Inflacija i dalje visoka, zaustavljanje rasta referentne kamate sredinom godine

Mislim da je inflacija u Srbiji i dalje visoka i da će postojati inflacioni impulsi tokom cele godine, pre svega usled korekcije cene energenata, a povećanje referentne kamatne stope je važno kako bi se ublažilo širenje tih impulsa i njihov prenos na finalne cene, izjavio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić komentarišući odluku Narodne banke Srbije (NBS) da poveća ključnu kamatnu stopu na 5,5 odsto.

Na pitanje da li je mehanizam obuzdavanja inflacije preko referentne kamate dovoljno efikasan u Srbiji, s obzirom na politiku NBS u pogledu kursa dinara prema evru, Arsić je odgovorio da jeste – jer su kamate porasle i u Evropi, a veliki deo kredita u Srbiji indeksiran je u evrima.

„Značajan deo kredita je i u dinarima, pa rast kamata utiče i na njih. Sam mehanizam referentne kamatne stope je možda slabiji, ali ‘držanje’ kursa u određenom opsegu deluje antiinflaciono“, rekao je Arsić.

Kako je povećanje cena energenata, u dogovoru sa MMF-om, planirano za maj i novembar, naš sagovornik očekuje da će NBS nastaviti da prati ukupno kretanje inflacije.

„Energenti su poskupeli u januaru i taj efekat na inflaciju će trajati dva-tri meseca, pa će se iscrpeti, a onda sledi majsko povećanje cena. To ustvari znači da mi ove godine radimo ono što su druge zemlje uradile tokom 2022. godine, kada su značajno poskupeli energenti, što je uticalo na inflaciju. Kod nas će zato opadanje inflacije biti sporije“, objasnio je Arsić.

Za razliku od predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića, koji je za Biznis.rs procenio da će ključna kamatna stopa NBS do kraja godine dostići šest odsto, Arsić kaže da ne želi da iznosi procene o eventualnoj visini stope, ali smatra da će se sredinom godine verovatno zaustaviti rast referentne kamate, pošto će inflacija usporavati.

„Negde će se inflacija i referentna kamatna stopa sresti“, kaže Arsić i dodaje da povoljni impulsi kada je reč o kretanju cena u Srbiji dolaze – iz sveta.

„Pad cena u EU, koji se dogodio u decembru i januaru kao posledica pada cene energenata, utiče na to da su uvozne cene niže. Naravno, ako se zakomplikuju odnosi između Rusije i Zapada i ponovo porastu cene energenata, to bi dodatno poguralo inflaciju u svetu i u Srbiji, a važno je i kako će se kretati cene poljoprivrednih proizvoda“, objasnio je Arsić.

Kada je reč o posledicama koje proizvodi rast cena hrane, Arsić je istakao da je razumljivo nezadovoljstvo potrošača zbog poskupljenja, ali da to u isto vreme znači da su proizvođači prodali svoju robu skuplje u evrima, što opet pozitivno deluje na rast BDP-a.

„Rast cena poljoprivrednih proizvoda nam ide u korist ali, nažalost, deo ‘štete’ snose potrošači“, zaključio je Arsić.