Imaćemo najbrži privredni rast, ali i najvišu inflaciju

Milan Ćulibrk je poznati novinar i aktuelni urednik ekonomije u nedeljniku Radar. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a tokom karijere bio je šef beogradskog dopisništva Dnevnika iz Novog Sada, glavni i odgovorni urednik magazina Ekonomist i Bankar. U Ekonomist medija grupi (EMG) bio je glavni i odgovorni urednik svih izdanja, a pisao je i za listove Duga, Vreme, Nedeljni Telegraf i NIN, gde je gotovo deceniju obavljao dužnost glavnog urednika.

Kao ekonomski novinar i urednik osvojio je brojne nagrade i priznanja, uključujući i nagradu „Verica Barać“ Saveta za borbu protiv korupcije 2018. godine, kao i titulu „Vitez poziva“ koju mu je 2019. dodelilo udruženje Liga eksperata, dok je za najboljeg ekonomskog novinara proglašen 2013. od strane Srpske asocijacije menadžera, a 2010. od Kluba privrednih novinara.

Milana Ćulibrka smo pitali kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Dve stvari će obeležiti ovu godinu: privredni rast i inflacija. Srbija će imati očekivani rast od oko 3,5 odsto, a možda vlast uspe da ga „nagura“ i na viši nivo, pošto će ove godine skoro pet milijardi evra biti usmereno na javne investicije. Problem je u tome što će efekat biti kratkoročan – kada se završe sve te investicije, one neće davati dodatnu vrednost i po njihovom završetku neće biti rasta, kao što bi ga bilo da se ulagalo u energetiku.

Nažalost, kada bude gotovo tih 11 auto-puteva i saobraćajnica koje se grade, plašim se da njima neće imati ko da ide, a putarina koja se bude naplaćivala neće biti dovoljna za njihovo održavanje, pa će morati iz budžeta da se dodatno finansira, što znači novcem poreskih obveznika, uključujući i one koji – poput mene – nemaju vozačku dozvolu.

Druga karakteristika je da će Srbija, koliko god da se vlast hvalila da je stavila pod kontrolu, ove godine biti među zemljama sa najvišom inflacijom u Evropi. Trenutno je rast cena oko 4,5 odsto godišnje, što je među najvišim evropskim stopama, ne računajući Tursku, koja je rekorder sa 75 odsto. Prošle godine u maju Srbija je bila među državama sa najvišom stopom inflacije u Evropi, dok je još 14 zemalja imalo dvocifrenu inflaciju. Većina tih država je u međuvemenu uspela da obori inflaciju na niži nivo od Srbije, uključujući Mađarsku i baltičke zemlje. Dakle, naš rast cena je visok, a pogotovo cena hrane i ne prate ih primanja naših građana, iako i ona nominalno rastu.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– U ovom trenutku ne, pošto se očekuje pad kreditnih stopa i zato su nerazumljivi potezi države koja se ubrzano zaduživala poslednjih meseci, iako su kamate bile na rekordnom nivou. Možda je moglo da se sačeka malo, pogotovo pošto ministar finansija voli da se pohvali da Srbija ima pet milijardi evra na računu i da nema problema sa likvidnošću – onda se postavlja pitanje zašto su podizali kredite sa kamatama od sedam odsto u trenutku kada se očekuje pad kamatnih stopa, kako na svetskom tako i na domaćem tržištu.

Dakle, onaj ko ne mora ne bi trebalo sada da se zadužuje, pošto će kamatne stope sigurno ići naniže, što znači da će novac biti jeftiniji. Takav signal, u krajnjem, poslale su i Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– To je teško pitanje pošto smatram da u Srbiji praktično ne postoji tržište kapitala, već da imamo „pijacu bez robe“. Oni koji su se oprobali na Beogradskoj berzi verovatno su imali gorka iskustva, a još je živo sećanje na događaje od pre deceniju i po, kada je Agrobanka otišla u stečaj. Pre nego što se to desilo, na zvaničnim portalima stajale su informacije da je ona profitabilna i da akcionari mogu da očekuju prinos, da bi se posle dva meseca ta banka urušila, trošak pokrili poreski obveznici, a akcionari bili „ošišani na nulu“.

Sa druge strane, upravo to što nemate gde da plasirate viškove novca, a oni postoje pošto je dinarska i devizna štednja visoka, obično se ulaže u nekretnine. Zato se dešava da su cene nekretnina nerazumno visoke, pogotovo kada se uporedi sa drugim evropskim gradovima gde je životni i standard gradnje viši.

Opet, držati novac u bankama uz praktično negativnu kamatnu stopu je potpuno neracionalno, pa kada se sve sabere i oduzme, ispada da je najbolje da onaj ko nema preferencije ka pokretanju nekog biznisa, uloži u nekretnine. Moguće je investirati i u akcije svetskih kompanija na stranim berzama, kao i u investiciono zlato, ali svako mora sam da razmisli koliko rizika je spreman da preuzme i svestan toga da može zaraditi, ali i izgubiti uloženi novac.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Mnogi poslodavci već imaju problem da pronađu radnike sa potrebnim kvalifikacijama – iskustva mojih sagovornika je da su nekada imali „slatke muke“ pošto se na svaki oglas javljalo po dvadesetak potencijalnih kandidata, a danas sve češće govore da razmišljaju o „uvozu“ radnika iz dalekih azijskih zemalja. To posebno važi za hotelijerstvo, pošto su domaći radnici otišli da rade u Hrvatsku, Crnu Goru ili Sloveniju, pa ovde dolaze ljudi iz Bangladeša, Vijetnama, Filipina ili Indonezije.

Zato verujem da će na našem tržištu rada biti „dinamično“ i da ono ulazi u potpuno drugačiji period u odnosu na ono što smo navikli. Nekada je bilo teško naći posao a danas je teško naći radnika, što i nije toliko loše, jer to znači da bi plate mogle da rastu u narednom periodu.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Veštačka inteligencija je „hit tema“, ali priznajem da se toga zaista plašim, pogotovo u neregulisanim sistemima poput našeg, gde postoji značajan problem u funkcionisanju pravne države. Bojim se da bi veštačka inteligencija mogla da bude iskorišćena za razne zloupotrebe, a viđali smo i priloge na televizijama sa nacionalnom frekvencijom kako se pripadnicima opozicije stavljaju u usta reči koje nikada nisu izgovorili, pa se onda to pravda time da to nema nikakav drugi cilj nego da bude šaljivo i smešno.

Takva praksa može se obiti o glavu i ljudima iz vlasti, kao što smo videli u slučaju snimka napravljenog uz pomoć veštačke inteligencije na kome se našao aktuelni premijer Miloš Vučević, a koji je deljen na Facebooku.