Istraživanje portala Biznis.rs: Cena školovanja u Srbiji i svetu (1)

Inflacija utiče na troškove, ali i dostupnost visokog obrazovanja

Srbija

26.8.2023 08:01 Autor: Milica Rilak 12

Inflacija utiče na troškove, ali i dostupnost visokog obrazovanja Inflacija utiče na troškove, ali i dostupnost visokog obrazovanja
Koliko košta školovanje od predškolskog uzrasta do završenog fakulteta? Institut za razvoj i inovacije (IRI) svojevremeno je sproveo studiju uz pomoć koje su izračunali... Inflacija utiče na troškove, ali i dostupnost visokog obrazovanja

Koliko košta školovanje od predškolskog uzrasta do završenog fakulteta? Institut za razvoj i inovacije (IRI) svojevremeno je sproveo studiju uz pomoć koje su izračunali da je školovanje deteta koje je 2000. godine krenulo u predškolsko, a diplomiralo 2018. godine u proseku državu i roditelje koštalo 34.000 evra.

Danas, direktor IRI Nenad Jevtović za Biznis.rs ocenjuje da je, s obzirom na rast inflacije od proleća 2022. godine – odnosno ishrane, stanovanja i prevoza, zasigurno porastao i deo troškova školovanja koje snosi porodica, što utiče i na dostupnost studiranja onima sa nižim primanjima.

Rast cena školovanja posebno osećaju porodice koje na školovanje u Beograd šalju samofinansirajućeg studenta, upozorava Jevtović. Na Univerzitetu u Beogradu će, inače, od ove školske godine studirati 15.153 brucoša, od kojih 5.450 samofinansirajućih.

Kada je reč o novim, višim cenovnicima, Arhitektonski fakultet u Beogradu podigao je školarinu za 2023/24. godinu za samofinansirajuće studente prve godine na 300.000 dinara, sa 240.000 godinu dana ranije, odnosno za 25 odsto, a zbog takve odluke suočio se i sa kratkotrajnim protestom studenata krajem februara.

Prva godina studiranja na beogradskom Građevinskom fakultetu poskupela je 20 odsto, na 120.000 dinara, dok su uvek traženi FON, Ekonomski i Pravni fakultet podigli školarine u rasponu od devet do 14,6 odsto, a ETF za 16 odsto za popularni smer koji školuje softverske inženjere.

Poskupelo je studiranje i na pet od 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pa su, primera radi, Tehnološki i Ekonomski fakultet školarinu na osnovnim studijama povećali za 12,5 odsto za 2023/24. godinu – igrom slučaja, tačno onoliko koliko za sada iznosi međugodišnja stopa inflacije.

Image by garetsvisual on Freepik

Nenad Jevtović iz IRI podseća da su u svojoj studiji o troškovima obrazovanja posmatrali rashode državnog, ali i porodičnih budžeta, i to za osam fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu – Ekonomskog, Biološkog, Poljoprivrednog, Tehnološkog, Elektrotehničkog, Mašinskog, Stomatološkog i Medicinskog.

„Tako smo izračunali da je cena školovanja, od predškolskog u 2000. godini do diplomiranja u 2018. godini, u proseku iznosila 34.000 evra, ali da je raspon išao od 31.000 evra za školovanje diplomiranog ekonomiste do gotovo 71.000 evra za stomatologa. Kako je, međutim, od proleća inflacija naglo skočila, i sa sobom povukla cene rentiranja stanova, ishrane, prevoza, verujemo da su u međuvremenu značajno porasli troškovi obrazovanja koje snosi društvo, a posebno porodice„, kaže Jevtović za Biznis.rs.

Njega posebno brine to što će, kako upozorava, veći troškovi obrazovanja smanjiti dostupnost studiranja mladima iz porodica sa nižim primanjima.

Nenad Jevtović / Foto: Sanela Kapetanović

Potreba našeg društva je da studiranje postane dostupnije, ali je i veliki društveni izazov, u čije rešavanje treba da se uključe država i privatni sektor„, smatra Jevtović. Rešenje vidi u tome da privatne kompanije, a pogotovo one najveće, iskažu veću socijalnu odgovornost i da određeni mali deo svojih prihoda daju na stipendije.

„Država bi u dugom roku trebalo da preispita ‘neracionalno raspoređene’ budžetske kvote i osmisli održiv okvir poslovanja za fakultete, koji se u isto vreme ponašaju tržišno poput privatnih kompanija i samoupravljača iz doba socijalizma“, zaključio je Jevtović.

Jedan od zaključaka studije IRI bio je da je da porodica koja živi van Beograda sa dve prosečne plate, jedno ili dvoje dece može da iškoluje samo ukoliko su tokom studija sve vreme „na budžetu“ i u državnom studentskom domu.

U beogradskim studentskim domovima cene smeštaja nisu promenjene u odnosu na prošlu godinu, kada su poskupeli. U odnosu na kategoriju doma i broj kreveta u sobi, ona se kreće od 1.300 do 3.190 dinara mesečno. U Novom Sadu, stanarina za domove prve kategorije je 2.790 dinara odnosno 2.500 dinara za drugu kategoriju domova.

Sa druge strane, ponuda stanova za studente u Beogradu preko najvećih portala za nekretnine trenutno se kreće od 150 evra za garsonjere i jednosobne stanove u Kaluđerici ili Kotežu, preko 300 do 350 evra u Zemunu ili na Novom Beogradu pa sve do 2.000 evra za stan u Beogradu na vodi.

Alternativu će neko možda potražiti u prostorima koji se oglašavaju kao privatni studentski domovi. Ove godine, beogradske cene u takvim smeštajima kreću od 200 evra po osobi, dok je u Novom Sadu minimalni iznos od 150 do 165 evra.

Sutra: Koliko košta srednje i fakultetsko obrazovanje u inostranstvu?

  • KIMCHI

    26.8.2023 #1 Author

    Koje je kod nas jos i pristupacno

    Odgovori

  • SHALIMAR

    26.8.2023 #2 Author

    Daleko smo mi od Evrope i sveta…

    Odgovori

  • Grocka

    26.8.2023 #4 Author

    Na zalost tako je

    Odgovori

  • MAJA

    27.8.2023 #5 Author

    Naravno da utice

    Odgovori

  • REA

    27.8.2023 #6 Author

    Nista strasno,i onako ce zaradjivati vise kao zanatlija nego kao fakultetski obrazovan covek

    Odgovori

  • Gaga

    27.8.2023 #10 Author

    Pa da uvek tako

    Odgovori

  • LAV

    27.8.2023 #11 Author

    Inflacija utice na sve pa i na dostupnost obrazovanja.

    Odgovori

  • DUCA

    27.8.2023 #12 Author

    Inflacija na sve utiče.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.