četiri puta jeftinije! Ne za jedan procenat, nego četiri puta (jeftinije). A Gazprom ne dobija superprofit, mi ne plačemo zbog toga, jer nas zanimaju dugoročni ugovori, dugoročne međunarodne obaveze“, naveo je Putin. On je istakao da će Rusija krenuti sa isporukama gasa kroz “Severni tok 2” čim se druga cev napuni i čim bude dobijena dozvola nemačkog regulatora.

„Sledećeg dana krećemo sa isporukom“, naglasio je Putin. On je podsetio da je obim emisije ugljen dioksida tokom transporta gasa kroz Severni tok 2 pet do šest puta manja nego kroz sistem za transport gasa preko Ukrajine, preneo je TASS.

Gasovod čija je izgradnja okončana u septembru verovatno bi mogao da reši probleme snabdevanja Evrope, ali i da donese ogroman profit Gazpromu, ako se ima u vidu da je njegov pun kapacitet 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a to je oko 50 milijardi dolara pri berzanskoj ceni od oko 900 dolara za 1.000 kubnih metara. Moskva ocenjuje da bi prema procedurama i propisima, bez politizacije pitanja, onda gasovod mora da bude sertifikovan u Nemačkoj najkasnije u decembru ili u januaru iduće godine.

Prema oceni Moskve, pritisak koji se vrši na Nemačku, uključujući i zemlje koje nisu članice Evropske unije, može da odloži proces, iako bi pokretanje “Severnog toka 2” izmenilo situaciju u evropskim zemljama. Rusi navode da je je izvorište gasa Bovanenkovsko polje dostiglo kapacitet od 15 milijardi kubnih metara godišnje. Gas sa ovog polja ne može da se isporučuje preko koridora Nižnji Novgorod i preko Ukrajine, može se isporučivati samo preko “Severnog toka 2” ili “Severnog toka 1”.

S druge strane gasovoda, 2.450 kilometara dalje u Nemačkoj, gde se očekuje odluka regulatora o sertifikaciji, otpor prema ovom projektu ojačao je nakon parlamentarnih izbora koji su održani 26. septembra. Šefica partije Zelenih, koja će verovatno biti deo buduće vladajuće koalicije, Analena Berbok, najoštriji je protivnik ovog projekta za koji je rekla da je “greška” Berlina. Prema njenim rečima “Gazprom igra poker sa Nemačkom” i ucenjuje Evropu prekidajući isporuke gasa zarad pokretanja “Severnog toka 2”. Ona je potvrdila da su povećana potražnja i ograničena ponuda uticali na rast cene gasa, ali ključni problem je po njenom mišljenju Moskva. “Ne smemo dozvoliti da nas (Rusija) ucenjuje”, istakla je ona.

Da li je gas političko ili ekonomsko pitanje?

Ipak, najava Kremlja da će nakon popunjavanja skladišta u Rusiji, od 8. novembra pojačati snabdevanje Evrope kroz postojeće sisteme uticala je na sniženje cena, koje su i dalje iznad granice održivosti. Prema oceni sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislava Mićovića, optužbe na račun Rusije nisu osnovane.

„Nisu u pravu, jer Rusija ima dobit od prodaje gasa. Ima ga i želi da ga proda što više. Nestašicu gasa i visoke cene izazvale su one države u Evropi koje su poverovale u priče da će moći da se snabdevaju iz nekih drugih izvora gasa, a ne iz ruskih, i žele da se izvrši pritisak da se gas transportuje preko Ukrajine, a ne preko gasovoda “Severni tok 2”. Situacija sa snabdevanjem prirodnim gasom Evrope veštački je postala geopolitičko, a ne energetsko i ekonomsko pitanje“, ocenio je Mićović u razgovoru za Biznis.rs.

O političkim uzrocima energetske krize govorio je i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozef Borelj, koji je naveo da oštro povećanje cene gasa ima “duboke geopolitičke korene” i da je ono “deo geopolitičke borbe .

„Rusija je ispunila svoje ugovorne obaveze, ne može se reći da ne isporučuju gas kada kažu da hoće, ali (Rusija) nije povećala ugovorene količine“, naveo je prvi čovek evropske diplomatije. U oktobarskom intervjuu španskom dnevniku El Pais, Borel je taođe sugerisao da Rusija koristi prednost energetske krize kako bi primorala Evropu da uskoro počne da uvozi gas preko “spornog” gasovoda “Severni tok 2”.

Borelj je ipak naglasio da Rusija nije jedini geopolitički faktor. On je takođe pomenuo probleme u severnoj Africi, koji uključuju Alžir i Maroko, kao i značajne količine tečnog prirodnog gasa koje se sa Bliskog istoka i iz SAD brodovima dopremaju u Aziju, umesto u Evropu. Nemački televizijski kanal N-TV nedavno je izvestio da su velika kineska energetska preduzeća u završnoj fazi pregovora sa američkim izvoznicima o više milijardi dolara vrednom sporazumu o isporuci prirodnog gasa u Kinu.

Prema navodima nemačke N-TV, Rusija bi mogla da pomogne u rešavanju situacije na evropskom tržištu gasa povećanjem obima isporuka putem svojih cevovoda. Međutim, nemačka televizija ocenjuje da su izvozne mogućnosti Moskve trenutno ograničene zbog potrebe popunjavanja sopstvenih skladišta i činjenice da je proizvodnja već na maksimalnom nivou. U svakom slučaju, eventualni veliki ugovori o izvozu američkog gasa u Kinu bili bi težak udarac za Evropu, koja bi praktično ostala bez izbora i morala bi da se osloni na Rusiju iz koje je do sada dobijala 40 procenata ukupne količine gasa.

Gasovod “Južni tok” mogao da bude rešenje problema

Prema oceni Tomislava Mićovića, da je svojevremeno realizovan projekat izgradnje gasovoda “Južni tok”, Evropa ne bi imala problem sa snabdevanjem, a cene bi bile umerene.

„Кao što sam napomenuo, prirodni gas je postao geopolitičko pitanje. Ne od ove godine, već i od ranije. Treba se setiti kako je miniran projekat Južni tok, koji je za potrebe Srbije, Bugarske i zemlje Srednje Evrope bio od velikog značaja. Da je on realizovan, bilo bi gasa u dovoljnim količinama i po prihvatljivim cenama za celu Evropu. Onaj koji je imao interes da se projekat “Južni tok” tada onemogući, sada ima isti interes, zbog čega je izazvana energetska kriza i visoke cena prirodnog gasa“, tvrdi naš sagovornik.

U vezi sa predstojećim sastankom Vučića i Putina 25. novembra u Moskvi, kada će se razgovarati o novoj ceni po kojoj ćemo plaćati ruski gas, Mićović je naveo da je “teško reći kakav bi dogovor oko cene gasa mogao da bude postignut.

„Кoliki će procenat takozvanog “naftnog” dela cene biti u ukupnoj ceni, to je pitanje razgovora“, rekao je Mićović za naš list.

Vojislav Vuletić ranije je govorio o ceni gasa za portal Biznis.rs, navodeći da “ruski prirodni gas mora da poskupi, ali da za sada ne možemo da znamo po kojoj ceni ćemo ga nabavljati po isteku važećeg ugovora. “Bilo kako bilo, problema u snabdevanju ne bi trebalo da bude i gasa će biti dovoljno tokom zime”, rekao je Vuletić. On je objasnio da je sadašnja cena od 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, koju plaća Srbija, ugovorena kada je nafta koštala 40 do 45 dolara za barela, a sada je dvostruko skuplja. Vuletić je podsetio da je 1973. godine ustanovljena takozvana naftna formula po kojoj se određuje cena gasa.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Biznis.rs da ne očekuje da će se energetska kriza u nekom bližem periodu reflektovati na domaću privredu, zato što mi još uvek imamo ugovor za gas.

„Rekao bih da je cena energenata još uvek na prihvatljivom nivou. Privrednici strahuju od potencijalnih scenarija, ali ja ne mislim da će se desiti neka katastrofa. Cena je još, barem što se tiče električne energije, značajno niža nego što je u svetu. Dakle, do kraja godine ne očekujem neki značajniji uticaj, ali to ne znači da ga neće biti sledeće godine. Što se tiče zime, građanima se neće desiti apsolutno ništa – niti će se povećati cena gasa, niti struje“, naveo je Savić.

On je naglasio da je direktor Srbijagas Dušan Bajatović rekao da očekuje da će biti razumevanja na ruskoj strani i da neće biti ogromnih skokova u visini cene, ali da “svakako lopta nije na našoj strani”. Savić navodi da je Bajatovićeva procena da bi Srbija bila zadovoljna ako bi cena za 1.000 kubnih metara gasa bila između 500 i 550 dolara. Prema njegovim rečima, bez obzira na to kako će se dalje razvijati situacija sa cenama energenata na evropskim berzama, već je poznato da će cena morati da bude viša.

Poremećaj i na tržištu nafte

Kada je reč o tržištu nafte, Tomislav Mićović je ocenio da je pravilnije kazati da je ono pretrpelo poremećaj tokom pandemije, nego da se nalazi u krizi.

„Kriza po pravilu dovodi, ili postoje nagoveštaji da može da dovede, do problema u snabdevanju tržišta, a potrošači derivata nafte ni u jednom trenutku nisu bili uskraćeni za tražene količine, niti je snabdevenost bila ugrožena. Poremećaj na globalnom tržištu nafte izazvao je značajne promene berzanskih kotacija sirove nafte i derivata nafte, što se naravno prelilo na regionalno i na kraju i na srpsko tržište. Zapravo, već dve godine svetsko tržište nafte je u potrazi za ravnotežom ponude i potražnje, a s obzirom na okolnosti koje diktira pandemija, a ne ekonomija, ni proizvođači ni kupci se ne snalaze baš uspešno“, rekao je Mićović.

On je rekao da ne zna da li se ikada dogodilo da se zbog visokih cena drugih energenata potrošači okreću nafti, jer je obično bilo obrnuto. Procena je da je u poslednjih nekoliko meseci ovaj fenomen na globalnom nivou povećao potražnju za naftom za oko 600.000 barela na dan. Na to je malo ko računao, tako da se očekivalo da bi OPEC+ mogao da revidira svoje procene i eventualno više poveća dnevnu proizvodnju, nego za 400.000 barela prema ranijem planu.

Međutim, 4. novembra OPEC+ je ipak odlučio da ne menja utvrđeni plan povećanja proizvodnje, uprkos zahtevima SAD, Japana i drugih zemalja, velikih potrošača nafte. Bela kuća saopštila je tim povodom da OPEC+ rizikuje da ugrozi oporavak globalne ekonomije odbijanjem da poveća obim proizvodnje nafte. SAD su najavile da su spremne da upotrebe sve alate“ kako bi snizile cenu goriva i ističu da prate ruske akcije na tržištima prirodnog gasa, jer su ove godine cene u Evropi i Aziji skočile petostruko. Analitičari ocenjuju da će SAD odgovoriti strateškom akcijom, a verovatno i Međunarodna agencija za energiju.

Visoke cene benzina u SAD, mogle bi da imaju političke posledice za američku Demokratsku stranku, koju očekuju izbori za Kongres iduće godine. Cena benzina je na sedmogodišnjem maksimumu od 3,40 dolara za galon. Uporedo sa rastom cene benzina opada popularnost demokratskog američkog predsednika Džoa Bajdena, a gorivo je drastično poskupelo i u Velikoj Britaniji i nekim delovima Evrope. Stručnjaci ocenjuju da bi Bajdenova administracija mogla da posegne za trošenjem nafte iz strateških rezervi, koje su, kako je naveo CNN, najveće u svetu.

Ne treba zaboraviti da su SAD godinama kočile izgradnju “Severnog toka 2”, uvodeći sankcije kompanijama koje su radile na projektu. Neke od njih povukle su se pre završetka radova, tokom mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Bajdenova administracija letos je neočekivano odustala od sankcionisanja radova koji su najzad okončani u septembru. Nikada, međutim, nije saopšteno šta se Bajden tačno dogovorio sa odlazećom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i kakve je ona ustupke obećala Americi zauzvrat. O tome se može nagađati, ali ono što je očigledno je da Evropska unija ne pokazuje nameru da uskoro pokrene rusko-nemački gasovod, dok OPEC+, odnosno Saudijska Arabija i Rusija, ne žele da nafta pojeftini.

Intervju: Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, za Biznis.rs o energetskoj situaciji

Ovo nije poslednja kriza sa kojom ćemo se boriti

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović istakla je u razgovoru za Biznis.rs da će Srbija imati dovoljno energije i energenata ove zime, a za domaćinstva i po nepromenjenim cenama, s obzirom na to da za njih važe garantovane cene. Ona je navela da je kriza najviše uticala na industrijske potošače koji se snabdevaju na otvorenom tržištu.

– Ovo nije poslednja kriza sa kojom ćemo se boriti. Da bismo imali dovoljno energije važna je, s jedne strane, izgradnja novih energetskih kapaciteta i povezivanje sa regionom, a s druge strane, bolje planiranje i efikasnija realizacija postojećih projekata, što se pre svega odnosi na javna preduzeća. Rast cena struje i gasa počeo je još proletos. Bilo je dovoljno vremena da Srbijagas obezbedi dodatne količine gasa, po povoljnijim cenama od onih koje su sada na tržištu. Takođe, znalo se da nas čeka remont bloka B1 u TENT-u i EPS je mnogo ranije trebalo da misli o načinima da se osigura snabdevanje energijom dok traje remont, po znatno nižim cenama kakve su bile početkom godine.

Ima li mogućnosti da, uprkos ohrabrujućim najavama, ipak u nekom obliku dođe do nestašice energenata?

Posao svih u energetskom sistemu je da do krize ne dođe i uverena sam da neće biti problema u snabdevanju bilo električnom energijom, bilo gasom ili toplotnom energijom. Ali, o energetskoj bezbednosti ne treba da se razmišlja onda kad dođe kriza, već mnogo ranije. Ova kriza će se, prema svim procenama, završiti na proleće iduće godine, ali mi i dalje moramo da se bavimo našom energetskom bezbednošću i da napredujemo u procesu energetske tranzicije. Ceo svet ide ka zelenoj energetici, u kojoj su pomireni imperativi sigurnog snabdevanja energijom i borbe protiv klimatskih promena. Ako ne želimo da zaostajemo, Srbija mora biti deo “voza” zelene energetske tranzicije. Zato smo pripremili plan investicija vredan 17 milijardi evra, jer kod nas nije izgrađen 30 godina nijedan veliki kapacitet i potrebne su nam i nove velike i srednje hidroelektrane, i gasne elektrane, i mnogo veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

U slučaju eventualne drastičnije promene cene energenata, kakav je plan Ministarstva i države po ovom pitanju?

Stanje na svetskom tržištu se prati redovno, a postoji i posebna Radna grupa za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima u kojoj su, pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, i najvažnija energetska preduzeća od kojih zavisi stabilnost energetskog sistema. Takođe, veoma je važan predstojeći sastanak predsednika Srbije sa ruskim predsednikom na kome će se razgovarati i o novom dugoročnom ugovoru za snabdevanje gasom.

Kad je reč o električnoj energiji, očekujemo da se sa završetkom remonta u TENT B1 stabilizuje i situacija sa proizvodnjom električne energije koju trenutno jednim delom obezbeđujemo iz uvoza.

Kako će čitava energetska situacija uticati na domaću privredu?

Energetska kriza je izazov za praktično sve zemlje u Evropi i svetu, koja ne utiče samo na naš energetski sektor, niti samo na našu privredu. Ako budemo radili sve što je do nas, u smislu povećanja efikasnosti javnih preduzeća, njihovog boljeg planiranja remonta i investicija, kao i realizacije investicionog plana u oblasti energetike, verujem da ćemo buduće krize dočekati mnogo spremniji. Energetski sektor je bazni sektor i stub privrede, i sve negativne tendencije u ovoj grani na kraju se preliju i na ostatak privede. Isto tako, sve što se pozitivno događa u energetici – i povećanje energetske efikasnosti i veće korišćenje OIE i nove investicije, znači korist za čitavu privredu, donoseći sigurnost snabdevanja i veću konkurentnost, a svim građanima život u zdravijoj životnoj sredini. U tom smislu, zelena agenda treba da bude model rasta koji će Srbiji u narednim decenijama osigurati ne samo energetsku bezbednost, već i nove investicije, visoke stope privrednog rasta, tehnološki napredak i nova radna mesta – zaključuje ministarka Mihajlović.

Autori: Vladimir Jokanović

Stefan Petrović

Tekst je objavljen u drugom broju štampanog izdanja Biznis.rs