Javno-privatna partnerstva i koncesije u Srbiji „teške“ osam milijardi evra

Poslednji posao koji su sklopili grad Beograd i privatne kompanije Strela Ub i Strela Obrenovac – za obavljanje prevoza na 34 gradske linije – bio je vredan 54,1 milijardu dinara ili oko 460 miliona evra.

To je odličan primer posla koji spada u javno-privatnog partnerstva i koncesije, oblasti u kojoj je u poslednjih 12 godina sklopljeno više od 150 ugovora, vrednih više od osam milijardi evra – ali je to i oblast u kojoj su brojni poslovi prerasli u „afere“, raskinuti ugovori ili su kao inicijative „nestali sa radara“ za stalno ili privremeno.

Podatak o ukupnoj vrednosti ugovora o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama nalazi se u Programu razvoja javnih nabavki u periodu od 2024. do 2028. godine, a oblast poslovne saradnje države i privatnika deo je i pregovaračkog Poglavlja 5 u okviru procesa pridruživanja Srbije EU.

To poglavlje otvoreno je još u decembru 2016. godine, a da bi bilo „zatvoreno“, Evropska komisija između ostalog traži i da se potpuno usklade domaći propisi propisa sa pravnim tekovinama EU, uključujuči i regulativu o koncesijama i međunarodne sporazume o izuzimanju određenih radova iz pravila o javnim nabavkama.

Jedna od ključnih institucija u tom sistemu je Komisija za javno-privatno partnerstvo, koja je zaključno sa 2023. godinom, od početka svog rada 2012. godine dala pozitivno mišljenje na 276 predloga projekata javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije.

Vrednost ovih projekata, kako stoji u Programu razvoja javnih nabavki do 2028. godine, je veća od osam milijardi evra, dok je zaključeno oko 150 javnih ugovora, a najveći broj zaključenih javnih ugovora odnosi se na zamenu, racionalizaciju i održavanje javnog osvetljenja primenom mera uštede energije, kao i na obavljanje komunalne delatnosti javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika.

Najpoznatija javno-privatna partnerstva

Pre samo dva dana objavljen je najsvežiji poziv za javno privatno partnerstvo, a radi se upravo o „poveravanju komunalne delatnosti javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika“ i uređivanju postojećih autobuskih stajališta u postupku javno-privatnog partnerstva na teritoriji opštine Aranđelovac.

Procenjena vrednost ovog posla je nešto viša od dve milijarde dinara, dok je neuporedivo vrednija javna nabavka, procenjena na više od 146 milijardi dinara u toku. Radi se o „poveravanju obavljanja komunalne delatnosti javnog autobuskog gradskog prevoza putnika na delu linija na teritoriji gradskih opština Grocka, Zvezdara, Voždovac, Čukarica i Rakovica, odnosno javno privatnom partnerstvu na čak 84 linije javnog prevoza.

Privatne partnere za javni prevoz trenutno traži i opština Loznica, a procenjena vrednost tog posla iznosi 697 miliona dinara.

Među najpoznatijim javno-privatnim partnerstvima je svakako posao „privatizacije“ sistema za naplatu korišćenja javnog prevoza u Beogradu, poznatom kao BusPlus.

Ugovor o tom poslu sa kompanijom u turskom vlasništvu ApexSolutions, koja je kasnije promenila ime u KentKart i na našem tržištu, sklopljen je 2010. godine, obnovljen 2021. da bi 2023. bio raskinut od strane grada Beograda više nego deceniju „pre roka“, što je dovelo do toga da Kentkart pokrene arbitražni postupak, koji je u toku.

Sa druge strane, dok je verovatno celokupna domaća javnost čula za BusPlus, malo ko je čuo za desetine javno-privatnih partnerstava sklopljenih širom Srbije, bilo da se radi o uslugama javnog drumskog prevoza ili „usluga u vezi sa upravljanjem energijom“, pod kojom šifrom se traže partneri za modernizaciju javnog osvetljenja.

Samo u toj oblasti u poslednje tri godine raspisan je 21 postupak, a procenjena vrednost radova kretala se od 100 miliona dinara u Topoli do više od tri milijarde dinara u Boru.

Koncesije retkost na našem tržištu

Grad Beograd je u septembru 2017. godine potpisao ugovor vredan 300 miliona evra o javno-privatnom partnerstvu sa konzorcijumom francuske Suez grupe SAS i japanske kompanije Itochu o sanaciji deponije Vinča i izgradnji postrojenja za proizvodnju struje i toplotne energije. Sporazum bi trebalo da traje 25 godina i spada u „novije“ poduhvate.

Nekoliko meseci kasnije, početkom 2018. godine država je odabrala ponudu francuskog VINCI Airports kao najpovoljniju u okviru postupka davanja koncesije za finansiranje, razvoj i upravljanje infrastrukturom Aerodroma Nikola Tesla – i na taj način definitivno „vratila“ pomalo zaboravljenu formu saradnje u život.

Vinci se, inače, obavezao da plati jednokratnu koncesionu naknadu u evrima u vrednosti od 501 milion evra, godišnju koncesionu naknadu u evrima u ukupnom iznosu 228 miliona evra nominalne vrednosti za 25 godina, kao i da izvede obavezne investiocione radove u procenjenoj nominalnoj vrednosti od 732 miliona evra.

Kada se pomene koncesija, međutim, mnogi će se prvo setiti koncesije za izgradnju autoputa Horgoš – Požega, projekta čija je vrednost pre više od deceniju i po procenjena na milijardu i po evra.

Ugovor sa nesuđenim koncesionarom, špansko-austrijskim konzorcijumom Alpina-Por odnosno njihovom zajedničkom kompanijom osnovanom za taj posao Sever Jug Autoput, potpisan je u martu 2007. da bi bio raskinut krajem 2008. godine pošto je Vlada Srbije odlučila da „preispita uslove“ pod kojima je sporazum sklopljen.

Prema aktuelnom Programu razvoja javnih nabavki i pratećeg Akcionog plana, planiraju se izmene i dopune Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.

Taj posao bi, prema usvojenoj tabeli aktivnosti, Skupština trebalo da obavi do kraja ove godine, odnosno tokom poslednjeg tromesečja, kada bi trebalo da se radi i i na izradi smernica i modela konkursnih dokumentacija za javno-privatno partnerstvo i koncesije kao i na obukama za naručioce i učesnike u tim postupcima.