Inovativna rešenja domaćih kompanija u proizvodnji i primeni skroba
12.8.2023 16:01 Autor: Ljiljana Begović 17
Skrob dobijen tehnološkom preradom iz kukuruza, pšenice, pirinča i krompira može biti u obliku praha, zrna ili kristala, a koristi se kao glavni sastojak ili dodatak u prehrambenoj, konditorskoj, industriji osvežavajućih i bezalkoholnih pića, papirnoj, tekstilnoj, farmaceutskoj industriji, zatim u metalurgiji, kozmetičkoj industriji, u proizvodnji hrane za životinje i u mnogim drugim proizvodima.
U Srbiji se proizvodnjom skroba bavi 10 preduzeća od kojih je u toj delatnosti najuspešnije Industrija skroba Jabuka d.o.o iz Pančeva.
Ujedno, Jabuka je i najstarija fabrika na Balkanu koja se od 1894. godine bavi mokrom preradom kukuruza. Tokom 2007. godine fabrika je doživela transformaciju vlasništva iz društvene u privatnu svojinu i od tada je u većinskom vlasništvu konzorcijuma.
Prema rečima predstavnika kompanije Jabuka osnovni cilj proizvodnog procesa je da se na što ekonomičniji način iz kukuruznog zrna izdvoji glavni sastojak – skrob, kao i ostali niz proizvoda – gluten, mekinja, klica.
Fabrika raspolaže opremom za mokru preradu kukuruza kapaciteta 180 od tona na dan, pogonom proizvodnje glukoznih sirupa kapaciteta 36 tona na dan, linijom sušenja proizvoda, opremom za proizvodnju modifikovanih skrobova, kao i silosima za skladištenje žitarica kapaciteta 20.000 tona.
“Planovi i ciljevi fabrike su usmereni pre svega ka unapređenju kvaliteta, ali i rešavanju ekoloških zahteva, očuvanju životne sredine”, navode iz preduzeća Jabuka.
Na listi najuspešnijih u delatnosti proizvodnje skroba za 2022. godinu bonitetne kuće CompanyWall kompanija Jabuka prema neto dobitku zauzima prvo mesto sa 744.658.000 dinara.
Na drugom mestu prema profitu nalazi se kompanija Ecoglobal BTD iz Novog Sada sa 66.370.000 dinara u prethodnoj godini. Za ovo preduzeće koje postoji od 2020. prošla godina je bila najuspešnija jer je dobitak u 2020. i 2021. godini bio znatno niži sa prihodovanih 1.047.000 i 6.267.000 dinara.
Ono što je interesantno je da se osim proizvodnje skroba za prehrambenu industriju, preduzeće Ecoglobal BTD bavi i proizvodnjom ekoloških gips panela zasnovanih na potpuno prirodnom lepku na bazi skroba.
“Eko starch K za gipsane ploče je tehnološko rešenje veoma primenljivo u građevinarstvu, koje će zameniti dosadašnji način izrade gipsanih ploča na ekološki prihvatljiv način. Sadašnja standardna proizvodnja gipsanih ploča, koja se u velikim količinama koristi kao osnovni materijal u izgradnji stambenih i poslovnih objekata u kojima borave ljudi, sadrži hemijske reagense koji mogu biti štetni po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Cilj ovog inovativnog rešenja je da se minimizira rizik od štetnog dejstva građevinskih materijala i obezbedi zdravo okruženje za svakodnevni život ljudi”, objašnjavaju iz ove kompanije.
Za proizvod “Ecostarch K” Ecoglobal BTD je dobio nagradu za ekološku inovaciju u 2020. godini od strane Svetske banke i Fonda za inovacione delatnosti Rublike Srbije.
“Naša kompanija je razvila i različite modifikate skrobova koji se koriste kao tehničko rešenje u različitim industrijama. Proizvodi svoju primenu pronalaze u papirnoj i kartonskoj industriji, proizvodnji briketa, naftnoj industriji, itd.”, kažu iz firme Ecoglobal BTD.
Tradiciju pravljenja proizvoda od skroba preduzeće Gama D.K iz Bačke Topole razvija od 1992. godine. Prema zabeleženom neto dobitku (44.976.000 dinara) Gama D.K našla se na trećem mestu liste najuspešnijih preduzeća u delatnosti proizvodnje skroba.
Takođe, kao i drugoplasirana firma, kompanija Gama je najveći uspeh za poslednje tri godine ostvarila u prethodnoj kalendarskoj godini. Naime, 2020. neto dobitak je iznosio 5.226.000 dinara, dok je naredne 2021. godine bio nešto veći – 6.046.000 dinara.
Još jedna kompanija sa dugom tradicijom našla se na Companywall listi. Fidelinka Skrob iz Subotice bavi se proizvodnjom skroba i vitalnog glutena na bazi pšeničnog brašna i drugih modifikatora pšeničnog skroba.
“Od 1974. godine fabrika za proizvodnju pšeničnog skroba, glutena, dekstrina i modifikatora skroba povezuje se sa mlinovima brašna, fabrikom testenina i pekarom u kompaniju Fidelinka – i danas predstavlja vodećeg proizvođača pšeničnog brašna i testenina u zemlji i jedinog proizvođača pšeničnog skroba na Balkanu. Kompanija Fidelinka je u svojoj dugoj istoriji postala sinonim za vrhunsko brašno, testenine, kao i skrob i poljoprivredne proizvode”, navode iz ove kompanije.
Pročitajte još:
Nakon dve godine u minusu, 2020. (-12.719.000 dinara) i 2021. (- 14.313.000 dinara), 2022. bila je uspešna za Fidelinku Skrob jer je ostvaren neto dobitak od 499.000 dinara.
BLIZANAC
12.8.2023 #1 AuthorBas zanimljivo
ZVONČICA
13.8.2023 #2 AuthorDa,odlican clanak
LJUBOMIR
15.8.2023 #3 AuthorZaista, baš baš
SHALIMAR
13.8.2023 #4 AuthorSve imamo,samo da se proizvodi…
HRKALOVICKA
13.8.2023 #5 AuthorA sve uvozimo🤷🏼♀️
Bellica
13.8.2023 #6 AuthorSlazem se
NATI
13.8.2023 #7 AuthorFidelinka koja toliko dugo posluje ostvarila veoma malo prihoda
HANA
13.8.2023 #8 AuthorLoše, mnogo loše…
Boba321
13.8.2023 #9 Authorcudo za fidelinku
SUNCICA
13.8.2023 #10 Authordrago mi je da su se neke firme izvukle iz krize
DUCA
13.8.2023 #11 AuthorSrbija ima dosta uspešnih fabrika.
gagica
13.8.2023 #12 AuthorNa zalost nasa poljoprivreda se jako zapostavlja a i privrednicima se ne olaksava.
LAV
13.8.2023 #13 AuthorTrebaju nam inovacije.
LJUBOMIR
15.8.2023 #14 AuthorBez toga ništa
SUNCICA
13.8.2023 #15 AuthorSuper, da i mi nesto izmislimo
ELLA
14.8.2023 #16 AuthorSrbija je uvek imala kvalitet I znanje samo jos da drzava to prelozna
HEPO
9.6.2024 #17 AuthorSvaka cast domaci