Isplata bonusa osnivačima može doneti poreske uštede pred kraj godine

Isplate bonusa zaposlenim osnivačima privrednih društava postaju sve češća praksa u poslovnom svetu, ali iza ovog privlačnog finansijskog mehanizma kriju se značajni pravni i poreski aspekti.

Osnivači privrednih društava kao zaposleni u svojim firmama imaju ista prava i obaveze kao i drugi radnici, ali kada je reč o bonusima njihov položaj nosi specifične izazove.

Poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta kaže da osnivač firme koji je istovremeno i njen zaposleni može ostvariti pravo na bonus isključivo pod određenim uslovima. Prvi korak je regulisanje ovog prava kroz ključne interne akte firme, kao što su pravilnik o radu, kolektivni ili ugovor o radu.

“Bonus mora biti rezultat konkretnog doprinosa uspehu firme, a ne samo posledica vlasništva nad kapitalom. Takođe, pravo na bonus mora biti jednako dostupno i ostalim zaposlenima koji ispunjavaju uslove, kako bi se izbegla diskriminacija i moguće pravne posledice”, objašnjava Đorđić.

Ona dalje navodi primer – ako je bonus predviđen za povećanje godišnjih prihoda iznad određenog praga, svi zaposleni koji su doprineli tom rezultatu trebalo bi da imaju pravo na proporcionalni deo nagrade.

Jedna od najvećih prednosti bonusa za osnivače jeste potencijal za značajne poreske uštede. Kada ukupna zarada (uključujući bonus) premaši maksimalnu mesečnu osnovicu doprinosa – koja iznosi 573.470 dinara do kraja 2024. godine, a od 2025. raste na 656.425 dinara – doprinosi za obavezno socijalno osiguranje više se ne uvećavaju. Na taj višak iznosa plaća se samo porez na zarade od deset odsto, što efektivno smanjuje poreski trošak na manje od 11 procenata u nekim slučajevima.

“Ova mogućnost posebno je atraktivna krajem poslovne godine, kada osnivači često koriste bonuse za optimizaciju osnovice poreza na dobit. Međutim, kako bi se ostvarile ove uštede bonus mora biti jasno definisan u aktima firme, uključujući njegov iznos, kriterijume isplate i rokove”, ističe naša sagovornica.

Ona navodi primer gde zaposleni osnivač čija je bruto zarada 100.000 dinara, a koji uz decembarsku zaradu isplati bonus od četiri miliona dinara, u januaru treba da računa na to da će mu zarada biti i do 30.000 dinara veća, jer će za dva dana praznika primiti naknadu u visini proseka u koji ulazi i godišnji bonus isplaćen u decembru. Ovo može povećati mesečne troškove firme, što treba pažljivo budžetirati.

Jedan od ključnih izazova jeste usklađivanje isplate bonusa sa zakonskim rokovima. Za bonuse koji se obračunavaju prema parametrima važećim za 2024. godinu, isplata mora biti realizovana najkasnije do 31. decembra te godine. Ako se isplata prebaci u januar, firma gubi pravo na povoljni poreski tretman, što može rezultirati dodatnim troškovima.

Stoga je neophodno da svi odgovorni u firmi, posebno osobe zadužene za obračun zarada, budu upoznati s planovima i rokovima isplate bonusa. Striktno pridržavanje ovih pravila osigurava da firma ostane u okviru zakonskih regulativa i istovremeno maksimalno iskoristi dostupne poreske olakšice.

Bonus za osnivače nije samo način nagrađivanja za njihov rad i doprinos, već i značajan finansijski alat za optimizaciju poslovanja. Međutim, njegovo korišćenje zahteva pažljivu pripremu, usklađivanje sa zakonodavstvom i transparentnost u odnosu prema svim zaposlenima.

“Pravilno strukturisani bonusi ne samo da motivišu zaposlene, već omogućavaju i efikasnije upravljanje poreskim obavezama. Ključ uspeha leži u preciznom planiranju i budžetiranju, kako bi se osiguralo da koristi nadmaše potencijalne rizike”, zaključuje poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta.