Infrastruktura je krvotok celokupne privrede

Dr Veljko M. Mijušković je docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kome je diplomirao, te završio master i doktorske studije. Predavač je i prevodilac za engleski i španski jezik, za koje poseduje najviše međunarodne sertifikate. Oblasti njegovog profesionalnog interesovanja vezuju se za menadžment lanca snabdevanja, logistički menadžment, strategijski menadžment i izučavanje stranih jezika i prevođenje u funkciji ekonomske struke.

Dobitnik je velikog broja domaćih i međunarodnih stipendija, priznanja i prestižnih nagrada. (Ko)autor je tri univerzitetska udžbenika, jednog srednjoškoloskog udžbenika, tri monografije, kao i više desetina naučno-istraživačkih radova objavljenih u renomiranim domaćim i međunarodnim časopisima, monografijama i zbornicima radova sa konferencija.

U okviru CEEPUS/ERASMUS+ projekata mobilnosti nastavnika predavao u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Albaniji, Slovačkoj, Nemačkoj i Poljskoj. Aktivan je konsultant u oblasti poslovne ekonomije, sa značajnim iskustvom u istraživanju tržišta, benčmarking analizi, izradi poslovnih planova, unapređenju poslovnih strategija, oceni investicionih studija, upravljanju komunikacijama, realizaciji programa edukacije i stručnih kurseva.

Pitali smo Veljka Mijuškovića, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2021. godinu?

Događaj godine

– Posmatrano iz nacionalnog ugla, kao najlepši i najvažniji događaj godine izdvojio bih plasman fudbalske reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo u Kataru, sa prvog mesta u kvalifikacionoj grupi, uz šest pobeda i dva remija, a bez poraza. Iako nisam preterani fan sporta, ovakav rezultat svakako je razlog za ponos svakog građanina naše zemlje.

Iz ličnog ugla, to je upuštanje u avanturu pisanja romana-prvenca koji sam upravo priveo kraju, te čijoj publikaciji se nadam u godini koja predstoji.

Ličnost godine

– Ne bih mogao da izdvojim jednu osobu koja se svojim zalaganjem istakla toliko da bi iz mog ugla zavredila status ličnosti godine. To ne znači da nije bilo fantastičnih pojedinaca i njihovog angažovanja u svim oblastima, počevši od sporta, nauke, privrede, politike. Moguće samo da su prošli “ispod radara” jer je ova godina, kao veoma specifična, usled duge i iscrpljujuće borbe sa virusom Covid-19, globalnih ekonomskih, ekoloških i socijalnih izazova, neke kolektivne probleme izvukla u prvi plan, ostavljajući pojedince u senci.

Najbolji poslovni potez godine

– Iz ugla nacionalne ekonomije, ali i važnosti za kvalitet života i funkcionisanja pojedinaca, najbolji poslovni potez odnosi se na intenzivan nastavak realizacije ključnih infrastrukturnih projekata u zemlji, u prvom redu radova na deonicama puta E-763 “Miloš Veliki”, na Moravskom koridoru, te projekta brze pruge Beograd-Novi Sad. Podsetiću još jednom, kao što uvek ističem, infrastruktura je krvotok celokupne privrede i preduslov za njen energičan i što efikasniji budući razvoj.

Poslovni promašaj godine

– Kao ključni poslovni promašaj godine vidim nedovoljne napore globalnih lidera da sinhronizuju politike vezane za mobilnost građana u uslovima i dalje aktuelne pandemije, te politizaciju pitanja vakcinacije, u smislu nacionalnih preferencija i protežiranja jednih proizvođača vakcina u odnosu na druge. Takvi, isključivo uski i kratkovidi, potezi ne pomažu normalizaciji kretanja ljudi, dobara i kapitala i nemaju nikakve veze sa medicinskim razlozima i realnom zaštitom stanovništva. Na početku treće decenije 21. veka takvi potezi su nedopustivi i neprihvatljivi.

Očekivanja u 2022. godini

– Nadam se da će 2022. godina doneti pre svega zdravlja na globalnom nivou, prosperitet i dalji rast u nacionalnim okvirima, te ispunjenje želja, optimizam, prosvetljenje i proaktivnost na nivou pojedinca. Sa tim željama u srcu idemo hrabro napred u godinu koja nam sledi!