IKT sektor će i u 2025. biti naša najbrže rastuća privredna grana

Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Ana Milovanović ima višegodišnje iskustvo u oblasti regulatorne reforme u domenu digitalizacije, sa posebnim fokusom na unapređenje rada javne uprave i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. Više od pet godina je zadužena za projekte i aktivnosti NALED-a u oblasti digitalizacije i eUprave, gde je učestvovala u sprovođenju brojnih reformi na lokalnom i nacionalnom nivou.

Njeno iskustvo obuhvata projekte poput uvođenja šaltera za registraciju na Portal eUprava u opštinama i gradovima širom Srbije, kreiranja lokalnog indeksa eUprave, kao i učešća u optimizaciji i digitalizaciji procedure obračuna poreza na prenos apsolutnih prava u postupku kupoprodaje polovnih vozila. Takođe, radila je na izmenama Zakona o privrednim društvima koje su uvele obaveznu registraciju privrednih subjekata na Portal eUprava. Trenutno sprovodi nekoliko projekata u oblasti digitalizacije, podržanih od strane donatora kao što su EU, GIZ i Britanska ambasada u Beogradu, od kojih su ključni oni u oblasti sajber bezbednosti, pametnim gradovima i digitalnoj transformaciji javne uprave i privatnog sektora.

Ana je do sada učestvovala u više od 20 radnih grupa Vlade Srbije za izmenu zakonskih i podzakonskih akata, strategija, programa i akcionih planova u oblasti digitalizacije, pružajući doprinos u razvoju konkretnih rešenja za unapređenje elektronske uprave i pojednostavljenje administrativnih procedura. Koordinira NALED-ovim Savezom za eUpravu koji okuplja skoro 100 članova iz redova privrede, javnog i civilnog sektora, a koji je okupljen oko ideje unapređenja uslova za poslovanje kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih procedura.

Osnovne i master studije završila je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Pitali smo Anu Milovanović, šta je po njenom mišljenju obeležilo 2024. godinu?

Događaj godine

– U 2024. godini, koju smo sa razlogom u NALED-u prozvali godinom digitalizacije, brojni globalni i lokalni tehnološki i digitalni trendovi značajno su oblikovali razvoj novih inicijativa i usluga. Na globalnom nivou, IBM-ov X-Force Threat Intelligence Index ukazuje na dramatičan porast sajber napada. Prema ovom izveštaju, tokom 2024. godine zabeleženo je 15 odsto više napada u poređenju sa prethodnom godinom, a u prvih šest meseci više od 60 odsto napada bilo je usmereno na organizacije u oblasti zdravstva i javnog sektora. Evropa je doživela procentualno najveći broj incidenata u odnosu na ostale regione sveta (32 odsto), a u ovom regionu zabeležen je i najveći broj napada ransomware-om (26 procenata) i najviše puta su napadani sektori finansija, osiguranja i energetike. Sa druge strane, značajno je porasla upotreba alata veštačke inteligencije za predviđanje i prevenciju napada, kao i za poboljšanje praćenja i unapređenja sajber bezbednosti u realnom vremenu. Generativna veštačka inteligencija nastavlja da utiče na sve veći broj industrija i pruža nove mogućnosti za efikasnu i inovativnu primenu tehnologija u različitim sektorima​.

U Srbiji je pokretanje izmena nekoliko ključnih propisa u oblasti digitalizacije, kao i kreiranje novih elektronskih usluga za javni i privatni sektor, ostavilo najveći utisak. Formiranje Saveta za veštačku inteligenciju označilo je ozbiljan iskorak u implementaciji odgovornih politika u oblasti veštačke inteligencije. Napori da se ova oblast reguliše u vidu usvajanja zakona i novog strateškog okvira su to dodatno potvrdili.

Ne manje značajne su i nove usluge, kao što je Portal za strance, preko kojeg su prijavljene desetine hiljada stranih radnika kojima je na brz i efikasan način omogućeno izdavanje radnih i boravišnih dozvola, kao i usvajanje Zakona o elektronskim otpremnicama i kreiranje dugo očekivanog softverskog rešenja za eOtpremnice, čime se dalje modernizuje i privreda i javni sektor.

Ono što je nama posebno značajno jeste i sve veći fokus na sajber bezbednost i najava novog institucionalnog i zakonodavnog okvira u ovoj oblasti. Pomaci koji se čine ka omogućavanju elektronskog i bezgotovinskog plaćanja svih taksi i naknada su ne manje značajni i važni, kao i teme koje polako, ali zasluženo dobijaju na značaju kao što su otvoreni podaci i pametni gradovi, a ne bi bilo zgoreg pomenuti i razvoj mreža nove generacije koji nas očekuje od naredne godine.

Ličnost godine

– Teško mi je da izdvojim jednu osobu kao ličnost 2024. godine, ali bih volela da istaknem i pohvalim „tihe heroje“ koji svojim radom čine ogromnu razliku u našoj svakodnevici. To su, pre svega, zaposleni u Kancelariji za IT i eUpravu, koja nosi ogroman teret odgovornosti – od održavanja svih državnih portala i elektronskih usluga, preko brige o zaštiti naših podataka i informacionoj bezbednosti, do usmeravanja i razvoja elektronske uprave. Njihov rad je neprocenjiv, a često nedovoljno prepoznat u javnosti.

Najbolji poslovni potez godine

– Srbija je 2024. bila predsedavajuća Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, i u tom smislu daleko najznačajniji događaj koji je do sada organizovan kod nas bio je ministarski samit ove alijanse. Samit je održan u decembru u Beogradu, okupio je desetine lidera, istraživača i eksperata u ovoj oblasti, a Srbiju postavio u sam centar globalnih razgovora o veštačkoj inteligenciji.

Za mene je ne manje značajna i konstitutivna sednica Saveza za eUpravu na kojoj smo proglasili novo rukovodstvo i izabrali reformske prioritete za naredne dve godine, među kojima su se izdvojili sajber bezbednost kao prioritet broj jedan, te elektronsko i bezgotovinsko plaćanje, unapređenje korisničkog iskustva na državnim portalima, obuke službenika da pružaju i građana da koriste eUsluge, razvoj mreža nove generacije, otvoreni podaci i pametni gradovi, kao i bezbedno čuvanje podataka.

Promašaj godine

– Nisam sigurna da li bih to nazvala promašajem, ali u oblasti kojom se bavim ove godine je mnogo inicijativa započeto a nije dovršeno, počev od izmena ključnih zakona, kao što su Zakon o veštačkoj inteligenciji, Zakon o eUpravi, Zakon o eDokumentu, Zakon o informacionoj bezbednosti, te propisa u oblasti zaštite životne sredine koji se tiču omogućavanja preduslova za razvoj mreža nove generacije, preko kreiranja novih elektronskih usluga i portala koji još uvek nisu pušteni u rad, što sve zajedno doprinosi utisku o donekle propuštenoj šansi, ali daje nadu da se svi ovi procesi završavaju u narednoj godini.

Najavljeno je, između ostalog, regulisanje veštačke inteligencije, nabavka dodatnog superkompjutera, razvoj digitalnog novčanika u kome ćemo, nadam se, imati i lična dokumenta uz pomoć kojih ćemo moći da se identifikujemo i online i uživo, dalji razvoj pametnih gradova, formiranje Kancelarije za informacionu bezbednost, kao i 5G.

Očekivanja u 2025. godini

– IKT sektor je i u ovoj godini nastavio da beleži kontinuiran stabilan rast iz godine u godinu i neverovatan uspeh. U prvih devet meseci je dostigao iznos od gotovo tri milijarde evra, što je rast od skoro 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj sektor je svakako naš najveći potencijal i jedna od najbrže rastućih privrednih grana u zemlji, te su sva očekivanja da će tako biti i u 2025.

Lično očekujem i nadam se da će svi započeti reformski procesi, kao i zaokruživanje regulative u oblasti digitalizacije, biti završeni do kraja naredne godine, a to znači i usklađivanje sa EU propisima u ovoj oblasti kroz izmene Zakona o eUpravi, Zakona o eDokumentu, Zakona o informacionoj bezbednosti, novog Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi, novog Zakona o veštačkoj inteligenciji…, što je ujedno i preporuka Evropske komisije u ovogodišnjem izveštaju o napretku. Svi ti propisi doneće i strukturne promene u načinu kako privreda i javni sektor posluju i funkcionišu, dok za građane to znači veću transparentnost i efikasnost procedura. Što se ukupne ekonomije tiče, očekivanja ukazuju na pozitivan trend, od rasta BDP-a do stabilizacije inflacije, uz izazove u vezi sa cenama energenata.