Obrazovanje je stub ekonomskog razvoja

Sistemom dualnog obrazovanja u našoj zemlji u poslednjih šest godina obuhvaćeno je gotovo 16.000 učenika, a danas se za 73 obrazovna profila usavršavaju u 186 škola i 950 kompanija.

U Skupštinu Srbije krajem jula stigao je predlog izmena i dopuna Zakona o dualnom obrazovanju i o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije (NOKS), a direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i NOKS Gabrijela Grujić u intervjuu za Biznis.rs ističe da je, pored stvaranja kadrova kakvi su potrebni modernoj privredi, od izuzetnog značaja osnaživanje učenika da na tržište rada izađu potpuno spremni i sigurni u svoje veštine i znanje.

Samo tokom ove godine, privreda je iskazala potrebu za oko 3.800 kandidata, dok je upisano 3.000 učenika koji su odabrali dualni model kao siguran put na tržište rada, rekla nam je Grujić i naglasila da se predloženim izmenama Zakona o dualnom obrazovanju stvara mogućnost za smanjenje jaza između potreba privrede i broja učenika u dualnom sistemu obrazovanja.

„Radi se o tome da ministar na zahtev škole može da odobri da se odeljenje formira spajanjem dva ili više obrazovnih profila u dualnom sistemu, kao i od učenika upisanih na isti obrazovni profil po dualnom i klasičnom modelu. Na taj način se izlazi u susret brojnim mikro i malim preduzećima, koja žele da učestvuju u ovom sistemu ali nemaju dovoljno kapaciteta da realizuju učenje kroz rad za veći broj učenika“, objašnjava Grujić.

Jedna od ključnih izmena je predlog o povećanju obima časova sa učenjem kroz rad, i to na najmanje 60 odsto za trogodišnje, odnosno 40 odsto u odnosu na ukupan broj stručnih predmeta za četvorogodišnje profile, dok je važećim zakonom propisan raspon od 20 do 80 odsto.

„Minimum predviđen važećim zakonom značio je da neko ko se obrazuje u dualnom sistemu u pojedinim slučajevima može da provede samo jedan dan nedeljno u toku završnih godina školovanja u kompaniji, pa se postavlja pitanje kvaliteta kompetencija koje učenici stiču, ali i odnosa uloženog i dobijenog za poslodavca. Smatramo da predloženi minimum odgovara obema stranama, a posebno kada se ima u vidu koliko je dragoceno da se obezbedi integrisanost teorijskih i praktičnih znanja, kao i razvoj veština poput analitičnosti i timskog duha, ali i da se ulije sigurnost učenicima u vrednost njihovih kompetencija na tržištu rada“, ističe Gabrijela Grujić.

Na stolu su i nove mogućnosti za poslodavce – predloženo je pojednostavljenje postupka akreditacije za učešće u dualnom obrazovanju, kao i da im se omogući udruživanje u Alijansu, kako bi učenici mogli da steknu potrebna zvanja i kvalifikacije u okviru grupe poslodavaca koji pojedinačno nemaju uslove da „pokriju“ sve ishode učenja.

„Recimo, ishodi učenja za profil operatera za izradu nameštaja su da taj učenik ima kompetencije tapetara, stolara i lakirera. Udruživanje u Alijansu za poslodavce znači da ne mora jedna kompanija da obezbedi sve ishode, već da učenik može da stiče potrebne kompetencije u pojedinačnim, pa tako u jednoj uči za stolara a u drugoj za lakirera”, navodi Grujić konkretan primer.

U razgovoru za Biznis.rs naglašava da je cilj Kancelarije da učenicima da „snagu“ da na tržište rada izađu potpuno spremni i sigurni u svoje veštine i znanje.

„Svedoci smo da srpska privreda snažno napreduje i da mnogi tehnološki napredni investitori prepoznaju našu zemlju kao partnera, jer pokazuje da može da proizvede kvalitetan kadar, i to je jedan od naših ciljeva – da razvijemo savremene kvalifikacije u skladu sa potrebama privrede„, rekla nam je Gabrijela Grujić.

Proizvodnja kadrova za modernu privredu nije, međutim, i jedini cilj.

„Veštine i teorijska znanja su podjednako važna za karijere mladih ljudi, i zato dualni model omogućava da oni budu ispred svojih vršnjaka u smislu razvoja veština koje mogu da steknu kada borave u kompanijama“, ocenila je.

Osim u kompanijama, znanje i veštine mogu da steknu i u Trening centrima, o čijem statusu bi, prema predlogu izmena Zakona o dualnom obrazovanju, ubuduće trebalo da odlučuje Vlada Srbije, a Grujić naglašava da je u slučaju ovih centara ključ u širokoj dostupnosti korišćenja savremene, kvalitetne opreme i laboratorija.

„Trening centri ne samo da su dostupni učenicima koji se školuju po dualnom i klasičnom modelu, već i svima koji kroz neformalno obrazovanje žele da obezbede kvalifikacije i dobiju određene sertifikate. To je posebno važno za one koji tokom formalnog školovanja nisu odabrali tražene profile, jer mogu kroz obuke da steknu sertifikate, uz sigurnost da će dobiti kvalitetnu obuku, u kontrolisanim uslovima, od licenciranih nastavnika“, ističe Grujić.

Dodaje da sertifikate o priznavanju prethodno stečenih kvalifikacija u Trening centrima mogu da steknu i oni koji su dugo godina radili na određenim poslovima iako za njih nemaju formalno obrazovanje.

„Radimo, dakle, sve što je potrebno da izađemo u susret narastajućoj domaćoj privredi, i verujem da dajemo veliku snagu razvoju domaćih malih i mikro preduzeća. Jedan od načina je upravo sadržan u predlogu izmena Zakona – a to je mogućnost odobravanja subvencija preduzećima za stipendiranje učenika. Smatramo da finansijska nemogućnost kompanije da primi učenika ne treba da bude kočnica za integraciju privrednog i obrazovnog sistema“, istakla je direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje u razgovoru za Biznis.rs.

Obrazovanje je, prema njenim rečima, stub ekonomskog razvoja, a kao misiju Kancelarije ističe stvaranje kvalitetnih kadrova, spremnih da celoga života uče i razvijaju kritično mišljenje i kreativnost, koji će činiti da kompanije u kojima rade budu ne samo održive nego i inovativne.

„Zato nam je vizija da do 2030. godine dualno obrazovanje postane lični izbor mladih kao platforma koja ih vodi ka sigurnoj karijeri, a mislim da važnu ulogu igra i to da naši mladi mogu da kažu da sada i u Srbiji mogu da rade u okviru svetskih kompanija u kojima su zamišljali svoju karijeru“, zaključila je Gabrijela Grujić u razgovoru za Biznis.rs