Jagnjetina i prasetina poskupele uoči praznika, cene će i dalje rasti

Cene mesa skočile su uoči predstojećih praznika, a kako navode stručnjaci – postoji mogućnost da narednih dana još više porastu. Za 1. maj, Uskrs i Đurđevdan tradicionalno se priprema pečenje, te su pečenice odavno rezervisane u mesarama širom zemlje.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u nedelji od 22. do 28. aprila cena jagnjadi bila je od 500 do 600 dinara po kilogramu u zavisnosti od okruga, dok se cena prasadi kretala od 500 do 700 dinara. Cena jaretine, koja se takođe sprema za ove praznike, nije zabeležena na pijacama u proteklom periodu.

Bogdan Cekić, istraživač na Odeljenju za istraživanja i razvoj u oblasti ovčarstva i kozarstva na Institutu za stočarstvo, kaže u razgovoru za Biznis.rs da je „na tržištu jagnjetina veoma tražena, tako da ima prostora za povećanje ovčarske proizvodnje“.

„U 2022. godini proizvodnja ovčijeg mesa dostigla je 31.000 tona. Potencijali za povećanje i ovčarske i kozarske proizvodnje svakako postoje, o čemu svedoče i trenutne cene žive mere tovne jagnjadi (500–-600 dinara/kg) i jaradi (520-570 dinara/kg), uz tendenciju daljeg porasta“, kaže on.

Na pitanje koliko grla ovaca se trenutno gaji u Srbiji, Cekić ističe da je tačan podatak teško dati jer govorimo o živim bićima i dinamičnim sistemima, te se brojno stanje životinja menja na dnevnom nivou.

„Ipak, zvanični podaci ukazuju na broj od 1.702.682 grla. Najveći broj ovaca se gaji na teritoriji Šumadije i Zapadne Srbije (1.039.046 grla), a još preciznije – najveći broj ovaca evidentiran je u Zlatiborskoj oblasti, koja uključuje i Peštersku visoravan, kao tradicionalno jako „uporište“ ovčarske proizvodnje. Ako zanemarimo broj košnica, čija je trenutno ekspanzija, ovčarstvo je grana stočarstva u Republici Srbiji kod koje je utvrđeno najmanje smanjenje broja životinja, budući da je u odnosu na 2018. godinu broj manji za nekih pet odsto“, rekao je Bogdan Cekić za naš portal.

Prema publikaciji FAO – „Small ruminant value chain“ – Srbija je jedina zemlja koja je u prethodnih 15 godina povećala proizvodnju mesa malih preživara (ovaca i koza) u odnosu na ostale zemlje takozvanog Zapadnog Balkana.

Sa druge strane, prisutan je i izvoz životinja i proizvoda životinjskog porekla. Na osnovu Statističkog godišnjaka Republike Srbije (2023), u 2022. godini je izvezeno 129.000 ovaca za različite namene, a prvenstveno za proizvodnju mesa.

„Ipak, u periodu od 2016. do 2020. Srbija je pored Crne Gore bila jedan od najvećih uvoznika mesa malih preživara (svežeg, smrznutog ili ohlađenog). Paradoksalno, Srbija je najveći izvoznik živih malih preživara u pomenutom regionu, sa povećanjem vrednosti izvoza od 6,2 milliona dolara u 2016. do 9,8 miliona dolara u 2020, što je povećanje od 58 odsto za pet godina“, kaže Cekić i objašnjava da je u istom periodu vrednost izveženog mesa malih preživara u svežem, smrznutom ili ohlađenom stanju bila sledeća: u 2016. godini 0,42 miliona dolara, a u 2020. godini 0,17 miliona dolara.

„Ovo u suštini govori da mi većinom izvozimo žive životinje (sirovinu), dok se prerada – a samim tim i povećana zarada usled dobijanja finalnog proizvoda – dešava negde drugde“, zaključio je Cekić.