Hrana odnosi 40 odsto prosečne potrošačke korpe: Veću kupovnu moć beleže četiri grada

Nedavno istraživanje koje je sproveo Demostat pokazalo je da jedna mala kućna nabavka u Srbiji u velikim trgovinskim lancima može da košta između 6.045 i 7.019 dinara. Kako navode, Iako postoji više trgovinskih lanaca koji stalno imaju neku od roba na akciji, često se dešava da je u drugom marketu taj isti proizvod jeftiniji i bez posebnog sniženja.

“Dodatnu zabunu može izazvati to što su u različitim prodavnicama, čak i kada su u istom lancu, ali na drugoj lokaciji, cene različite ili ih je teško uporediti zato što je gramaža u pakovanju drugačija. To se dešava čak i kada je reč o istom proizvođaču na policama više trgovinskih lanaca”, navode iz Demostata.

Ono što su primetili kao sličnost jeste da se gotovo sve (a negde i sve) cene završavaju sa 99 para. Takođe, kao neuporediv su ocenili deterdžent jer u pet marketa nisu mogli da nađu ni iste marke, ni istu formu: negde je bilo pakovanje kapsula, negde praškasti, a negde tečni deterdžent, pri čemu su se razlikovale i količine i broj predviđenih pranja.

“Problem različitih gramaža iste vrste proizvoda je ostao. Jedan od iIustrativnih primera je maslac. Pakovanje od 200 grama istog proizvođača prodaje se u tri prodavnice po ceni koja ide od (zaokruženih) 400 do 446 dinara, u jednom lancu su dva od po 125 grama koštala 425, a u jednom je 250 grama – ali druge marke – iznelo 350 dinara. Ako se to svede na cenu koja bi bila projektovana za 250 grama, raspon bi bio još veći: za istu količinu maslaca možemo da platimo od već pomenutih 350 pa do čak 557 dinara”, navodi Demostat.

Ističu da je razliku u ceni najlakše utvrditi kada je moguće poređenje proizvoda istog proizvođača i gramaže. Na primer, ista marka pavlake od 400 grama košta od 150 do 190 dinara, jaja M klase platili su na jednom mestu 170, u tri marketa 200, a u jednom 220 dinara, dok pola kilograma svinjskog buta može da košta 350 dinara, ali i 425, ili 450 do 460 dinara.

Kažu i da je nešto lakše utvrditi razliku kada je u pitanju rinfuzna roba, voće ili povrće, meso ili suhomesnato (ukoliko nije upakovano), jer se označena cena za kilogram ne menja i obračunava se na količinu koja se kupuje.

“Međutim, kod pakovane robe uveliko je uzela maha pojava da proizvođači u istu ambalažu na koju su kupci navikli smeštaju manju količinu proizvoda”, napominje Demostat.

Ovo, kako navode, nije protiv zakona, ali je posredan način da neki proizvod poskupi. Podsećaju da je pojava postala toliko raširena da je dobila i stručni naziv – šrinkflacija.

“Konačan zbir troškova nabavke često zavisi od akcija kojih ima u svim lancima i od toga koliko su određenom potrošaču potrebni baš ti proizvodi sa stalno niskom cenom ili sa sniženja koja nekada mogu biti i vrlo značajna. Takođe, neke grupe roba u pojedinim lancima su i bez akcija jeftinije, pa je za one koji imaju vremena najbolja (ali malo verovatna) opcija da prvo obiđu markete u svojoj okolini, a da onda naprave selekciju šta će u kom lancu nabavljati”, predlaže Demostat.

Koliko iznosi prosečna potrošačka korpa?

Prema poslednjim objavljenim podacima na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, prosečna potrošačka korpa za mart 2025. godine iznosila je 106.864,46 dinara i veća je za 173,39 dinara nego u prethodnom mesecu (0,2 odsto). Minimalna potrošačka korpa za ovaj period iznosila je 55.527,62 dinara i veća je za 106,48 dinara od cifre iz prethodnog meseca.

Dodaje se i podatak da je prosečna bruto zarada obračunata za mart 2025. godine iznosila 148.652 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 108.013 dinara. Tako je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 0,99 prosečnih zarada, a za minimalnu 0,51 prosečne zarade.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u martu 2025. godine, u odnosu na februar 2025. godine, u proseku su više za samo 0,1 odsto. Rast od 0,5 odsto beleže hrana i bezalkoholno piće, navedeno je.

“Posmatrano po gradovima, u martu 2025. godine kupovnu moć iznad proseka Republike Srbije imali su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. U ostalim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe”, naveli su u Ministarstvu.

Podsetimo, Vlada Srbije je početkom jula ukinula važenje Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, pošto je tržište žitarica i brašna stabilizovano. Korigovana je i cena hleba „Sava”, koji je sa 59 dinara poskupeo na 62 dinara, budući da su porasli troškovi proizvodnje, pre svega cene energenata, kako je navedeno u Uredbi o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“.

Kako kreirati efikasan budžet?

Sudeći po komentarima – “Radim za kiriju ili režije i hranu” – na koje često nailazimo, jasno je da je nabavka namirnica jedna od najvećih stavki u kućnom budžetu stanovnika Srbije. To potvrđuje i Demostatov podatak da u prosečnoj potrošnji najveći udeo imaju troškovi ishrane, i to više od 40 odsto. Zbog toga je jedno od rešenja raspodela finansija, kako biste u svakom trenutku znali čime raspolažete i na koji način da isplanirate kupovinu.

Kreiranje porodičnog budžeta jedan je od najefikasnijih načina da preuzmete kontrolu nad svojim finansijama, smatra finansijski analitičar Đorđe Ostojić.

U tom smislu navodi pet načina: prikupite informacije o svim prihodima domaćinstva, uključite sve članove porodice, postavite ciljeve (koje možete ostvariti), pratite potrošnju i pregledajte i prilagodite po potrebi.

“Kada dobijete jasnu sliku o ukupnim prihodima, vreme je da navedete sve svoje mesečne troškove tako što ćete ih podeliti u dve kategorije: fiksni troškovi (stanarina, rate za kredit, komunalije, premije osiguranja…) i varijabilni troškovi (namirnice, obroci u restoranima, odeća, obuća, transport). Napravite pregled bankovnih izvoda i računa iz prethodnih meseci kako biste dobili tačnu sliku svojih potrošačkih navika”, savetuje Ostojić.

Kada je budžet napravljen, ključno je redovno pratiti potrošnju. Ovo vam pomaže da vidite koliko se pridržavate budžeta i gde bi trebalo napraviti prilagođavanja.

“Praćenje potrošnje ne samo da vam pomaže da ostanete u okviru budžeta, već vas i osvešćuje o vašim potrošačkim navikama – bilo dobrim ili lošim”, ističe Ostojić.

Sutra: Rast troškova za hranu širom regiona pokazuje da inflacija ne posustaje