Izvoz presudno uticao na privredni rast Srbije ove godine, ali već od 2024. njegov doprinos će biti negativan

Neuobičajena situacija za ekonomiju Srbije, koja bi se mogla nazvati i „lošom vešću koja je u isto vreme i dobra“ – neto izvoz, koji je pokazao ogromnu žilavost ove godine i pogurao rast BDP-a ka budžetom projektovanih 2,5 odsto, već sledeće godine se od motora rasta najverovatnije seli na spisak oblasti sa negativnim doprinosom.

O tome kako je došlo do takve situacije pozabavili smo se u prvom delu našeg vikend istraživanja, u kome su nam sagovornici zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Milan Trajković i ekonomista i urednik stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ivan Nikolić.

Naša centralna banka objavila je sredinom prošle nedelje da privredni rast ove godine projektuje na oko 2,5 odsto, što je povoljnije nego u avgustu, kada je još stajala pri proceni da će se rast BDP-a ove godine najverovatnije kretati oko dva odsto.

„Procenjujemo da će rast na nivou godine biti vođen neto izvozom, a zatim fiksnim investicijama, zahvaljujući povećanoj profitabilnosti privrede i visokim prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, kao i usled rasta investicija države u saobraćajnu infrastrukturu“, poručili su iz centralne banke prilikom predstavljanja novembarskog Izveštaja o inflaciji, uz napomenu da pozitivan doprinos rastu očekuju i od lične potrošnje.

„Ove godine je doprinos neto izvoza rastu BDP-a ubedljivo najveći i nadmašio je naša ranija očekivanja. Ne samo da je ‘pogurao’ privredni rast, već ćemo imati i najniži tekući deficit ikada“, ističe u odgovoru na pitanje Biznis.rs Milan Trajković iz NBS.

Nisu, međutim, svi trendovi oko izvoza pozitivni, na šta ukazuju autori stručnog časopisa MAT. Oni su, naime, primetili da je, po prvi put od perioda mart-avgust 2020. godine, ovoga septembra registrovan međugodišnji pad vrednosti izvoza, i to od 5,7 odsto ili 144,1 milion evra.

U periodu januar-septembar robni izvoz je vredeo 21,5 milijardu evra ili za 5,6 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine, uvoz 27,2 milijarde evra, odnosno za 6,1 odsto manje, a deficit je iznosio oko 5,7 milijardi evra ili za 33,9 odsto manje, objavio je MAT.

Ekonomista i urednik MAT-a Ivan Nikolić za Biznis.rs ocenjuje da je trend izvoza čak povoljniji nego što je lično procenjivao.

„U MAT-u smo očekivali da se i pre septembra negativna konjuktura kod trgovinskih partnera iz evrozone odrazi na kretanje izvoza“, ističe Nikolić.

Međutim, nove investicije u Srbiji su, prema njegovim rečima, pomogle da se održava visok nivo izvoza, dok je činjenici da je on po prvi put vrednosno u padu delom doprineo pad cena nekih izvoznih proizvoda u odnosu na prošlu godinu.

„To su, recimo, primarni proizvodi ili poluproizvodi. Moglo bi se čak reći da imamo deflaciju u tom segmentu, a za celu ‘sliku’ ključna su izrazito nepovoljna kretanja u Nemačkoj i Italiji, koje su naši najznačajniji trgovinski partneri„, objašnjava Nikolić.

Milan Trajković iz NBS ocenjuje i da, u svetlu pozitivnih ovogodišnjih kretanja, jednostavno nije realno očekivati da u uslovima usporavanja ekonomije evrozone iduće godine očekujemo istovetan rezultat, ali i da to nije jedini razlog.

„Razlog je i uvoz – tokom 2022. stvorili smo zalihe energenata, pa smo ih ove godine manje uvozili – i količinski i cenovno. Naredne godine će se povećati uvoz potrošne robe i opreme, jer ne možete da imate rast investicionog ciklusa i povećanja investicija na nivo od 23-24 odsto BDP-a, a da to ne prati uvoz robe. Taj uvoz je pre sedam-osam godina vredeo oko milijardu i po evra, a sada iznosi od četiri, pa i do šest milijardi evra godišnje“, ističe Trajković.

Dodaje da, ukoliko se nastavi investicioni ciklus – a očekuje se da će se upravo to desiti – doprinos izvoza će se smanjiti.

„Čak je realno da imamo i negativan doprinos izvoza rastu BDP-a jer ćemo uvoziti puno opreme i repromaterijala, a uz to ide i rast potrošnje i rast BDP-a“, kaže Trajković i ističe da negativan doprinos može da potraje i narednih nekoliko godina, u zavisnosti od toga koliko bude bio snažan investicioni ciklus.

„Ako investicije dođu do 25 ili 26 odsto BDP-a imaćemo negativan doprinos neto izvoza i to je naša projekcija kada je reč o deficitu tekućeg računa platnog bilansa. Ove godine taj deficit projektujemo na oko 2,5 odsto BDP-a, ali već od sledeće godine vidimo vraćanje na oko četiri odsto, što je dugoročno održiv nivo deficita tekućeg računa platnog bilansa – jer nam trebaju investicije“, zaključuje Trajković.

Sutra: Svetska borba sa inflacijom i u 2024. godini