U Srbiji se godišnje proizvede oko 50 miliona litara rakije i 30 miliona litara vina

Na osnovu podataka Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, proizvodnja jakih alkoholnih pića u 2023. godini dostigla je 36,2 miliona litara, što je povećanje od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 61 odsto u odnosu na 2017. od kada je počela registracija proizvođača po novom Zakonu o jakim alkoholnim pićima.

“Najveća je proizvodnja rakije od voća, u količini od 27,1 miliona litara i to prvenstveno šljivovice. Ostala jaka alkoholna pića, gde dominira proizvodnja vinjaka, travarica, likera, džina i drugih, imaju proizvodnju od 9,1 miliona litara”, kaže za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

Pored registrovanih proizvođača – preduzetnika i pravnih lica, u Srbiji je veliki broj individualnih proizvođača, to jest fizičkih lica koji proizvode rakiju za sopstvene potrebe kao viševekovnu tradiciju.

“Skoro svaka kuća u seoskom domaćinstvu i ruralnom području ima voćnjak, odnosno voće koje uglavnom prerađuje u najkomercijalniju voćnu prerađevinu – rakiju. Procena je da sa proizvodnjom za sopstvene potrebe ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50 miliona litara, od čega je najveća proizvodnja koncentrisana u Rasinskom, Šumadijskom, Moravičkom i Zlatiborskom kraju”, ističe Bogunović.

Na osnovu podataka Saveza proizvođača rakije Srbije, među voćnim rakijama u ukupnoj proizvodnji je najzastuplјenija šlјivovica sa 60 odsto udela, sledi dunja sa 15, kajsija i kruška sa po deset odsto i ostale voćne rakije pet odsto.

Kada je reč o izvozu jakih alkoholnih pića, naš sagovornik kaže da je on u 2023. godini bio veći za 30,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno se izvoz rakije od voća smanjio za 1,1 odsto, dok je uvoz jakih alkoholnih pića manji za 31,3 odsto.

U 2023. godini rakije od voća najviše su se izvozile u Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Nemačku i SAD. Izvoz u ovih pet zemalјa čini 63,5 odsto ukupnog izvoza voćnih rakija.

“Tržišta na kojima je zabeleženo značajnije povećanje izvoza rakija od voća u 2023. godini u odnosu na 2022. su Slovenija, Severna Makedonija i Češka, a nova tržišta na koja je zabeležen izvoz su Kongo i Island. U prvih devet meseci 2024. godine izvoz rakije od voća beleži povećanje od 16,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i vrednosno je iznosio 11,3 miliona evra”, napominje Bogunović.

S obzirom na to da proizvodnja rakije od voća u Srbiji ima dugu tradiciju i da se iz godine i godinu povećava broj registrovanih proizvođača, kao i kvalitet i vrednost izvoza, u Privrednoj komori Srbije smatraju da je ovo velika šansa koju treba iskoristiti i uz adekvatnu promociju na svetskom tržištu pozicionirati rakiju u sam vrh jakih alkoholnih pića.

Što se tiče vina, Bogunović kaže da je prosečna proizvodnja u Srbiji oko 30 miliona litara na godišnjem nivou.

“Potrošnja vina u Srbiji je relativno niska i iznosi 14 litara po stanovniku. Srbija je tokom 2023. godine izvezla vina u vrednosti od 22 miliona evra, dok je uvoz znatno veći i realizovan je u vrednosti od 43 miliona evra”, dodaje on.

Srbija je tokom 2023. godine, kao i u prethodnom periodu, ostvarila negativan spolјnotrgovinski bilans kada je reč o vinu – kako u pogledu količine, tako i u pogledu vrednosti prometa.

“Najveći obim trgovine vinom, isklјučujući aromatizovano vino, Srbija je kao i proteklih godina ostvarila razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope – CEFTA tržište, pri čemu je i dalјe veoma izražen uvoz sa ovog tržišta. On čini oko 50 odsto ukupnog uvoza vina u 2023. godini”, navodi naš sagovornik.

Deo trgovine odvija se sa zemlјama Evropske unije, pa je tako prošle godine sa ovog tržišta uvezeno više od 40 odsto ukupnog uvoza, dok je na tržište EU izvezeno preko 18 odsto ukupnog izvoza vina, što je približno jednako izvozu tokom 2022. godine, pokazuju podaci PKS.

“Značajan deo trgovine vinom odvija se sa ostalim zemlјama, uz dominaciju izvoza na tržište Ruske Federacije. Tokom 2023. godine u Rusiju je izvezeno vina u vrednosti od osam miliona evra. Posmatrano po zemlјama, prošle godine je kao i prethodne najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije. Najveća količina vina u 2023. izvezena je na tržišta Ruske Federacije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine”, ističe Bogunović.

Prema podacima Privredne komore Srbije, spolјnotrgovinska razmena aromatizovanog vina odvija se u znatno manjem obimu, pri čemu je izvoz u 2023. godini zabeležio značajan porast, kako u poređenju sa prethodnom godinom, tako i u poređenju sa prosečnim izvozom u periodu od 2015. do 2023. godine.

Dominantni obim uvoza aromatizovanog vina Srbija je, kao i proteklih godina, imala sa tržišta EU.