Gujaničić: Zahtev Srbije od MOL-a da rafinerija radi nerealan

Država, kao manjinski akcionar u Naftnoj industriji Srbije (NIS), ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, mađarske kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je danas glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.

On smatra da bi država, umesto toga, trebalo da koristi instrumente regulacije tržišta, među koje spada kreiranje poslovnog ambijenta, ali i određivanje maksimalnih cena ili nivoa rudne rente.

„Nije realno da u bilo kom biznisu njegov vlasnik prihvata određene obaveze čije ispunjavanje zavisi od tržišnih trendova, a to posebno važi u delatnostima koje zavise od veoma promenljivih cena sirovina, kao što je nafta“, rekao je Gujaničić za Betu, povodom spornih tačaka u pregovorima Srbije i MOL-a oko rada rafinerije, ako MOL kupi NIS.

Dodao je da država do sada nije koristila pravo da preko svojih predstavnika u NIS-u „kontroliše poslovanje i samim tim identifikuje i rizike koji su se proteklih godina ispoljili u najgoroj formi“.

„Ne znamo precizno detalje sporazuma koji zahteva država, ali prema onome što je poznato, čini se da Srbija želi da nametne određen način poslovanja MOL-u kao potencijalnom kupcu NIS-a, a taj način u velikoj meri zavisi od budućih tržišnih uslova i teško da bi to mogao da prihvati bilo koji investitor“, rekao je Gujaničić.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je juče, posle pregovora sa predstavnicima MOL-a, da „Srbija neće preći crvene linije, pre svega što se tiče rada Rafinerije u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i oko toga kako obezbediti da se poštuju nivoi koji se dogovore da rafinerijska prerada, odnosno derivati nafte pokrivaju u određenom obimu tržište Srbije“.

Gujaničić je rekao da ima zemalja koje nemaju rafineriju, a uspele su da obezbede uredno snabdevanje potrošača, s obzirom da se regulacijom tržišta može uticati na poslovanje naftnih biznisa, putem regulisanja cena ili rudne rente.

Podsetio je da NIS u Rafineriji u Pančevu koristi oko 20-25 odsto nafte iz domaćih izvora, pa je moguće uticati na investitora i preko rudne rente koja se plaća, a koja je za vlasnika NIS-a, Gazprom, dugo nerealno mala.

MOL, kako je naveo, sada zauzima oko desetak procenata tržišta Srbije, a kupovinom NIS-a podigao bi taj udeo u maloprodaji na oko 50-60 odsto.

Istakao je da država Srbija i sada prilično utiče na cenu goriva i da su pre smanjivanja akcize državna zahvatanja činila više od polovine maloprodajne cene.

„Generalno govoreći, državni budžet u velikoj meri zavisi od tržišta goriva i ono čini oko 15 odsto državnih prihoda, pre svega zbog akcize i poreza na dodatu vrednost (PDV)“, rekao je Gujaničić.

Presudna uloga države je, po njegovim rečima, da unapredi ambijent za poslovanje, a ne – što je lakše, da donosi administrativne mere, među kojima je i zahtev da rafinerija radi određenim kapacitetom ili da se paušalno određuju subvencije stranim investitorima kao svih ovih godina.

Gujaničić je rekao da je suštinsko pitanje u okončanju „sage“ oko NIS-a da li većinski vlasnik ove kompanije, Gasprom Neft, uopšte želi da proda kontrolni paket akcija NIS-a i kreće se prema finalizaciji pregovora ili će pokušati da odugovlači u tom postupku u očekivanju nekakvih promena u geopolitici, pre svega kada su u pitanju odnosi sa Amerikancima.

Dodao je da s druge strane, čini se da se i Amerikancima ne žuri da se ovaj posao privede kraju, što pokazuje i dalje odlaganje prodaje imovine Lukoila, iako su za kupovinu zainteresovane američke firme, kotirane na berzi.

„Ako Rusi vide da postoji mogućnost da zadrže NIS u slučaju promene geopolitički slike, oni će izvesno odugovlačiti sa prodajom, a ako su se pomirili sa prodajom kontrolnog paketa akcija mislim da ih savršeno ne interesuje ishod dogovora Srbije i MOL-a, naročito posle promene vlasti u Mađarskoj“, rekao je Gujaničić.

Naglasio je da će Srbija ponovo biti na velikom iskušenju ukoliko ruska strana, bez saglasnosti sa SAD, odluči da izađe iz ovih pregovora, a NIS-u ponovo bude onemogućeno da normalno posluje.

„Tada će se na dnevnom redu ponovo naći spremnost Srbije da preuzme kontrolu nad kompanijom u cilju obezbeđenja energetske stabilnosti“, naveo je Gujaničić.