Srpska privreda želi izmene u sistemu dualnog obrazovanja

Dualno obrazovanje, u okviru koga đaci stiču teorijska i praktična znanja u školama, ali i u kompanijama, u Srbiji funkcioniše već desetak godina. U tom periodu je oko 16.000 srednjoškolaca prošlo ili se upravo školuje po dualnom modelu, dok oko 950 kompanija učestvuje u realizaciji učenja kroz rad.

To su podaci Privredne komore Srbije, u čijem Centru za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike primećuju da još treba raditi na modelu koji najviše odgovara privrednicima. Prema rečima Mirjane Kovačević, koja je rukovodilac Centra, istraživanja su pokalaza da naša preduzeća smatraju da i dalje imaju veće troškove nego koristi od aktuelnog sistema školovanja – pa se zalažu za izmene regulatornog okvira.

Iako se očekivalo da će veću potrebu za dualnim obrazovanjem imati velike domaće i strane kompanije, „na terenu“ se pokazalo da su zapravo srpska mikro, mala i srednja preduzeća ona koja su najviše zainteresovana za takav put do kadrova, kao i da njihova zainteresovanost raste uprkos izazovima.

Ključni izazov ostaje, kako je rečeno na neformalnom skupu za novinare koji je Centar organizovao, to što je naš sistem ostao „nešto između“ nekadašnjih škola učenika u privredi i austrijskog, nemačkog i švajcarskog dualnog modela na koje se ugledamo.

„Tu su izazovi u vezi sa brojem dana koje učenici treba da provedu u kompanijama, uslovima koje firme treba da ispune, a tu je i činjenica da je trenutno u našem sistemu učenik pre svega đak škole koja ga upućuje u kompaniju, gde dobija odgovarajuću naknadu za rad“, nabrojala je Kovačević i istakla da se na osnovu toga sabiraju koristi i troškovi koje naše firme imaju od aktuelnog sistema.

Istraživanja PKS pokazala su da naše kompanije, a posebno one manje, procenjuju da u aktuelnom sistemu i dalje imaju više troškova nego koristi.

„Ono što privrednici primećuju je da nedostaje malo ‘jača’ profesionalna orijentacija, koja bi rezultirala pravim izborom obrazovnog profila odnosno verovatnijim zadržavanjem tog učenika u kompaniji umesto napuštanja ne samo firme nego i struke, što se dešava“, ispričala je Kovačević.

Istakla je i da su privrednici poručili da mora da se poveća broj dana koje učenici provode kod njih – pa su upravo to izmene na kojima će raditi u narednom periodu, a koje bi išle u pravcu toga da ukupno vreme provedeno u kompanijama iznosi 60 odsto kurikuluma.

U razgovoru za Biznis.rs Mirjana Kovačević pojašnjava zašto privrednici imaju osećaj da troškovi prevazilaze koristi od dualnog obrazovanja.

„Prema aktuelnom zakonu, učenici u zavisnosti od godine školovanja u kompanijama provode jedan do tri dana. Problem je u tome što su oni učenici škole i uglavnom uče kroz rad. Sa promenom zakonodavnog okvira, ako bi oni mogli da se uključe u proces rada u skladu sa godinama starosti i odredbama Zakona o radu, tada bi mogli da doprinesu poslovnim rezultatima firmi. Sigurna sam da će neko reći – to je zloupotreba mladih, želite da ih iskorišćavate – ali treba imati na umu da se radi o mladima koji su punoletni ako su pri kraju školovanja ili onima na pragu punoletstva, koji su ionako na korak od punog uključenja na tržište rada“, objašnjava Kovačević.

Na neformalnom susretu sa novinarima naša sagovornica je traženu promenu u regulativi nazvala željom da „vlasništvo“ nad dualnim obrazovanjem ima privreda.

„Danas učenik bira školu, dok bi promena značila da on odabere kompaniju i profil za koji bi se obučavao, a potom školu koja mu to omogućava“, objasnila je Kovačević.

Rad na predlogu izmena Zakona o dualnom obrazovanju već je počeo kroz izradu nove metodologije za kurikulume, kako bi prvi obrazovni profili ušli „u realizaciju“ u septembru 2025. godine.

„Mi bismo želeli da javna rasprava o izmenama počne do kraja ove godine, kako bi u septembru 2025. godine zaživelo četiri ili pet trogodišnjih obrazovnih profila po novoj metodologiji“, precizira Kovačević za Biznis.rs.

Trenutno se u okviru PKS sprovode razgovori sa privrednicima kroz fokus grupe, kako bi se sagledalo u kojim sektorima postoji najveća potreba i zainteresovanost za nove profile.

„Tradicionalno najveće interesovanje za dualno obrazovanje postoji u mašinskoj i metalskoj industriji, ugostiteljstvu, tekstilnoj, a u skorije vreme i prehrambenoj industriji“, ističe naša sagovornica.

Kada je reč o ulozi države u sistemu u kome privreda „ima vlasništvo“ nad dualnim obrazovanjem, Kovačević naglašava da je ona nezaobilazna kada je u pitanju zaokruživanje i sprovođenje regulatornog okvira, za monitoring i osiguranje kvaliteta obrazovanja.

„Mi smo kao PKS podrška privredi da maksimalno osiguramo da privreda sve dobro razume, da se uključi, osigura kvalitetnu realizaciju dualnog sistema i omogući zaposlenje tim mladim ljudima. Država je tu da sagleda ulogu privrede i da, ukoliko postoji potreba, pruži odgovarajuću finansijsku podršku možda kroz poreske podsticaje i slično, i da pomogne da se školski sistem adekvatno prilagodi novom zadatku, odnosno većoj i izraženijoj ulozi privrede“, zaključila je Mirjana Kovačević.

Podsetimo i da se očekuje raspisivanje Konkursa za finansijsku podršku dualnom obrazovanju, koji će zapravo omogućiti sprovođenje u delo Uredbe koja je propisala da učenici koji odaberu deficitarna zanimanja ostvare dodatnu finansijsku podršku.

Takvim učenicima je omogućeno da za sve tri godine školovanja, pored zakonom propisane naknade za učenje kroz rad u neto visini od najmanje 70 odsto minimalne cene rada po satu, iz budžeta Srbije bude isplaćeno po još 5.000 dinara mesečno u trajanju od po devet meseci godišnje.

Sutra: Sistem dualnog obrazovanja u Nemačkoj i dalje svetski uzor