I dalje su nam potrebne mere ekonomske stabilizacije

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ocenio je da je u Srbiji u toku snažan oporavak ekonomske aktivnosti, koji je podržan obimnom i pravovremenom reakcijom nosilaca politike i snažnim pretkriznim rastom. Po tom osnovu, bruto domaći proizvod Srbije je već u prvom tromesečju 2021. godine nadmašio pretkrizni nivo. MMF sada projektuje još veći rast od prethodno projektovanog rasta u 2021. godini i nepromenjen rast u 2022. godini od 4,5 odsto.

U razgovoru za Biznis.rs predsednik Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da nije iznenađen ocenom i prognozom MMF koja je data u pogledu efikasnosti dosadašnje ekonomske politike i podseća na okolnosti da je ona vođena u proteklom periodu u uslovima pandemije gde su u najvećoj mogućoj meri amortizovane negativne posledice dejstva na ekonomiju.

„Institucije kao što je MMF uvek izlaze sa pesimističnim projekcijama, tako da bih njihovu prognozu da će u narednoj godini biti ostvaren rast od 4,5 procenta interpretirao da će stopa rasta biti najmanje 4,5 odsto“, navodi Hanić.

On ističe da je ohrabrujuća pozicija na planu svih bitnih makroekonomskih parametara, pa i u pogledu zaposlenosti, kretanja BDP, deviznog kursa, pa čak i nivoa inflacije.

„Imamo stabilan bankarski i finansijski sistem, što je takođe jedan veoma važan indikator. Dobra je pozicija u pogledu javnog duga i budžetskog deficita što su takođe važni parametri sa strane stanovišta fiskalne strategije Narodne banke i ministarstva finansija. Naše institucije strategiju sprovode imajući u vidu do sada ispoljene tendencije u vidu ekonomskog rasta, stanja ekonomije trenutno i planiranih mera ekonomske politike, pre svega fiskalnih i monetarnih u narednom periodu i očekivanje izvesnog procesa stabilizacija ekonomija Evrope i na svetskom planu“, objašnjava Hanić.

Iskusni ekonomista tvrdi da je optimista u pogledu rezultata na ostvarivanju plana ekonomske stope rasta, a imajući u vidu uz ostvarene rezultate i konstelaciju makroekonomskih parametara u Srbiji.

„Sa očekivanim povećanjem plata doći će do porasta potrošnje koja sa svoje strane podstiče proizvodnju i ekonomski rast. Bankarski sektor ima potencijal da pruža podršku za investicione poduhvate kompanija ali i za podršku stanovništvu. Finansiranje stanovništva kroz stambene, ali i druge vidove kreditiranja omogućiće da se održi nivo tražnje i da se poveća potrošnja što je uslov za podizanje domaće proizvodnje. Očekujem zadovoljavajuće visok nivo stranih direktnih investicija i orijentaciju da se ulaže u infrastrukturne objekte. Sve su to faktori koji će uticati da se ostvare dobri rezultati“, očekuje Hanić.

Naš sagovornik prenosi da prema njegovim informacijama Evropska centralna banka neće povećavati kamatne stope, tako da ne očekuje promenu ekonomske politike ni u Srbiji jer bi to značilo destabilizaciju.

„Nama su u ovom periodu i dalje potrebne mere ekonomske stabilizacije, a porast kamatnih stopa i poskupljenje novca su korak ka otežanom pristupu sredstvima. Nedovoljna investiciona, pa i kreditna aktivnost ne bi delovala povoljno na ekonomski rast i očuvanje likvidnosti, koje je veoma važno“, zaključuje Hanić.