Investicija u izolaciju vraća se za desetak godina

Proizvođači i distributeri izolacionih materijala od mineralne vune u Srbiji – Knauf Insulation, Ursa, Rockwool i Fibran – udružili su se u MIVUS, poslovno udruženje koje je nedavno postalo član Evropskog udruženja proizvođača izolacionih materijala EURIMA.

Kompanije članice MIVUS-a na našem tržištu ostvaruju promet od oko osam milijardi dinara godišnje i 60 odsto prodaje, a sekretar tog udruženja, arhitekta Dušan Korunoski, za Biznis.rs kaže da se očekuje da će tražnja za izolacionim materijalima na bazi mineralnih vuna u Srbiji nastaviti da raste, s obzirom na klimatske uslove, ali i sve više standarde energetske efikasnosti, kao i zaštite od požara ili buke.

Kada je reč o trendovima na domaćem tržištu, iz MIVUS-a ističu da izolacije na bazi mineralnih vuna povećavaju procenat svog učešća iz godine u godinu.

„Prizemni objekti se najčešće oblažu ekspandiranim polistirenom (EPS), poznatijim kao stiropor, dok mineralne, kamene i staklene vune koriste objekti gde su zahtevi za protivpožarnu zaštitu strožiji, poput viših zgrada, javnih objekata ili tržnih centara“, objašnjava Korunoski.

Na pitanje da li je naše tržište takvo da je cena materijala važnija od kvaliteta ističe da i mineralne vune mogu biti cenovno konkurentne.

„U zavisnosti od preferencija kupca mogu se koristiti mineralne vune umesto polistirena, po ceni koja je za oko četvrtinu veća u fasadnim sistemima izolacija. Međutim, izolacije kosih krovova mineralnom vunom su čak i jeftinije od izolacija stiroporom (EPS), pa se očekuje sve češće korišćenje materijala od mineralnih vuna u termoizolacijama zbog svojih protivpožarnih svojstava“, ukazuje naš sagovornik.

Ocenjuje i da su podsticaji koje je država ponudila građanima u poslednje dve godine doneli osvešćivanje šire javnosti o neophodnosti unapređivanja energetske efikasnosti u zgradama, i podseća da je do pre nekoliko meseci „presek stanja“ pokazao da je više od 40.000 domaćinstava koristilo tu vrstu subvencija

„Sa druge strane, sa porastom cene stambenog i poslovnog prostora uvećava se i broj kupaca i investitora sa strožim zahtevima po pitanju zvučnog komfora, bezbednosti od požara i sigurnosti investicije, kao i ekoloških komponenti materijala koji se koriste. Obaveza posedovanja energetskog pasoša za svaki objekat u sledećih deset godina ima ključno mesto u novim zakonskim rešenjima i dovešće do diferencijacije cena kvadrata na tržištu, ali i većih ulaganja u renoviranje energetski neefikasnih objekata, kao i u izgradnju kvalitetnijih novih zgrada„, kaže Korunoski.

Pitanje ušteda koje se mogu ostvariti boljom izolacijom objekata uvek je ključno kada treba doneti odluku o uslasku u takav projekat, a potom i o izboru materijala.

„Procene su da se renoviranjem objekata u cilju poboljšavanja energetskih svojstava zgrade povrat investicije ostvaruje kroz niže troškove grejanja, ali i hlađenja, za desetak godina, u zavisnosti od prethodnog stanja objekta. Uz subvencije države, vreme u kome se investicija isplati kroz smanjene račune je još kraće. Sa druge strane, zaštita od požara korišćenjem samogasivih protivpožarnih izolacija od mineralne vune jeste ‘polisa osiguranja’ za skupe nekretnine, ali i čuva živote i imovinu građana i preduzeća“, ističe Korunoski za Biznis.rs.