Investicije u Srbiji: Prelazak sa kvantiteta na kvalitet kao uslov za održivi rast

Učesnici panela posvećenog investicijama na jubilarnom 25. Beogradskom ekonomskom forumu istakli su da se Srbija nalazi na prekretnici. Iako su strane direktne investicije (SDI) godinama bile motor razvoja, stručnjaci upozoravaju da je dosadašnji model rasta iscrpljen i da je neophodan zaokret ka tehnološki intenzivnim projektima i jačanju domaćeg preduzetništva.

U uvodnom izlaganju Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora Srbije, podsetio je na ključnu ekonomsku formulu: da bi Srbija ostvarila stabilan rast od pet odsto ukupne investicije moraju dostići nivo od 25 odsto BDP-a.

„Trenutna struktura investicija u Srbiji izgleda ovako: šest do sedam odsto čine strane direktne investicijem isto toliko na državne infrastrukturne projekte i oko 10 odsto su domaće privatne investicije, pretežno malih i srednjih preduzeća“, naveo je Ljubić i zaključio je da je za sustizanje razvijenijih suseda potreban konstantan rast privrede od sedam i više procenata.

Dosadašnja ulaganja iz korena su promenila sektore bankarstva, komunikacija, maloprodaje i industrije nekretnina. Danas strane kompanije dominiraju srpskim izvozom – čak 95 odsto od 20 najvećih izvoznika su firme sa stranim kapitalom.

Poseban napredak ostvaren je u automobilskoj industriji, elektronici i IT sektoru, gde su investicije evoluirale od radno-intenzivnih ka tehnološki naprednijim pogonima, poput razvoja elektromotora u Pančevu.

Mihailo Vesović, potpredsednik i direktor za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, ukazao je na faktore koji usporavaju investicioni zamah u ovoj godini. Posebno je istakao geopolitičku nestabilnost, odnosno rat u Ukrajini i tenzije između SAD, Evropske unije i Kine, zatim stagnaciju EU – gde nemačka privreda, kao naš ključni partner, beleži minimalan rast, što se direktno preliva na mogućnost novih ulaganja, i cenu rada.

„Srbija više nije zemlja jeftine radne snage, jer je minimalna cena rada značajno porasla, što nas primorava da se takmičimo kvalitetom, a ne niskim troškovima“, napomenuo je Vesović.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije, podsetio je da je dosadašnji privredni rast bio suviše koncentrisan na tri sektora – rudarstvo, građevinarstvo i IT. Dok su ovi sektori rasli po stopi od devet odsto, ostatak privrede (84 odsto ukupne ekonomije) beležio je skroman rast od oko 1,5 odsto.

„Kada je reč o IT sektoru, iako raste 15 odsto godišnje najveći deo dodate vrednosti i dalje ostaje stranim firmama, dok je broj domaćih startapa nedovoljan. Takođe, još uvek je izražena potreba za nezavisnim institucijama koje će kritički ocenjivati reforme jer smo poslednjih godina često imali apsurdne situacije da isti ljudi planiraju reforme, zatim ih sprovode i na kraju ocenjuju postignute rezultate“, istakao je Altiparmakov.

Oliver Lepori iz Japanske poslovne alijanse istakao je da Srbija treba da se ugleda na modele poput UAE ili Vijetnama u privlačenju „investicija nove generacije“.

Fokus Japana u Srbiji sve više se pomera ka zelenoj energiji i digitalizaciji, zatim IT uslugama – gde srpski stručnjaci već rade na projektima za globalne gigante poput Nintenda, i near-shoringu – pošto se Srbija pozicionira kao regionalni logistički i proizvodni centar za tržište EU.

Panelisti su se složili da je za zadržavanje pozicije investicionog lidera u regionu Srbiji neophodno da unapredi obrazovni sistem, kao i podsticanje transfera znanja sa instituta na privredu i stvaranje predvidljivijeg poslovnog ambijenta koji ne zavisi samo od državnih subvencija.