Investitori sve više gledaju prema Istočnoj Evropi

Startap ekosistem u Srbiji ima potencijal i u poslednjih četiri do pet godina je znatno napredovao, u smislu kvaliteta timova koji osnivaju startape i ozbiljnosti pristupa izradi proizvoda ili usluge. Ono što je još uvek potrebno je dodatni kapital. Novca ima i možemo da ga privučemo u Srbiju, ali to je lakše rešiv problem nego druga boljka od koje patimo svi u regionu, a to je socijalizam koji je ovde bio prisutan, ocenjuje trenutno stanje na startap sceni Srbije Miloš Matić, Investment menadžer fonda ICT Hub Venture, prvog privatnog investicionog fonda u Srbiji.

U razgovoru za Biznis.rs on kaže da je glavni izazov nedostatak korporativne kulture i hronični manjak prodajnih veština. Prema njegovim rečima, u Evropi morate ili da budete dobro umreženi ili da budete mnogo dobar prodavac.

„Naši startapi su toliko zaljubljeni u svoje proizvode i moj veliki fokus u radu sa njima je upravo da ih izbacim iz te faze. Najčešće moram da im objasnim da je neophodno validiranje na tržištu, provera da li je nekome potreban njihov proizvod ili usluga, jer to je jedina vrednost koju želim da vidim. Imamo još mnogo da radimo, ali krećemo se u dobrom smeru“, ističe Matić.

Ulaganja u startape u najranijoj fazi

ICT Hub Venture je zvanično počeo sa poslovanjem u februaru 2017. godine, ali se ideja rodila još krajem 2015. godine. Ovo je potpuno privatni investicioni fond koji je u trenutku osnivanja okupio sedmoro pojedinaca (fizičkih lica) i ICT Hub kao pravno lice koje je okupljalo tu ekipu.

„Tada smo imali veliki san da napravimo Silicijumsku dolinu kod nas. Razmišljali smo – bićemo prvi, niko se tada nije usuđivao da investira dalje od nekretnina ili nekog opipljivog biznisa. Tako ni naše zakonodavstvo nije prepoznavalo alternativne izvore finansiranja, pa smo morali da se osnujemo kao firma koja ulaže u druge firme, to je bio jedini način da realizujemo našu ideju“, objašnjava Miloš Matić.

Već 2017. godine imali su prve tri investicije. Tada je ICT Hub Venture ulagao do 30.000 evra u ideje, a mogli su da se prijave timovi sa svojim prezentacijama, dakle u najranijoj fazi razvoja. Sledeće, 2018. godine napravili su još tri ulaganja i tada su malo promenili dinamiku, jer se već video dramatičan razvoj celog ekosistema.

„Prijavljivali su se mnogo zreliji timovi i ideje. Tada smo rešili da moramo da održimo korak sa tržištem i odlučili da povećamo investicije na 50.000 evra. Takođe smo malo pojačali kriterijume i samim tim donekle smanjili rizik sa naše strane, ali smo želeli i da edukujemo tržište da ne može tako lako da se dobije privatni kapital. Videli smo da postoje i jaki napori države da se upumpaju bespovratna sredstva u najranije faze startapa i mi smo morali polako da se izmeštamo iz toga. Premestili smo se u malo zreliju fazu“, navodi naš sagovornik.

Jedan od glavnih postulata rada ICT Hub Venture-a je da žele da budu pravi partneri startapa u koje ulažu i da im ponude svoju mrežu kontakata i znanje. U kontaktu sa drugim investitorima mogu da im obezbede i novu rundu finansiranja. Kako ističe Matić, posao im je da osnivačkom timu startapa olakšaju biznis.

U planu fond od nekoliko desetina miliona evra

Princip rada im je da ulažu do 50.000 evra za 10 do 15 odsto vlasništva u startapu. Danas u svom portfoliju imaju 10 kompanija – četiri su propale, dok je šest i dalje operativno. To je iznad evropskog proseka Venture Capital industrije, gde za četiri godine postojanja propadne 80 odsto portfolija.

„Nastavljamo dalje i sada planiramo naš institucionalizovani fond koji će biti kapaciteta nekoliko desetina miliona evra za investiranje. Ovaj fond će imati potpuno drugačiju investicionu politiku, uz identične postulate, dok će ICT Hub Venture nastaviti da podržava preduzetnike u ranim fazama. Naše procene su da će nam trebati oko dve godine da radimo na podizanju novog fonda, ali možda se ispostavi da to bude mnogo kraće“, navodi Miloš Matić.

Naš sagovornik ističe da je kod investicija izuzetno bitna brzina. Investiciona odluka ne može da se donosi šest meseci, mora da se donese za najviše tri do četiri nedelje. Kako kaže, u Evropi je sada najveći problem upravo brzina, jer postoje veliki investicioni fondovi koji za dve nedelje realizuju investiciju, a drugi fondovi ne mogu da prate tu dinamiku i gube najbolje prilike.

„Tri od šest startapa u koje smo uložili, a koji su nastavili da rade, podigli su druge runde finansiranja i kada pogledamo matematiku mi smo već tačno 3,8 puta povratili novac koji smo uložili. Najviše volimo da ulažemo u B2B softver ili software-as-a-service, jer ljudi koji sede u našem fondu imaju taj background. Naravno, posmatramo i B2C startape, ali je takve ideje jako teško realizovati kod nas. Vrlo je zahtevno za investiciju i nema prava na grešku“, objašnjava Miloš Matić.

Među startapima iz portfolija ICT Hub Venture koji su nastavili da rade, ističe se Trickest, kompanija koja se bavi sajber bezbednošću i koja je nedavno uzela investiciju nekih od najvećih investicionih fondova u Evropi – Early Bird, koji upravlja sa 1,5 milijardi dolara, i Credo Ventures iz Praga, koji je napravio vrlo uspešan exit sa rumunskom kompanijom koja je izašla na berzu u Njujorku za 38 milijardi dolara vrednosti.

Tu su i kompanije Bitebell, koja se bavi automatizacijom dostave u restoranima, zatim Publitio, online platforma za media menadžment, i Miracle Dojo, gejming kompanija koja radi i gejmifikaciju poznatih ličnosti i korporativnih brendova. Peti startap je iz Crne Gore, Daktilograf, koji razvija veštačku inteligenciju za automatsko prevođenje govora u tekst (speech-to-text), a šesti je One Assessment, tehnološka kompanija koja radi evaluaciju prijava za posao.

Strategija startap ekosistema

Nacionalna strategija za razvoj startap ekosistema Srbije od 2021. do 2025. godine bila je na javnoj raspravi do 3. novembra. Miloš Matić je bio u radnoj grupi koja je pisala Strategiju i kaže da je ovakav dokument svakako dobrodošao.

„Već godinu dana radimo na tome. Bavili smo se načinima investiranja, relaksiranjem zakona za organizaciju investicije, poreskim olakšicama za investitore, pre svega za anđele investitore u vidu poreskog kredita od 30 odsto ako realizuju investiciju. Ako neko ulaže u fond, to bi isto trebalo da se računa u poreski kredit. Bilo je tu mnogobrojnih predloga koji nisu ušli u ovu strategiju, a mislim da su kvalitetni, ali verujem da će naknadno biti ubačeni ili možda u novoj strategiji za narednih pet godina. Mislim da je zato važno da država ima takav dokument ispred sebe“, ističe naš sagovornik i dodaje da je svima u interesu da imamo jaku IT scenu, što znači jake investitore i ekosistem koji podržava osnivače startapa, kao i jaku vezu sa inostranstvom.

„Tu je i predlog za osnivanje fonda fondova Srbije, koji bi takođe trebalo da počne sa radom naredne godine i trebalo bi da bude pod okriljem Fonda za inovacionu delatnost“, naglašava Matić.

On navodi da se interesovanje stranih investitora za srpske startape probudilo iz nekoliko razloga. Jedan od njih je što smo imali nekoliko uspešnih exita i to se pročulo, pa ljudi žele da vide šta se krije u Srbiji i regionu. Drugi je, prema njegovim rečima, to što je novac koji se ulaže na Zapadu ogroman, i sada je već u SAD i Evropi teže pronaći kompanije u koje možete da investirate i da očekujete povrat novca.

„Sada investitori gledaju prema Istočnoj Evropi, jer za manje novca mogu dobiti vrlo perspektivne kompanije u svoj portfolio.“

Matić ocenjuje da pandemija jeste uzdrmala ekonomiju, ali da je IT industrija dobila svoju šansu baš sada, pogotovo sa tradicionalnijim biznisima koji su uhvatili momenat da moraju da se digitalizuju, da smanjuju troškove, da se optimizuju…

„Pošto smo održali portfolio i sada smo sigurni da su naši startapi na dobroj putanji, planiramo da nastavimo sa investicijama. Ipak, na nama je i da malo procenimo dalju strategiju. Svakako želim da investiramo još u jednu ili dve kompanije u narednih godinu dana. Pored toga, tražićemo i investitore za naš novi fond, ali ICT Hub Venture neće prestajati sa ulagaanjem, samo ćemo se prilagoditi tržištu. Moja vizija je da postanemo jedna od prvih vrata na koja će startap da zakuca u ovom regionu“, zaključuje Miloš Matić.

Tekst je objavljen u drugom broju štampanog izdanja Biznis.rs