Jačanje domaćeg MSP sektora zanemareno u novom Planu rasta Evropske komisije

Analitičari Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) podsećaju da je Evropska komisija u novembru prošle godine pripremila Novi plan rasta za Zapadni Balkan, koji treba da ubrza sprovođenje reformi zemalja regiona i njihovu socio-ekonomsku konvergenciju ka standardu EU.

Plan rasta predstavlja napor EU da u procesu pridruživanja, koji prema CEVES-u traje dugo i deluje obeshrabrujuće, kako za političke elite tako i za građane regiona, uradi nešto novo i motivišuće.

Lana Hadži-Niković, analitičarka CEVES-a, smatra da Plan rasta definitivno predstavlja priliku za unapređenje privrednog ambijenta, međutim potencijalne reforme koje su se do sada spominjale, poput reforme javnih preduzeća ili konsultacija sa privredom – nisu dovoljno ambiciozne i nemaju potencijal da snažnije podstaknu domaći privatni sektor.

„Ruku na srce, uzimajući u obzir predviđene iznose, ne možemo ni očekivati spektakularne rezultate. Ipak, Plan rasta svakako treba posmatrati kao priliku da Srbija, kao što smo rekli, uredi sopstveno planiranje – definiše razvojne prioritete i deluje u skladu sa planom. Na kraju krajeva, period od četiri godine, pa i iznos koji Srbija očekuje da povuče uključujući najavljene povoljne kredite (1,7 milijardi evra za četiri godine), nisu nedovoljni da se bar krene sa konkretnim stvarima koje bi mogle da unaprede poslovnu klimu u Srbiji. Jačanje domaćeg MSP sektora, kao jedna od oblasti od fundamentalnog značaja za ekonomsku konvergenciju ka EU standardu, u ovom planu potpuno je zanemareno, a nešto je na šta bi trebalo obratiti mnogo više pažnje, posebno u kontekstu niskih domaćih privatnih investicija (svega oko sedam odsto BDP-a)“, ističe naša sagovornica.

Ona napominje da bi jedan od načina za rešavanje ovog problema bilo ponovno uvođenje poreskog kredita za mala i srednja preduzeća, koji već postoji za velike firme.

Kada je reč o regionalnoj ekonomskoj integraciji, Plan rasta predviđa uspostavljanje slobode kretanja dobara, usluga, ljudi i kapitala, odnosno uspostavljanje zajedničkog tržišta zasnovanog na evropskim vrednostima. Ovakav vid integracije ekonomija Zapadnog Balkana treba da ih pripremi za funkcionisanje u okolnostima kakve će ih zateći kada postanu članice EU, te da obezbedi što bezbolnije integrisanje regiona u jedinstveno tržište EU, kako za zemlje regiona tako i za samu EU.

„Regionalna ekonomska integracija definitivno jeste poželjna i potrebna, međutim upitno je koliko će Plan zaista moći da doprinese ovom cilju, imajući u vidu da zanemaruje nestabilne političke odnose u regionu (pre svega Beograda i Prištine), ali i potrebu za usklađivanjem drugih politika u regionu, poput ekonomskih i socijalnih“, navodi Hadži-Niković.

Kina jača ekonomski uticaj u Srbiji

Upitan kako će najnoviji „trgovinski rat“ između EU i Kine u vezi sa kineskim subvencijama za tehnologiju uticati na Srbiju i srpsku privredu, imajući u vidu našu poziciju i odnos prema kineskim i evropskim investicijama, Lazar Ivanović kaže da, slično kao i u doba Hladnog rata, trgovinski rat između dva (ili tri, ako računamo i SAD) dominantna ekonomska bloka ne mora nužno predstavljati pretnju za zemlje koje se nalaze „između dve vatre“.

„Naprotiv, ukoliko država dobro ‘odigra svoje karte’, to može značiti više prilika da se ‘ućari’ od obe strane – u prevodu: više investicija, povoljnih kredita, ali i više prostora za saradnju ne samo na polju privrede, već i nauke, obrazovanja, infrastrukture… Naravno, iako određen prostor za ‘diverzifikaciju portfelja’ postoji, ne treba zaboraviti da je Srbija pre svega kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i ne može, niti treba, mnogo da ’talasa’ kako ne bi dodatno ugrozila već klimavu perspektivu članstva”, smatra Ivanović.

Analitičari CEVES-a navode da su neveliki iznosi ponuđeni Planom uslovljeni reformama koje se mahom odnose na demokratiju i vladavinu prava, a vlast u Srbiji, prema njihovim rečima, poslednjih godina aktivno radi na jačanju ekonomskog partnerstva sa jednom zemljom kojoj nije mnogo stalo do navedenih vrednosti – Kinom. Ukoliko se pogledaju strane direktne investicije iz ove zemlje, one iz godine u godinu rastu, svrstavajući je u najznačajnijeg pojedinačnog investitora i drugog najznačajnijeg investitora u Srbiji nakon EU. Takođe, spoljnotrgovinska aktivnost sa Kinom je u poslednjih 10 godina intenzivirana.

Na to treba dodati i nedavno potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini koji obuhvata oko 10.000 proizvoda iz Srbije i oko 9.000 iz Kine čime će se ekonomski uticaj ove daleke zemlje u Srbiji dodatno uvećati.

CEVES ocenjuje da, iz ugla političkog rukovodstva u Srbiji, alternativa evropskim parama postoji, i ona nije uslovljena bilo kakvim reformama niti ustupcima.

Pored toga, takva percepcija očigledno sve više jača i u široj javnosti, s obzirom na to da najsvežije ankete pokazuju da je manje od 50 odsto građana Srbije za članstvo Srbije u EU, dok percepcija o blagotvornom kineskom privrednom uticaju u Srbiji iz godine u godinu raste.

Na pitanje šta očekuju od nove Vlade Srbije kada je reč o ekonomskoj politici generalno, i konkretno o odnosu prema novom Planu rasta za Zapadni Balkan, Lazar Ivanović kaže – „isto što i od prethodne – velika obećanja, mnogo potrošenog novca poreskih obveznika i malo toga ispunjenog“.

„Kada je reč o odnosu Vlade prema Planu rasta za Zapadni Balkan, činjenica je da se ona nije ‘pretrgla’ da promoviše ovaj plan u široj javnosti, što je sasvim u skladu sa do sada već viđenim manirom ove vlasti – da se o svemu što dolazi iz EU ili ćuti ili govori u pežorativnom tonu. Kao pravi kontrast tome, plan „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“ veoma je snažno medijski promovisan, i to sa najviših državnih pozicija, iako je reč o planu bez adekvatnog uporišta u zakonu, donesenom mimo institucija, i motivisanom, pre svega, izbornim uspehom i rejtingom vladajuće partije, a ne razvojnim potrebama srpske privrede i društva“, ocenjuje naš sagovornik i dodaje da, čak i ako zanemarimo institucionalni aspekt i fokusiramo se isključivo na ekonomsku korisnost, ni tu situacija nije mnogo bolja.

„Primera radi, najavljene investicije u iznosu od 17,8 milijardi evra na prvi pogled deluju impresivno, ali kada se to podeli na četiri godine, ne odskaču bitno od rezultata prethodnih godina. Ipak, ono što je daleko problematičnije od veličine jeste struktura ovih investicija, gde je fokus na projektima čija je svrsishodnost, u najmanju ruku, upitna – od Nacionalnog stadiona, preko ostalih ‘drugoligaških’ stadiona po Srbiji, do vidikovca na Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Na kraju, o merama za pospešivanje domaće privrede i investicija nema ni reči“, zaključuje ekonomista CEVES-a.

Pred Srbijom je (još jedna) prilika da konačno napravi dobar plan za budućnost, a da za to bude i finansijski nagrađena. Analitičari CEVES-a smatraju da je za postizanje takvog rezultata važno da EU preciznije usmeri svoje podsticaje i uslove čime bi se pokazala kao istinski zainteresovana za dobrobit građana Srbije i Zapadnog Balkana.

„U svakom slučaju, Srbija treba ozbiljno da pristupi ovom Planu i na najbolji mogući način iskoristi ono što je trenutno na stolu. To znači da, umesto prepakivanja već postojećih planova, pripremi novi koji će biti dobro promišljen i fokusiran na prave razvojne prioritete“, savetuju iz CEVES-a.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Najveći benefit za privredu dublja ekonomska integracija regiona