Gotovo sve ratarske kulture podbacile, slična situacija i sa voćem

Poljoprivrednici su u 2024. godini zabeležili smanjene proizvodne rezultate. Teška ekonomska godina uslovljena je pre svega lošim meteorološkim uslovima koji nisu išli na ruku proizvođačima. Najtoplije leto uticalo je na rod gotovo svih ratarskih kultura, ali i na proizvodnju voća.

Sam početak godine, odnosno početni period davanja prvih procena prosečnih prinosa u maju i junu, davao je optimistične rezultate u pogledu prinosa ratarskih kultura.

“Kod pšenice, prve procene bile su identične poslednjim, gde je zabeležen blagi rast prosečnog prinosa, te u 2024. godini očekivani prosečan prinos pšenice iznosi 5,3 tone po hektaru. Međutim, vremenske prilike u junu, julu i avgustu, praćene veoma dugim intervalima visokih temperatura, izazvale su veliku sušu, te su samim tim uticale i na kvalitet zrna i manji procenjeni prinos kod ostalih ratarskih kultura”, navodi se u publikaciji Trendovi Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Na osnovu raspoloživih podataka i procena eksperata RZS i drugih institucija, očekuje se da će kod gotovo svih ratarskih kultura (izuzev šećerne repe) doći do smanjenja proizvodnje u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu.

U godini koju smo upravo ispratili ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 2.900.000 tona, što je za 15,9 odsto manje u odnosu na godinu ranije.

Situacija je bila slična i kada je reč o voćarstvu. Ostvarena proizvodnja maline iznosila je oko 94.000 tona (4,7 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu), a višanja oko 136.800 tona (5,5 odsto manje).

S druge strane, očekivana proizvodnja kukuruza je 5.425.000 tona, što je za 18,2 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U poređenju sa prethodnom godinom očekuje se manja proizvodnja i ostalih kultura: suncokreta za 7,1 odsto i soje za 32,3 osto, dok se kod šećerne repe očekuje rast od 4,3 odsto.

Izvoz dostigao vrednost od 965,5 miliona evra

U prvih devet meseci 2024. godine sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario je pozitivan spoljnotrgovinski saldo u iznosu od 165,8 miliona evra.

“Izvoz ovog sektora iznosio je 965,5 miliona evra, što je za 43 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine, a učešće u ukupnom izvozu u posmatranom periodu povećano je sa 3,1 na 4,4 odsto, koliko je zabeleženo u prva tri kvartala tekuće godine”, navodi se u analizi Republičkog zavoda za statistiku.

Uvoz sektora u prvih devet meseci tekuće godine iznosio je 799,7 miliona evra, što je za 11,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 2,6 na 2,8 odsto.

Rast izvoza u prvih devet meseci tekuće godine najvećim delom je posledica kumulativnog rasta od 77,6 odsto u izvozu žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, najzastupljenije grupe u ovom sektoru (učešće od 66,3 odsto). Nasuprot izvozu, najzastupljenija grupa na strani uvoza u sektoru poljoprivrede je gajenje povrća, korenastih i krtolastih biljaka (učešće 18,3 odsto), koja je ostvarila kumulativni rast od 2,2 odsto u prvih devet meseci tekuće godine.

Izvoz pšenice u prvih devet meseci 2024. godine iznosio je 178,6 miliona evra, što predstavlja rast od 40,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju podaci RZS-a.

Posmatrano vrednosno, u prvih devet meseci tekuće godine najviše pšenice izvezeno je u Rumuniju (59,2 odsto), zatim u Italiju 18,9 odsto, a potom slede Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija, sa učešćem u ukupnom izvozu ove kulture od 8,7 odsto, pet i 3,8 procenata.

Izvoz kukuruza u periodu januar-septembar iznosio je 328 miliona evra, što predstavlja rast od 186,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najviše kukuruza izvezeno je u Rumuniju – 39,8 odsto. U Italiju je izvezeno 24,5 odsto, a zatim slede Bosna i Hercegovina, Austrija i Mađarska.