Istraživanje: Kako izgleda ekonomska slika glavnih gradova bivše Jugoslavije?

U regionu koji je četiri i po decenije bio jedna država danas šest glavnih gradova beleži različite demografske i ekonomske trendove koji oblikuju njihov razvoj. Privredne grane koje dominiraju u ovih šest gradova snažno su povezane sa statusom njihove države u regionalnoj i globalnoj ekonomiji.

Recimo, u Ljubljani i Zagrebu usluge, IT sektor, finansije i turistički sektor čine okosnicu rasta; veliki broj međunarodnih kompanija i tehnoloških startapova bira ove gradove zbog stabilnosti i pristupa EU tržištu radne snage.

U Beogradu pored usluga i finansija važnu ulogu imaju telekomunikacije, proizvodnja i logistika, ali je inertnost u strukturnim reformama ograničenje u odnosu na EU metropole. Sarajevo i Skoplje i dalje zavise od tradicionalnih grana kao što su građevinarstvo, mala i srednja preduzeća u trgovini i uslužnim delatnostima, dok Podgorica ulaže u turizam, transport i bankarski sektor kao pokretače rasta.

Investicije i budžetska politika su ključni za srednjoročne izglede – Ljubljana i Zagreb nastavljaju sa modernizacijom infrastrukture i podrškom inovacijama kroz fondove EU, što im daje komparativnu prednost. Beograd je fokusiran na razvoj IT klastera i jačanje proizvodnih kapaciteta, ali bez većih investicija u obrazovanje i istraživanje teško može da sustigne region EU.

Sarajevo i Skoplje moraju rešavati demografske izazove i iseljavanje radne snage koje direktno utiče na kapacitet domaće privrede da se razvija i diversifikuje.

Posmatrano na srednji rok, trendovi ukazuju na rastući disbalans između glavnih gradova članica EU i onih van Unije. Ljubljana i Zagreb bi mogli dodatno da učvrste svoju ulogu regionalnih centara inovacija i investicija, dok Beograd ima potencijal kao most između EU i tržišta Zapadnog Balkana.

Plate veće, ali i troškovi

Po pravilu, sve posmatrane prestonice beleže nešto više iznose prosečnih zarada u odnosu na proseke na nivou država, ali su i troškovi života u njima skuplji, i to najčešće u većem procentu u odnosu na pomenuta uvećanja plata.

Prema najnovijim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u Beogradu za novembar 2025. iznosila je 139.234 dinara (približno 1.175 evra), što je više od republičkog proseka za više od 27 hiljada (111.987, odnosno 953 evra).   

U Hrvatskoj je prosečna neto plata u oktobru iznosila 1.668 evra, prema podacima gradskog Statističkog ureda. U Severnoj Makedoniji je plata nešto ispod 720 evra.

U Crnoj Gori su proseci po gradovima i opštinama poslednji put objavljeni u junu. Najveće prosečne neto zarade zabeležene su u Tivtu (1.179 evra), Zeti (1.139 evra) i Podgorici (1.061 evra). Sektori sa najvišim platama su finansije i osiguranje (1.624 evra), snabdevanje strujom, gasom i klimatizacijom (1.440 evra), kao i poslovanje nekretninama (1.345 evra). U trenutku te objave, prosek na nivou države iznosio je 1.010 evra.

Beograd kao najveće privredno središte i motor rasta Srbije

Beograd je najveća ekonomska sila u Srbiji, odgovoran za znatan deo nacionalnog BDP-a i najveći broj zaposlenih u zemlji, sa velikim državnim i privatnim kompanijama koje oblikuju industrijske tokove.

Nikoga neće iznenaditi činjenica da je Beograd i najveći privredni centar u regionu. Na osnovu podataka iz poslednje izveštajne godine (2024.) koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall, u glavnom gradu Srbije je registrovano 83.799 pravnih lica, što je otprilike četiri hiljade više u odnosu na godinu dana ranije, 79.619. Ukupan broj zaposlenih takođe je porastao – sa 710.173 u 2023. na 728.150 u 2024. 

Gledano po delatnostima, u Beogradu najveći broj pravnih lica posluje u nespecijalizovanoj trgovini na veliko (5.367), delatnosti ostalih organizacija na bazi učlanjenja (4.821), konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem (3.778), delatnostima restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta (3.553), kao i u računarskom programiranju (3.127).

Kompanija sa najvećim prihodom, čije sedište je na teritoriji srpske prestonice, je Elektrodistribucija Srbije (EPS) sa 3,9 milijardi evra (3.919.082.100), što je 10,6 odsto manje nego godinu dana ranije. EPS a.d. je ujedno i najveći poslodavac, sa 19.203 radnika na kraju 2024.

Posmatrano po dobiti, najuspešnije beogradsko preduzeće bila je Raiffeisen banka, sa 249.397.650 evra, ukoliko se uračuna i finansijski sektor.

Zbirno, sva beogradska pravna lica sa predatim godišnjim izveštajima u APR-u ostvarila su tokom 2024. godine 98,7 milijardi evra prihoda (98.684.064.337) i 5,07 milijardi evra dobiti (5.072.341.274,50). Zanimljivo je da su njihovi prihodi uvećani za približno 8,5 odsto na godišnjem nivou, ali da im je dobit u istom periodu smanjena za oko devet procenata.

Kada se uporedi sa podacima iz godišnjeg izveštaja Agencije za privredne registre o ukupnim prihodima privrednih društava na nivou čitave zemlje (oko 170 milijardi evra) i ukupnih prihoda preduzetnika koji su predali izveštaje (oko 12,7 milijardi evra), dolazimo do zaključka da Beograd po prometu novca čini više od pola srpske privrede.

U Zagrebu dominantni – konsultanti

Zagreb, kao ekonomsko i poslovno srce Hrvatske, pokriva veliki deo privrednih aktivnosti države – kompanije sa sedištem u Zagrebu generišu veći deo ukupnog profita i prihoda hrvatskih firmi, a grad je ključan i u izvozu robe i usluga. U glavnom gradu Hrvatske tokom 2024. poslovalo je tačno 57.420 poslovnih subjekata, što je takođe uvećanje u odnosu na 53.865 (+6,5 odsto) godinu dana ranije, pokazuju podaci CompanyWall-a.  

Po broju registrovanih zagrebačkih firmi, najaktivnije delatnosti su savetovanje u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem (3.666), delatnosti ostalih članskih organizacija (3.076), nespecijalizovana trgovina na veliko (2.899), ostalo računarsko programiranje (2.553), te građenje stambenih i nestambenih zgrada (2.507).

Ipak, među vodećim kompanijama sa sedištem u Zagrebu su pripadnice energetskog, telekomunikacionog i prehrambenog sektora – INA (nafta i gas), Hrvatski Telekom, Agrokor, Atlantic Grupa, Dukat i Podravka, koje dominiraju tržištem i regionalnom trgovinom.

Grupacija Fortenova je najveći dobitaš, sa 215.599.257 evra u 2024.

Zbirni prihodi zagrebačke privrede, na osnovu podnetih godišnjih izveštaja, iznosili su 128,6 milijardi evra (128.602.635.696), a dobit 5,6 milijardi evra (5.579.986.346), uz obostrani međugodišnji rast.

Sarajevo i Skoplje – izazovi transformacije industrije i uslužnog sektora

Sarajevo i Skoplje se suočavaju sa specifičnim strukturnim izazovima. Sarajevska ekonomija, iako najjača u BiH, i dalje balansira između istorijskih industrijskih kapaciteta i uslužnih sektora poput telekomunikacija, finansija i turizma. Kompanije kao što su BH Telecom, Bosnalijek i Energopetrol ostaju ključni akteri u kantonalnoj ekonomiji, ali regionalna otežanost rada i spora fiskalna reforma usporavaju ubrzan rast.

Za Sarajevo je obračun nešto komplikovaniji, s obzirom na suštinsku podelu grada, pa tako ukupni prihodi u njegovom zapadnom delu iznose 7.589.582.149 evra, a dobit 466.588.529 evra, dok su u mnogo manjem Istočnom Sarajevu prihodi iznosili tek 50.359.765 i dobit 6.370.420 evra.

Skoplje, kao glavni grad Severne Makedonije, nosi značajnu ulogu u uslugama, transportu i malim proizvodnim firmama, ali ostaje tržište sa nižim investicionim intenzitetom u odnosu na Ljubljanu ili Zagreb, što usporava produktivnost i zarade u srednjem roku.

U Skoplju su zbirni prihodi iznosili 998.545.692 evra, a dobit 310.330.049 evra, za ukupno 10.873 obuhvaćenih pravnih lica. Najveći prihodaš i dobitaš je NLB banka, sa 132.275.204,50 evra prihoda i 53.423.362,50 dobiti.

Podgorica i potencijal turističkih i uslužnih sektora

Podgorica, glavni grad Crne Gore, predstavlja centar finansijskih, osiguravajućih, bankarskih, konsultantskih i građevinskih sektora u zemlji, sa naglaskom na usluge i turizam kao pokretače rasta. Uslužna ekonomija dominira poslovnim okruženjem i podstiče migraciju stanovništva iz ruralnih područja u grad, što poboljšava lokalno tržište rada i potrošnju.

Uprkos tome, Crna Gora se još suočava sa ograničenjima fiskalnog prostora i sporošću privlačenja velikih investicija, što može ograničiti ubrzan rast u srednjem roku ukoliko se ne unapredi institucionalni okvir i spoljnotrgovinska konkurentnost.

U Podgorici je poslovalo 12.366 pravnih lica, koja su u 2024. ostvarila prihode od 9.303.362.109 evra i 660.020.959 evra dobiti.

Najveći prihodaš dolazi iz trgovnskog sektora, Voli Trade, sa 368.919.219 evra, dok je najveću dobit imala Crnogorska Komercijalna banka, sa 60.091.699 evra.

U Ljubljani najveći prihodi

Ljubljana predstavlja verovatno najrazvijenije urbano i ekonomsko središte među prestonicama bivše Jugoslavije. U glavnom gradu Slovenije posluje veliki broj preduzeća, a među najznačajnijim su Petrol, multinacionalna naftna i distributerska kompanija, i domaće banke i telekomi koji doprinose republičkom (i gradskom) BDP-u i zapošljavanju.

U Ljubljani je tokom 2024. poslovalo 33.444 privrednih subjekata, uz godišnji rast od 6,9 odsto, u odnosu na 31.449 iz 2023. Njihovi zbirni prihodi dosegli su skoro 130 milijardi evra (129.955.366.192), uz 5,07 milijardi evra dobiti (5.074.909.642).

I u prestonici Slovenije najbrojnije su konsultantske delatnosti (2.543) i udruženja (1.719), ali svakako najveći doprinos ekonomiji daje pomenuti Petrol, regionalni energetski div, sa 4.688.016.000 evra prihoda i 130,5 miliona evra dobiti (130.512.000), na 2.926 zaposlenih.

Petrol je prvi po prihodima među privrednicima, a drugi po dobiti, dok je na prvom mestu distributer električne energije HSE, sa 210.490.452 evra.