Godina za preživljavanje, ne za velike poslovne poteze

Dragoljub Rajić više od 15 godina radi za privatne kompanije i poslovne asocijacije u Srbiji. Od 2008. godine je kao ekonomski analitičar, a zatim i direktor Unije poslodavaca Srbije učestvovao u promenama više desetina različitih zakona koji značajno opterećuju poslovanje u Srbiji, reformi parafiskalnih opterećenja i kreiranju sedam velikih kampanja za poboljšanje uslova poslovanja u Srbiji (Zakon o radu, Zakon o autorskim i srodnim pravima, smanjenje i ukidanje lokalnih komunalnih taksi za privredu, Uredba o ograničenju marži na osnovne životne namernice u trgovini, suzbijanje korupcije u javnim nabavkama i promena Zakona o javnim nabavkama…).

Autor je i koautor više od 40 različitih analiza tržišta, studija poslovnog okruženja u Srbiji i predinvesticionih analiza za različite kompanije. U zvaničnoj biografiji navodi i učešće u realizaciji 24 projekta u oblasti poboljšanja poslovne klime u Srbiji, promena Zakona o radu, razvoja turizma i ugostiteljstva, povećanja zapošljivosti mladih, restrukturiranja javnih i javno-komunalnih preduzeća, stvaranja povoljnijeg poslovnog okruženja i podrške za žene u biznisu, analize i suzbijanja sive ekonomije, kao i analize rezultata u procesu privatizacije u Srbiji.

Pitali smo Dragoljuba Rajića, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2021. godinu?

Događaj godine

– Verovatno najvažniji događaj ove godine bio je COP 26, konferencija UN o klimatskim promenama, koja je okupila svetske lidere, ali dala i konkretne smernice u kom pravcu će se kretati napori vlada ka kreiranju okruženja za održivi razvoj “zelene ekonomije”.

Posledice postignutih dogovora i potpisanih ili najavljenih sporazuma vodećih zemalja sveta, investicionih banaka i fondacija imaće dugoročan uticaj na sve zemlje u razvoju, pa to znači i ozbiljnu opomenu i zaokret i za našu vladu i privredu koje će svoje aktivnosti morati da prilagode globalnim trendovima.

Ličnost godine

– Za ličnost godine globalno, u svim segmentima, ne bih imao posebnog kandidata. Van ekonomije je to svakako Novak Đoković, koji je statistički postao najbolji teniser sveta svih vremena, što je redak uspeh za nekog iz Srbije na bilo kom polju.

Najbolji poslovni potez godine

– Ovo nije bila godina za velike poslovne poteze. Zbog pandemije korona virusa 2021. je pre bila godina za preživljavanje i svako malo i srednje preduzeće (MSP) u Srbiji koje ovu godinu nije završilo u minusu je praktično povuklo najbolji poslovni potez godine.

Poslovni promašaj godine

– Najveći poslovni i infrastrukturni promašaj godine je uporno odbijanje Grada Beograda da izvrši revizuju plana izgradnje Beogradskog metroa koju traže stručna javnost i građani. S jedne strane, hrabrost aktuelne vlasti da otpočne sa projektom metroa je za respekt, jer je metro sistem Beogradu odavno potreban, ali imajući u vidu da će zaduživanje za metro biti najveće zaduživanje Republike Srbije za jedan infrastrukturni projekat u njenoj istoriji, jako je važno da taj projekat postigne maksimalni mogući efekat u saobraćajno-infrastrukturnom smislu, ali i sa gledišta dugoročne održivosti. Kod odlučivanja o ovakvim projektima treba pokazati zrelost, politiku ostaviti sa strane i uvažiti sud profesionalaca.

Očekivanja u 2022. godini 

– Sledeća godina će početi daljim povećanjem cena i inflatornih pritisaka i osetnom krizom u svetskim lancima snabdevanja energentima, industrijskim sirovinama i robom široke potrošnje. Doći će i do daljeg skoka cene hrane i osnovnih životnih namernica.

Takvo okruženje ne pogoduje oporavku sektora MSP i cela godina će biti turbulentna. Profitiraće samo one kompanije koje budu imale visok nivo ljudskih resursa, inovativnosti i organizacije poslovanja. Ostale će se truditi da se održe na površini i pronađu alternativne načine da otvore nove niše na tržištu.