Investicioni kreditni rejting je velika vest za Srbiju, ali ne treba praviti euforiju

Agencija Standard & Poor’s Global Ratings povećala je kreditni rejting Srbije na nivo BBB-, čime je Srbija prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje sa kreditnim rejtingom investicionog ranga. Prema procenama ekonomista, ova međunarodna ocena povećaće poverenje stranih investitora, državi će omogućiti povoljnije uslove finansiranja, a njeni benefiti preliće se kako na privredu, tako i na građane.

Ipak, naši sagovornici su saglasni da je ovo velika vest za Srbiju, ali smatraju da treba usporiti sa očekivanjima kada je reč o privredi i građanima.

“Mislim da pravimo euforiju oko nečega što ne zaslužuje toliku pažnju. Mi uvek u Srbiji ili potcenjujemo neke opasnosti ili precenjujemo nešto što nam se čini kao dobra šansa. Ovo je dobra vest, pre svega za državu. Ja očekujem da će država imati mogućnost da se zadužuje na tržištu po nešto povoljnijim uslovima, a što se tiče privrede i građana povećanje kreditnog rejtinga samo po sebi neće dovesti ni do čega”, ocenjuje za za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Na pitanje da li privrednici mogu da se nadaju povoljnijim uslovima finansiranja i smanjenju kamata na kredite, profesor Savić kaže da bi se u načelu moglo reći da će biti tako, ali – to neće ići baš lako.

“Ako uzmemo, primera radi, veliku srpsku kompaniju koja se zadužuje kod neke strane banke, svakako da joj poboljšanje kreditnog rejtinga ide u prilog, ali mora da se zna da to neće ići po automatizmu već će biti razmatran svaki konkretan slučaj. Svaka banka ima opšte uslove koje razmatra kada neko podnosi zahtev za kredit. Jedan od njih je poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje, ali se sagledava i konkretna situacija u nekoj kompaniji”, ističe Savić.

Kada je reč o građanima, naš sagovornik kaže da ne postoje nikakve šanse da građane očekuju jeftinije kredite.

“Neko ko je ušao u kreditni odnos u kome ima definisane uslove ne može da se nada jeftinijem kreditu jer to nema nikakve veze sa kreditnim rejtingom zemlje”, ističe Ljubodrag Savić.

Kako navodi, ovo jeste u načelu dobra vest, ali da bi se to konkretno prevelo na građane i preduzeća „svako bi trebalo da gleda koji broj cipela nosi“.

“Čak i da se sve to ispuni, moramo da imamo u vidu da i banke i preduzeća i ljudi na tržištu funkcionišu tako da ako nešto baš ne mora – neće uraditi. Svako će gledati da maksimizira svoju dobit i to je tržišna logika”, zaključuje profesor Savić.

Predsednik kluba Privrednik Zoran Drakulić smatra da je važno naglasiti da je povećanje kreditnog rejtinga od strane agencije Standard & Poor’s dobra vest za Srbiju, ali da je šteta što i druge dve kreditne agencije (Fitch i Moody’s) nisu reagovale i takođe izmenile postojeće rejtinge koje imaju prema našoj državi.

“Normalno, moram da naglasim da kreditni rejting nije jedini faktor koji će uticati na apetite stranih investitora. Pravi značaj ovog investicionog rejtinga i efekte ćemo sagledati tek u narednom periodu. Ovo je posebno vezano za eventualna buduća zaduživanja države i kamate koje ćemo po tim zaduživanjima dobijati”, ističe Drakulić u razgovoru za Biznis.rs.

Što se tiče privatnog sektora, on smatra da je od izuzetne važnosti da se u narednom periodu u Srbiji pojave sa većom aktivnošću strani fondovi koji bi u značajnoj meri podržali investiciona ulaganja u domaću privredu.

“Ovo je važno imajući u vidu da su investicije domaćih privrednika u konstantnom padu poslednjih desetak godina. U ovom delu treba raditi na oživljavanju domaće berze/tržišta kapitala, o čemu se godinama priča, a ništa bitno nije na tom polju urađeno i pored podrške Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)”, zaključuje Drakulić.

Na pitanje šta za Srbiju konkretno znači unapređenje kreditnog rejtinga i kakvu korist će osetiti građani profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović kaže:

“Koliko za građane znači povećanje sobne temperature za jedan stepen – toliko mu/joj znači i unapređenje kredtnog rejtinga. U svakom slučaju, reč je o unapređenju statusa Srbije u međunarodnim finansijskim krugovima, pa u svakom slučaju treba biti blagonaklon prema ovoj vesti”, smatra ona.

Kada je reč o uticaju na poslovanje privrednika, profesorka Popović kaže da je pitanje slično onome – koliko će nova sportska dvorana uticati na rezultate tenisera, košarkaša i plivača koji se tu budu takmičili.

“Uticaće tako što im sama dvorana neće biti prepreka – u sali neće padati sneg, udarati gromovi i neće nestajati struja za vreme utakmica. Sve ostalo će morati sami da postignu”, navodi u razgovoru za Biznis.rs.

Što se tiče povoljnijih uslova finansiranja i smanjenja kamata na kredite privrednicima, ona ne očekuje da će do toga doći i ističe da će se smanjenje kamata na kredite desiti kada se postigne mnogo povoljniji kreditni rejting od BBB-.

Sutra: Iskustva Bugarske i Rumunije: Dobro došli u klub, pazite da se ne prezadužite