Indeks ekonomske klime u Srbiji na najnižem nivou od pandemije

Indeks ekonomske klime (ESI) u Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine dostigao je vrednost od 90,2, što je pad od 6,6 procentnih poena (p.p.) u odnosu na prethodno tromesečje, a ujedno i najniža vrednost indeksa posle 2020. godine, koju je obeležila pandemija korona virusa.

Vrednost indeksa odražava pad očekivanja u svim sektorima – najviše u sektoru usluga, gde je zabeležen pad od 5,1 procentnih poena, a zatim u sektorima industrije (-3,9 p.p.), građevinarstva (-2,9 p.p.), potrošnje (-1,2 p.p.) i trgovine na malo (-1,1 p.p.), pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljeni u publikaciji Trendovi za drugi kvartal 2025.

Indeks ekonomske klime (ESI) predstavlja kompozitni indikator čija je svrha da prikaže stavove proizvođača i potrošača o ekonomskim kretanjima i ekonomskoj stabilnosti. Budući da uvid u očekivanja ekonomskih subjekata može biti važan signal promene ekonomskih kretanja, ovaj indikator se često koristi za procenu ekonomske situacije, za kratkoročne prognoze, u naučne i analitičke svrhe, kao i za međunarodna poređenja i kreiranje ekonomskih politika.

ESI je razvijen od strane Generalnog direktorata za privredu i finansije Evropske komisije (DG ECFIN). Dobija se na osnovu pet različitih istraživanja proizvođača i potrošača, čiji stavovi daju pouzdane naznake ekonomskih kretanja, a na osnovu kojih su kreirani indikatori poverenja.

Većina zemalja Evropske unije beleži pogoršanje ekonomske klime u drugom kvartalu 2025, što je uzrokovalo da ESI zabeleži pad (sa vrednosti 94,5) za 1,7 p.p. Najveći pad očekivanja u EU zabeležen je u sektoru potrošnje (-2,9 p.p.).

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić nije iznenađen ovim podacima jer je, kako kaže u razgovoru za Biznis.rs, poslednjih nekoliko godina imidž Srbije sve lošiji. Jedan od razloga je objektivno stanje u privredi, koje je prouzrokovano posledicama inflacije koju smo imali prethodnih godina i gotovo fiksnog deviznog kursa koji se već godinama drži i koji je jako negativan za izvoznike.

Naš sagovornik ukazuje da izvoznici već dve-tri godine imaju problema jer sve teže dolaze do novih ugovora, a ono što je već dogovoreno dosta se sporo naplaćivalo, dok je inflacija “pojela” jedan deo tih iznosa.

“Sve je teže animirati i pronaći partnere za nove poslove, a i tada ih firme dobijaju po vrlo rigoroznim uslovima zbog uticaja visoke inflacije i troškova poslovanja. Zbog skoro fiksnog deviznog kursa naši proizvodi u inostranstvu su dosta poskupeli”, dodaje Dragoljub Rajić.

Pritom, mi još uvek nismo u Evropskoj uniji, što znači da za partnera koji sa srpskim preduzećem potpiše ugovor ne važi evropsko zakonodavstvo i on će ukoliko pretrpi štetu imati značajne troškove da to i dokaže.

„Sa jedne strane sve to poskupljuje i povećava rizik poslovanja sa Srbijom, a sa druge strane jedinična cena proizvoda je poskupela kao posledica kursa. Moramo imati u vidu da su samo Mađarska i Turska u poslednje četiri godine imale višu inflaciju, ali one su više puta devalvirale svoju valutu da bi olakšale izvoznicima, odnosno da bi smanjile gubitke na vrednosti u prihodima od izvoza. Kod nas tog prilagođavanja nije bilo i naša privreda se suočava sa sve težim uslovima poslovanja”, naglašava Rajić.

Raste opterećenje privrede

Koordinator Mreže za poslovnu podršku napominje da je u okviru pregovora sa MMF-om više puta poskupela struja i da je država u poslednje dve-tri godine uvela različita opterećenja, dažbine i komunalne takse.

“Negativno je uticala i minimalna zarada koja je u Srbiji rasla četiri i po puta brže nego što su rasli prihodi privrede. Drugim rečima, to stalno podizanje minimalne zarade nateralo je mnoge firme da nivelišu i plate koje su veće od minimalca. Tako su se troškovi za masu zarada povećali, dok su ujedno rasli troškovi logistike i transporta zbog cene goriva. Povećali su im se i troškovi proizvodnje zbog cene struje i povećanih komunalnih naknada i taksi”, naglašava Dragoljub Rajić i dodaje da sve to pokazuje da je pritisak na firme povećan.

“Još jedan faktor je izuzetno bitan, a pokazuje da je klima sve lošija – dugovanja države, javnih i javno-komunalnih preduzeća, odnosno celog javnog sektora ka privredi. U poslednjih godinu, godinu i po dana, rokovi plaćanja su se gotovo udvostručili. Oni su i ranije bili prosečno između 170 i 220 dana, međutim sada imamo mnogo firmi kojima se duguje već 10 meseci ili godinu dana za poslove koje su uradile”.

Rast kamata posle pandemije

Dragoljub Rajić podseća i da su kamate na kredite privredi u postkovid periodu značajno skočile i ističe da firme više nemaju prostora da dođu jeftino do novca, odnosno da ga pozajme sa dva do četiri odsto interesa.

“Sada je minimalna kamata 7,98 odsto, sve zavisi od toga da li su dinarski ili krediti u evrima. Ide čak i do 12-13 odsto, zavisno od procene rizika, i to je jako skupo”, navodi on i kaže da dodatno zabrinjava to što njegovo poslovno udruženje i firme dobijaju informacije da se najvećim investitorima savetuje da sačekaju sa ulaganjima u Srbiji.

“To je dodatno negativan efekat od početka ove godine, koji će se tek osetiti. Firmama koji su najveći investitori u Srbiji trenutno se savetuje od strane privrednih komora i različitih institucija da sa bilo kakvim ulaganjima, nastupom ili dolaskom u Srbiju sačekaju dok se ne vidi da li će se situacija stabilizovati i da li će Srbija stvarno da krene ka EU. Naravno, to niko nije objavio, ali se savetuje u senci. Mnoge kompanije nam sa različitih sajmova, konferencija i manifestacija prenose takve informacije”, zaključuje Rajić.

Većina sektora u fazi recesije

Semafor ekonomske klime, kreiran na bazi desezoniranih indikatora poverenja, pokazuje da se većina sektora u Srbiji nalazi u fazi recesije, koju karakteriše nepovoljna ekonomska klima koja se dodatno pogoršava, precizira se u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku. U fazi usporavanja, sa klimom koja je povoljna ali se pogoršava, nalazi se jedino sektor trgovine na malo.

Indikator poverenja prerađivačke industrije u drugom kvartalu 2025. beleži pad od 3,9 p.p. u odnosu na prethodni kvartal, pri čemu je za 6,8 p.p. ispod dugoročnog proseka. Vrednost ovog indikatora odražava pesimizam privrednika u pogledu očekivane proizvodnje u narednom tromesečju (-12,3 p.p.), dok je nešto optimističnija situacija kada su posredi ocene zaliha gotovih proizvoda i trenutnih porudžbina. Indikator poverenja prerađivačke industrije uključuje odgovore ekonomskih subjekata o ugovorenim porudžbinama, očekivanoj proizvodnji i zalihama gotovih proizvoda.

Indikator poverenja usluga, sa vrednošću od -3,3 odsto, u drugom kvartalu 2025. godine, beleži pad za 5,1 p.p. u odnosu na prethodni kvartal, pri čemu je za 9,9 p.p. ispod dugoročnog proseka. Pad beleže ocena potražnje (-9,5 p.p.), kao i ocena ekonomske situacije u prethodnom tromesečju (-6,7 p.p.), dok su nešto pozitivnija očekivanja u pogledu potražnje u narednom tromesečju (+1 p.p.). Istraživanje u oblasti uslužnih delatnosti sastoji se od pitanja o ekonomskoj situaciji, tekućoj i očekivanoj potražnji za uslugama.

Indikator poverenja trgovine na malo u drugom kvartalu 2025, sa vrednošću od 9,9 odsto, beleži pad od 1,1 p.p. u odnosu na prethodni kvartal, pri čemu za 1,1 p.p. prevazilazi dugoročni prosek (8,8 odsto). Kretanje ovog indikatora odražava pad očekivane poslovne aktivnosti u naredna tri meseca (-1,9 p.p.), kao i ocene poslovne aktivnosti u poslednjem tromesečju (-0,1 p.p.), nasuprot oceni trenutnih zaliha, koja beleži neznatan rast (za 1,2 p.p.).

Istraživanje u oblasti trgovine na malo sastoji se od pitanja o trenutnoj i budućoj poslovnoj aktivnosti preduzeća i stanju zaliha.

Indikator poverenja građevinarstva, sa vrednošću od -6,5 odsto u drugom kvartalu 2025, beleži pad u odnosu na prethodni kvartal za 2,9 p.p., pri čemu je iznad dugoročnog proseka za 2,5 p.p. Vrednost ovog indikatora odražava pad očekivanja kod obe komponente, i to u pogledu zaposlenosti u naredna tri meseca (za 4,3 p.p.) i ocene trenutnih porudžbina (za 1,4 p.p.). Istraživanje u oblasti građevinarstva sastoji se od pitanja o ugovorenim porudžbinama i očekivanoj zaposlenosti.

Indikator poverenja potrošača u drugom kvartalu 2025. beleži pad za 1,2 p.p. u odnosu na prethodni kvartal, ali i dalje prevazilazi dugoročni prosek za 0,4 p.p. Vrednost ovog indikatora odražava najveći pad u pogledu ocene finansijske situacije poslednjih godinu dana (-5,7 p.p.), a zatim i finansijske situacije narednih godinu dana (-1,3 p.p), dok su nešto pozitivnija očekivanja u pogledu ekonomske situacije u narednih godinu dana (+0,2 p.p.), i u vezi sa velikim kupovinama u narednoj godini (+2,1 p.p.).

Istraživanje o potrošnji stanovništva sastoji se od pitanja o finansijskoj situaciji domaćinstva, opštoj ekonomskoj situaciji i očekivanjima u vezi sa većim kupovinama.