Isplata rate za avione Rafal u januaru povećala deficit budžeta

Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025. godine, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione Rafale, ali uz smanjene prihode države zbog slabije privredne aktivnosti.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za ta tri meseca, deficit je došao do 112,9 milijardi dinara, međutim u prvom kvartalu prošle godine, deficit je iznosio oko 28,6 milijardi dinara. Ukupan deficit prošle godine iznosio je 252,8 milijardi dinara, što znači da će se iznos prošlogodišnjeg deficita sustići već u julu, ako bi se nastavilo ovim tempom.

Mnogo je stvari koje utiču na rashode budžeta – od kapitalnih rashoda, subvencija, plaćanja kamata i slično, a u prilog ne ide ni kriza izazvana ratom u Iranu, jer država gubi deo prihoda zbog smanjenih akciza na gorivo.

Prema strukturi deficita u ova tri meseca, kapitalni rashodi samo u januaru dostigli su oko 72,6 milijardi dinara, što je izuzetno visok nivo za početak godine.

To, uglavnom, znači intenzivno finansiranje infrastrukturnih projekata poput puteva, železnica i EXPO-a, što država poslednjih godina gura kao prioritet. Međutim, čini se da to u januaru nije bio slučaj.

Srbija je francuskoj kompaniji Dassault za 12 borbenih aviona Rafal pred kraj 2025. iskeširala prema pisanju Radara, 204,6 miliona evra, ali je do kraja januara morala da plati još 480 miliona, odnosno preko 56,2 milijarde dinara.

Ako to uzmemo u obzir, čini se da je ovaj deficit u prvom kvartalu značajno poguran isplatom za Rafale, iako u biltenu nije decidno navedena struktura kapitalnih rashoda.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić potvrdio je da je glavni razlog tako visokog deficita to što je u ovom periodu dospela isplata jedne rate za Rafale.

„Ako to isključimo, deficit je i dalje veći nego u prethodnoj godini, ali razlika nije toliko velika“, naveo je on za Danas.

Dodao je da će deficit ove godine biti nešto veći, posebno kada se uzme u obzir i da su akcize na naftne derivate smanjene, što prema njegovim tvrdnjama, ima efekat oko pet milijardi mesečno.

„Ranije su te rate za Rafale dospevale u drugim mesecima. Zbog toga ovo za sada nije kritično, iako će deficit biti veći nego u prethodnim godinama. I to je svakako očekivano zbog celokupne situacije u svetu, deficit će biti veći i u drugim zemljama“, rekao je Arsić.

Kriza će, prema njegovim rečima, svakako nepovoljno uticati na privredu Srbije jer se uvozi gorivo skuplje nego ranije, a istovremeno smanjeni su prihodi od trgovine. To, kako je naveo, negativno utiče i na troškove poslovanja privrede, jer i privreda kupuje energente po nešto višim cenama i zato privredna aktivnost usporava, ali i u zemljama koje su najvažniji partneri.

Ako kriza potraje, kako je upozorio, preliće se na opšti nivo cena, odnosno na inflaciju i delovaće snažnije na stagnaciju privredne aktivnosti.

„Kriza na Bliskom istoku je dovela do visokog rasta cena i nafte i gasa i to se preliva na sve proizvode, pri čemu je to prelivanje veće što kriza duže traje. Mi to možemo da premostimo određenim merama, kao što je smanjivanje akciza i korišćenje sredstava iz robnih rezervi, ali i to je pri kraju. Kad se to iscrpi, onda će cene energenata da rastu još više, a to će uticati na rast inflacije, rast troškova poslovanja, kao i na rast spoljnotrgovinskog deficita, jer uvozimo naftu i gas“, rekao je Arsić.

Kada je reč o zaduženosti Srbije, Arsić je rekao da osim iznosa javnog duga u odnosu na BDP, treba gledati i iznos kamata koje se plaćaju po osnovu javnog duga.

„Srbija se zadužuje skuplje nego većina drugih zemalja u Evropi“, naveo je Arsić.

Dodao je da pozicija Srbije nije rizična, ali nije ni sjajna kako se predstavlja. „Ne treba porediti samo to koliko iznosi dug, nego i koliko iznose troškovi servisiranja kamata. Mi se zadužujemo po duplo većim kamatnim stopama nego zemlje Zapadne i Severne Evrope“ istakao je Arsić.

Ocenio je da će deficit biti veći nego što je planirano, pa će i zaduživanje biti veće od planiranog. Kako bude rastao dug, tako će, prema njegovim rečima, rasti i kamate i to je trajan rashod koga Srbija ne može da se oslobodi brzo. 

„Možemo da ga smanjimo samo ako smanjimo dugove. Zato nije relevantno poređenje sa Nemačkom, koja se zadužuje po znatno nižim kamatnim stopama“, istakao je Arsić.

Naglasio je da dok god postoji fiskalni deficit, dugovi rastu, prošle godine značajan deo deficita finansiran je trošenjem rezervi koje su nastale ranijim zaduživanjem, ali tih rezervi nema ove godine, tako da će država morati da se zadužuje onoliko koliko iznosi deficit.