Građani najviše novca troše na hranu, trgovci dižu marže

Većina građana Srbije, najviše novca troši na hranu, koja je i najviše poskupela. Kako bi zaštitila standard, vlada iz meseca u mesec produžava ograničenje cena osnovnih životnih namirnica. Ekonomisti ocenjuju da to gura na gore one cene koje nisu zamrznute, a udruženja potrošača i poljoprivrednici za visoke cene krive trgovce i njihove marže.

Vlada je nedavno skinula ograničenje sa cena nekih vrsta svinjskog i pilećeg mesa. Uz ograničenje je išla i naredba trgovcima da smanje marže na 10 odsto. Na mlečnim proizvodima trgovci zarađuju mnogo više, tvrde poljoprivrednici.

„U ovim analizama koje smo radili videlo se da se trgovinski lanci ponašaju baš bahato. Marže se kreću od 30 do 50 odsto, a recimo u Evropskoj uniji za te mlečne proizvode su pet do osam odsto. I sad se mi pitamo šta radi naše udruženje potrošača, jer ovo je stvarno bezobrazluk da se neko u zemlji sa niskim standardom tako bahato ponaša da uzima veće marže nego u razvijenim evropskim državama“, kaže Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka iz Mačve, piše RTS.

Šta i kako ko radi, trebalo bi da bude vidljivije uz Nacionalni savet za zaštitu potrošača koji je vlada formirala pre par dana. Za sada, zarada trgovaca je poslovna tajna.

„Ja to zaista ne mogu da potvrdim, ali jedna je stvar marža a druga profitabilnost. Znate, može da se desi da vi imate veliku maržu, ali da imate nisku profitabilnost. Ako pogledate profitabilnost trgovinskih lanaca ona nije prevelika, i one snose posledice rata na istoku Evrope kao i proizvođači,“ rekao je ministar trgovine Tomislav Momirović.

Posledice snose i potrošači. Do kraja marta, po zamrznutim cenama kupovaćemo ulje, brašno, šećer… Ograničenje koje je skinuto sa pilećeg i svinjskog mesa nije dovelo do većih poskupljenja, negde su za nijansu i pojeftinila.

Momirović je napomenuo da moraju da se zaštite građani.

„Ta politika nije ni malo laka, svesni smo inflacije, i rasta cena, ali se trudimo da obezbedimo pristupačne cene, pre svega za osnovne životne namirnice, ukinuli smo ograničenja na određene artikle. Ukoliko se stvore uslovi, ukinućemo za sve artikle jer naš cilj je slobodno tržište, ne kontrola cena – to jednostavno više ne prolazi nigde u Evropi. Mi moramo da dopustimo tržištu da samo kontroliše cene kako je svuda u Evropi”, istakao je ministar.

Stručnjaci kažu da je najvažnije da se država bori za dolazak novih trgovinskih lanaca. Trenutno, kažu, veći deo prometa hrane u prestonici kontrolišu samo dva velika igrača.

„Postoji čitav niz mesta u Srbiji koja su snabdevena od strane samo jednog ili dva lanca. Tako da mi zaista možemo da vidimo kada se analiziraju podaci na lokalu da postoje poprilične razlike. Kada se posmatra na primer osovina između Novog Sada i Beograda relativno su slične cene, a kada se udaljimo u neka manja mesta, pritom ne mislim na sela i zaseoke, nego na gradove koji imaju 30.000 i 40.000 ljudi, onda vidimo da su tu cene iznad onih koje su u glavnom gradu, a to je opet problem nedovoljne konkurencije koja postoji na lokalnom tržištu“, kaže Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika.

Priznaju, slična je slika i u drugim zemljama Evrope pa i u Americi gde mali broj velikih korporacija drže veći deo tržišta. Ipak prednost takvih tržišta je što imaju jaka i uticajna udruženja potrošača.