Jačanje otpornosti i dugoročne konkurentnosti privrede prioriteti za 2026.

Iz ugla članica CEBAC-a, odnosno privrednih udruženja i bilateralnih komora koje su izraz evropskih investicija u Srbiji, 2025. godina bila je pre svega godina neizvesnosti i prilagođavanja. Poslovno okruženje obeležili su usporavanje evropske privrede, geopolitički i geoekonomski rizici i nestabilnosti, a u mnogo čemu i sve složeniji regulatorni zahtevi, posebno u oblasti energetike i održivosti.

Najveći izazov za kompanije bila je nepredvidivost – kako u pogledu rasta troškova, i sa aspekta finansiranja sopstvenog poslovanja, ali i energenata, tako i u pogledu regulatornog okvira i globalnih lanaca snabdevanja. Istovremeno, ta situacija je otvorila prostor za promene koje su se dugo odlagale.

Ovako godinu za nama ocenjuje Silvija Rakić, generalni sekretar Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora (CEBAC), i dodaje da su mnoge kompanije bile praktično primorane da ubrzaju ulaganja u operativnu efikasnost, digitalizaciju i bolje upravljanje rizicima. Upravo u tim naporima CEBAC vidi najveći potencijal za dugoročan rast i jačanje konkurentnosti, posebno za one firme koje posluju u okviru evropskih lanaca vrednosti.

U razgovoru za Biznis.rs Silvija Rakić govori o najvećim izazovima u 2025. godini, ključnim porukama za donosioce odluka u Srbiji, prilagođavanju nestabilnom poslovnom ambijentu i prioritetima za 2026. godinu.

Koje su ključne poruke koje je CEBAC tokom ove godine uputio donosiocima odluka u Srbiji, i u kojim oblastima je, po vašem mišljenju, ostvaren konkretan pomak?

– Tokom cele godine CEBAC je dosledno insistirao na tri ključne poruke: dijalog, transparentnost i predvidljivost. Za evropske kompanije, ali i za domaću privredu, predvidiv pravni i ekonomski okvir je osnovni preduslov za donošenje investicionih odluka. Zato smo naglašavali potrebu za ranom komunikacijom regulatornih promena, uključivanjem privrede u proces donošenja odluka i jasnim signalima o dugoročnom pravcu ekonomskih politika. Konkretan pomak vidimo u većoj svesti o važnosti usklađivanja sa EU standardima, posebno u energetici, održivosti i digitalizaciji. Iako reforme nisu uvek brze koliko bi privreda želela, postoji jasnije razumevanje da su one ključne za očuvanje konkurentnosti Srbije.

Visoke kamatne stope, usporavanje evropske privrede i geopolitička neizvesnost obeležili su poslovni ambijent – kako su se članice CEBAC-a prilagodile tim okolnostima?

– U tim okolnostima udruženja i komore okupljene u okviru CEBAC-a imale su aktivnu i koordinisanu ulogu u pružanju podrške svojim članovima, sa fokusom na konkretna i primenljiva rešenja. Kroz zajedničke i pojedinačne aktivnosti, CEBAC članice su intenzivirale organizaciju ciljanih obuka, tematskih seminara i poslovnih dijaloga, usmerenih na najaktuelnije izazove: upravljanje troškovima finansiranja, prilagođavanje uslovima energetske krize, kao i snalaženje u sve složenijem regulatornom okviru.

Poseban akcenat stavljen je na pravovremenu razmenu pouzdanih informacija o regulatornim promenama i novim zahtevima Evropske unije, ali i domaćeg zakonodavca. Najveća pažanja je svakako bila posvećena ESG standardima, kao i uvođenju CBAM-a, energetskoj politici, carinskim procedurama i pravilima koja direktno utiču na izvozno orijentisane kompanije. Komore i poslovna udruženja su u tom smislu delovali kao pouzdan kanal između privrede i relevantnih institucija, pomažući kompanijama da smanje rizike i na što brži naćin dobiju odgovore.

Takođe, posebna pažnja posvećena je malim i srednjim preduzećima koja su najizloženija tržišnim šokovima, a istovremeno predstavljaju okosnicu zapošljavanja i izvoza u Srbiji. U uslovima produžene neizvesnosti znanje, dostupnost stručne podrške i pravovremene informacije pokazali su se kao ključni alati za očuvanje konkurentnosti, prilagođavanje poslovnih modela i donošenje strateških odluka.

Koje sektore vidite kao nosioce saradnje između Srbije i zemalja centralne Evrope u 2026. godini, i kakvu ulogu CEBAC planira da ima u njihovom daljem razvoju?

– U 2026. godini vidimo nekoliko sektora kao prirodne nosioce saradnje između Srbije i evropskih zemalja, pre svega zbog njihove snažne povezanosti sa evropskim lancima vrednosti i prioritetima EU ekonomske politike. Na prvom mestu je prerađivačka industrija sa većom dodatom vrednošću, gde su evropske kompanije već duboko integrisane kroz proizvodne i dobavljačke mreže u Srbiji. Trendovi jačanja otpornosti lanaca snabdevanja i približavanja proizvodnje evropskom tržištu dodatno povećavaju značaj Srbije u ovom kontekstu.

Energetika, posebno obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i prateća infrastruktura, biće jedan od ključnih stubova saradnje. Zelena tranzicija više nije pitanje reputacije, već direktan uslov konkurentnosti na EU tržištu, dok energetska stabilnost i usklađivanje sa evropskim standardima postaju presudni za industrijski razvoj.

Značajan potencijal vidimo i u logistici i infrastrukturi, uključujući intermodalna rešenja i modernizaciju transportnih koridora, kao i u IT i digitalnim uslugama koje sve više podupiru industrijsku transformaciju, inovacije i razvoj visokovrednih usluga. Digitalna infrastruktura, automatizacija i primena naprednih tehnologija biće ključni faktori za očuvanje i daljnje poboljšavanje konkurentnosti Srbije.

U širem evropskom kontekstu, sektori poput čiste tehnologije, napredne proizvodnje, digitalnih rešenja, ali i visokovrednih usluga i zdravstva, biće glavni pokretači rasta u 2026. godini, uz snažnu podršku evropskih politika i finansijskih instrumenata. Srbija ima priliku da se u te tokove uključi ranije i snažnije. Evropske kompanije već danas imaju izuzetno važnu ulogu u ovim sektorima – EU je najveći investitor i trgovinski partner Srbije, a kompanije sa evropskim kapitalom zapošljavaju nekoliko stotina hiljada ljudi. Upravo zato dalji razvoj ovih oblasti ima direktan uticaj na rast, izvoz, zapošljavanje i tehnološki napredak Srbije.

Uloga CEBAC-a ostaje da bude platforma za strukturirani dijalog između privrede i institucija, da identifikuje prepreke i kroz konkretne predloge i inicijative doprinese daljem produbljivanju saradnje između Srbije i evropske privrede.

Šta će biti prioriteti CEBAC-a u 2026. godini?

– U narednoj godini prioriteti CEBAC-a biće usmereni na jačanje otpornosti i dugoročne konkurentnosti privrede, u kontekstu i dalje prisutne globalne neizvesnosti i usporenih investicionih tokova.

U fokusu će biti nastavak rada na unapređenju regulatornog okruženja, posebno u oblastima infrastrukture, digitalizacije, logistike i održivosti – sektorima u kojima CEBAC već ima aktivne komitete i direktan uvid u izazove sa kojima se kompanije suočavaju. Poseban naglasak biće stavljen na predvidljivost politika i stabilnost pravila jer bez jasnog i pouzdanog okvira nema dugoročnih investicija niti strateškog planiranja.

Istovremeno, CEBAC će nastaviti da snažno podržava inicijative koje vode ka dubljoj regionalnoj i evropskoj integraciji, u skladu sa EU Planom rasta. Postepeni pristup jedinstvenom tržištu EU, kao i jačanje regionalnog tržišta, mogu značajno smanjiti necarinske barijere, proširiti tržište i povećati konkurentnost kompanija koje posluju iz Srbije. U tom kontekstu, uloga CEBAC-a kao mosta između evropskih kompanija, domaćih institucija i centara odlučivanja u EU biće dodatno ojačana. Pored kontinuiranog dijaloga sa institucijama u Srbiji, jedan od ključnih prioriteta biće intenzivniji i direktniji kontakt sa relevantnim institucijama u Briselu. Cilj je da se upravo na nivou gde se donose odluke i definišu finansijski instrumenti jasnije i konkretnije predstave potrebe, izazovi i potencijal evropskih kompanija koje posluju u Srbiji.

CEBAC će i dalje kroz svoje komitete, non-paper dokumente i strukturirani dijalog nuditi konkretne, realne i primenljive predloge, sa jasnim ciljem da Srbija ostane pouzdan, konkurentan i atraktivan partner evropskim kompanijama.