Hrana skupa, a primarni poljoprivredni proizvodi nikad jeftiniji

Zakonom o budžetu za 2025. godinu za poljoprivredu je opredeljeno rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini 7,5 odsto državne kase. Subvencije imaju najveće učešće – blizu 111,4 milijardi dinara namenjeno je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Ipak, ovu godinu nezadovoljni poljoprivrednici završavaju protestima, dok su cene hrane u novembru, prema FAO indeksu, dostigle svoj maksimum u protekle dve godine.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je u 2024. godini Srbija ostvarila veoma loše proizvodne rezultate, a poražavajući su bili i rezultati popisa poljoprivrede.

“Prema popisu, imamo na raspolaganju oko 6,5 odsto manje korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Takođe, u stočarstvu imamo pad od 20 odsto po uslovnom grlu, pri čemu je pad u svinjarstvu oko 32 odsto”, kaže Galetin u razgovoru za Biznis.rs.

Na ovu sumornu sliku i smanjene resurse nadovezala se i teška ekonomska godina u delu proizvodnih rezultata, koja je pre svega uslovljena lošim agrometeorološkim uslovima. Naš sagovornik podseća da smo imali najtoplije leto od kada se prate klimatski podaci i godinu sa izuzetno malim padavinama.

„Sve to je doprinelo da poljoprivrednici imaju jako lošu godinu, pa su sve ratarske kulture, osim pšenice, imale značajan podbačaj. Kod kukuruza je to bilo skoro 30 odsto, a kod soje i 35. Slična situacija je i sa suncokretom i šećernom repom. Sve to reflektovalo se i na stočarstvo, koje je u izuzetno lošoj poziciji”, ocenjuje Žarko Galetin.

Sa aspekta tržišta, 2024. je bila godina relativno stabilnih niskih cena svih bazičnih poljoprivrednih kultura, poput žitarica i uljarica.

“Bez obzira na to što su naši poljoprivredni proizvođači imali jedan relativno dobar agrarni budžet za 2024. godinu, ipak su imali značajne proizvodne, a samim tim i ekonomske gubitke. I to ne bio veliki problem da se ne dešava već treći put u poslednih pet godina. Sve to je eskaliralo, pa su poljoprivrednici ponovo izašli na ulice tražeći zaštitu od svih okolnosti koje su ih snašle”, smatra Galetin.

Uprkos najvećem agrarnom budžetu za 2025. godinu, naš sagovornik kaže da je hronični problem naše države to što ne isplaćuje na vreme podsticaje.

Komentarišući cene hrane, Galetin ističe da je situacija manje-više ista i na globalnom nivou, pa tako imamo jeftine primarne poljoprivredne proizvode, a skupu hranu.

“FAO agregatni indeks hrane u novembru je bio najveći u poslednje dve godine. Struktura ovog indeksa sastoji se iz pet sektora – žitarica i uljarica, mleka, mesa, ulja i šećera. Skoro svi sektori u prerađivačkom delu imali su značajan rast indeksne vrednosti, jedino je indeks primarnih poljoprivrednih proizvoda imao pad, i to ne samo kod nas već globalno”, navodi agroekonomski analitičar.

To, kako kaže Galetin, znači da se „svako fino ugradio u cene proizvoda koji se nalaze u rafovima prodavnica”.

“U prehrambenom lancu od njive do trpeze prva karika je primarna proizvodnja, druga otkupljivači, odnosno prerađivači, i konačno trgovci. Prerađivači su imali lagodnu situaciju da su na bazi relativno jeftinog inputa, kao što su žitarice i uljarice, ugradili svoju prerađivačku uslugu na jednu lepu razliku u ceni. Posle njih se ugrađuju i trgovci sa svojim maržama”, objašnjava naš sagovornik.

Na taj način litar mleka na rafovima prodavnica košta oko 130-140 dinara, dok je otkupna cena mleka kao primarnog proizvoda jedno vreme bila 40 dinara.

“To su stvari van ekonomske logike. Ako na to dodamo i vrlo snažan uvoznički lobi, koji je kod nas u Srbiji prilično aktivan, onda stvari postaju još jasnije. Naši poljoprivredni proizvođači potpuno su na vetrometini u nemogućnosti da sami sebe odbrane i zato im je potrebna država sa svojim podsticajima da bi opstali”, naglašava.

Kada je reč o prognozama za 2025. godinu, agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da će geopolitičke okolnosti uticati na to da cene primarnih poljoprivrednih proizvoda “idu gore”.

“Donald Tramp će ponovo od Sjedinjenih Američkih Država napraviti jedno veliko preduzeće kojim će on da upravlja kao direktor, što podrazumeva ekonomske ratove sa Kinom i Rusijom. Sve to uticaće da tržište bude vrlo nestabilno, što dovodi do rasta cena. Stari obrazac na bazi ponude i tražnje vratio se na velika vrata i sve više utiče na formiranje cena, za razliku od prethodne dve-tri godine. Kada to sagledavamo, dolazimo do zaključka da bi cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u narednoj godini ipak trebalo da budu nešto veće”, zaključuje Galetin.