Globalna neizvesnost odlaže snižavanje kamata

Federalne rezerve SAD danas donose odluku o kamatnim stopama, a tržišta i analitičari pažljivo prate svaki signal iz Vašingtona. U svetlu nepredvidivih trgovinskih politika američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), uključujući nove carine koje podižu inflaciju, i usporavanja privrednog rasta, Fed se nalazi u delikatnoj poziciji. Iako je inflacija blago opala, rizici od stagflacije – kombinacije visoke inflacije i niskog rasta – ostaju značajni.

Prema poslednjim projekcijama, Fed planira da zadrži kamatne stope u rasponu od 4,25 do 4,5 odsto, uz mogućnost dva smanjenja do kraja godine. Međutim, neslaganja unutar Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) i pritisci sa tržišta koje očekuje brže olakšavanje monetarne politike, dodatno komplikuju situaciju.

Uprkos stabilnom tržištu rada u aprilu, što su podavi koji podržavaju oprezan pristup Feda, neizvesnost oko efekata carina i političkih tenzija ostaje visoka. Predsednik Tramp vrši pritisak na američku centralnu banku i njenog predsednika Džeroma Pauela (Jerome Powell) da smanji stope, ali nosioci monetarne politike ostaju fokusirani na podatke i dugoročne ciljeve stabilnosti cena.

Tržišta ne očekuju promenu kamatnih stopa u sredu, a verovatnoća smanjenja u junu pala je sa 64 na 33 procenta u poslednjih mesec dana, nakon boljih podataka o zapošljavanju u SAD prošle nedelje. Dolar je prošlog meseca oslabio nakon što je Tramp zapretio da će smeniti Pauela, ali je kasnije odustao od te ideje.

Za zemlje poput Srbije, koje su ekonomski povezane i sa EU i sa SAD, odluke Feda mogu imati značajan uticaj na tokove kapitala. U kontekstu ekonomske krize u Nemačkoj, koja je značajan partner srpske privrede, stabilnost i predvidivost monetarne politike postaju ključni faktori za planiranje i investicije.

„Trenutno ne očekujem spuštanje referentnih kamatnih stopa, jer se u globalnoj ekonomiji i dalje oseća snažna doza neizvesnosti, pre svega usled trgovinskih tenzija i najavljenih carina SAD. Iako su pojedine centralne banke, poput američkog Feda, počele da razmatraju labaviju monetarnu politiku, inflaciona očekivanja i dalje igraju ključnu ulogu u donošenju odluka. Posebno treba uzeti u obzir geopolitičke faktore – pre svega trgovinski sukob koji su pokrenule SAD, u kojem se jasno vidi da su carine ciljano usmerene prema ekonomijama sa suficitom, što dodatno komplikuje situaciju“, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs dekan Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić.

Iako Donald Tramp šalje poruke spremnosti na pregovore, naš sagovornik napominje da izostanak jasnog dogovora i dalje održava neizvesnost na visokom nivou.

„U tom kontekstu Evropska centralna banka ostaje oprezna, a Narodna banka Srbije još opreznija – što je i logično, jer Srbija u ovom ciklusu nije snižavala stope u meri kao neke zapadne ekonomije. Razlika u kamatnim stopama između Srbije i razvijenih tržišta trenutno iznosi između 2,5 i tri procentna poena, i ne treba očekivati njeno brzo smanjivanje. Fed je, uz sve političke pritiske, i dalje posvećen borbi protiv inflacije, što znači da će eventualna relaksacija monetarne politike biti veoma oprezna i vremenski odložena“, smatra profesor Grubišić.

On zaključuje da zbog svega navedenog globalna i lokalna tržišta ostaju veoma volatilna – situacija se može naglo promeniti nabolje ili nagore, što dodatno otežava planiranje, kako investitorima, tako i donosiocima monetarnih odluka.

Profesorka Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu Slađana Benković prethodno je u razgovoru za Biznis.rs ocenila da smo trenutno u paradoksalnoj situaciji – iako inflacija raste, Evropska centralna banka snižava kamatne stope u pokušaju da podstakne ekonomsku aktivnost.

Glavni problem, prema njenom mišljenju, je to što nema dovoljno projekata u koje bi novac mogao da se uloži, odnosno nema investicija koje bi pokrenule ozbiljniji rast.

„U trenutnoj situaciji očekujem dalji pad kamatnih stopa u Evropi. Ipak, ne verujem da će to imati značajnijeg uticaja na Srbiju. Naša centralna banka vodi odgovornu politiku i, iako dolazi do smanjenja kamata u Evropi, mi nećemo automatski pratiti taj trend. Mora se ostaviti dovoljno prostora bankama da zadrže stabilnost sistema“, smatra Benković.