Jedan inspektor na 1.200 stanovnika – Uskoro izmene i dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru

U Srbiji danas radi manje od 3.000 republičkih inspektora, odnosno jedan inspektor na 1.200 stanovnika. Čak 44 odsto inspekcijskih nadzora obavlja se vanredno, odnosno 65 odsto bez izdatog naloga – dok je preventivno delovanje prisutno u samo oko jednom procentu slučajeva, pokazuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Deficit inspektora najprisutniji je u poreskoj, tržišnoj i inspekciji rada. Upravo zato se izmene i dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru očekuju do kraja ove ili početkom 2026. godine.

Kako u razgovoru za Biznis.rs objašnjava Milan Stefanović, savetnik za propise i inspekcije u NALED-u, ključne novine odnose se na sistemska rešenja u pogledu pravnog položaja inspektora, postupanja po prijavama kojima se inicira inspekcijski nadzor i korišćenja informacionog sistema eInspektor.

“Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona je profesionalizacija inspekcijske službe kroz sistem inspekcijskih zvanja. Uvode se inspekcijska zvanja prema vrsti i složenosti poslova i predviđa uvećanje plate inspektora, čime se unapređuje sistematizacija, motivacija i razvoj ljudskih resursa u inspekcijama. Pored toga, uspostavlja se jedinstveno razumevanje pravnog položaja inspektora u upravi. Dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru zahtevaju i razlozi unapređenja radno-pravnog položaja i zaštite integriteta inspektora. U tom smislu propisuje se pravna zaštita inspektora od različitih oblika nedozvoljenog uticaja od strane nadziranih subjekata i trećih lica”, navodi Stefanović.

Kada je reč o postupanju po prijavama, naš sagovornik kaže da njihov veliki broj kontinuirano opterećuje rad inspekcija.

“Počev od 2020. godine, pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave funkcioniše Kontakt centar za republičke inspekcije, ali sa različitim obimom aktivnosti i angažovanja tokom godina. Dopunama Zakona uvodi se stabilan mehanizam postupanja po predstavkama (prijavama) – centralizovan prijem i prethodna ocena predstavki u nadležnosti republičkih inspekcija, putem jedinstvene kontakt tačke, čiji rad organizuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Na ovaj način se pruža stručno-tehnička podrška inspekcijama i građanima, bez narušavanja nadležnosti, ovlašćenja i dužnosti inspekcija”, napominje Stefanović.

Prema njegovim rečima, zakonom je neophodno utvrditi i obavezno korišćenje digitalnog alata – eInspektor, kao sistema za planiranje i vršenje nadzora, praćenje učinka i vođenje evidencija.

“Inspektori se obavezuju na upotrebu, a rukovodioci inspekcija na odgovornost za primenu ovog elektronskog sistema, čime se unapređuje efikasnost i transparentnost rada”, dodaje on.

Prosečna plata inspektora 70.000-80.000 dinara

Analiza inspekcijskih kapaciteta iz 2019. godine, koju je radilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i NALED, pokazala je da je u tom trenutku nedostajalo najmanje 900 inspektora samo na republičkom nivou. Ovu analizu pratilo je donošenje Akcionog plana za zapošljavanje novih inspektora i Zaključak Vlade o usvajanju plana i implementacione mere.

Plan je delimično realizovan i zaposleno je oko 500 inspektora, ali je istovremeno najmanje isti pa i veći broj inspektora napustio inspekcijsku službu, ponajviše prirodnim odlivom, odnosno odlaskom u starosnu penziju.

Prema podacima Mreže inspektora Srbije (strukovno udruženje inspektora), u republičkim inspekcijskim organima zaposleno je oko 2.200 inspektora, dok u lokalnim i pokrajinskim inspekcijama radi oko 2.000 inspektora. Analiza iz 2019. pokazala je da je optimalan broj republičkih inspektora oko 3.600, što znači da nedostaje još oko 1.400 inspektora na republičkom nivou, kao i oko 1.000 inspektora na pokrajinskom i lokalnom nivou. Prosečna plata inspektora je ispod prosečne plate u Srbiji i varira u neto iznosu od oko 70.000-80.000 dinara, što je nedovoljno u odnosu na troškove života”, ističe Stefanović.

Srbiji nedostaje najmanje 300 poreskih inspektora

Prema podacima NALED-a, nedostatak inspektora je najuočljiviji u inspekcijama koje pokrivaju najveće oblasti i najviše subjekata – poreskoj, tržišnoj i inspekciji rada, kao i u onima koje zahtevaju inspektore inženjerskih struka u različitim oblastima, koje su dobro plaćene u privatnom sektoru i deficitarne na tržištu rada.

Kada je reč o deficitu poreskih inspektora, naš sagovornik kaže da se, prema izveštajima Fiskalnog saveta i Strategiji reforme Poreske uprave, procenjuje da postoji manjak od preko 300 poreskih inspektora, naročito u specijalizovanim oblastima poput transfernih cena i PDV-a.

“U nekim filijalama se inspektori pojedinačno zadužuju sa više stotina predmeta godišnje, što daleko premašuje operativne kapacitete. Istovremeno sa povećanjem broja poreskih inspektora, potrebno je dodatno raditi na unapređenju sistema poreskih kontrola, naročito u pogledu postupnog izricanja mera koje su srazmerne utvrđenoj nepravilnosti, pri čemu se mera zabrane rada, kao najstroža, izriče poslednja, to jest tek kao krajnja mera. Sistem je potrebno unaprediti i kroz veću primenu dobrovoljne usklađenosti, samostalnog utvrđivanja i samoprijave nepravilnosti, kako bi se podstakao proaktivan pristup poreskih obveznika i smanjio broj represivnih mera”, naglašava Stefanović.

Na šta se privrednici najčešće žale?

Na pitanje na šta se privrednici uglavnom žale kada je reč o poreskim kontrolama, naš sagovornik navodi da se primedbe uglavnom odnose na neujednačenost pravnih stavova koje se razlikuju među filijalama Poreske uprave koje vode postupak, što dovodi do pravne nesigurnosti i otežava planiranje poslovanja i pravovremeno usklađivanje sa propisima. Stefanović podseća da su poreske kontrole uređene Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a supsidijarno Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

“Privrednici ukazuju i na diskutabilne pravne stavove koje poreski inspektori ponekad zauzimaju u primeni načela fakticiteta – naročito kada se inspektori pozivaju na faktičko stanje koje nije dovoljno dokumentovano i donose pravne zaključke koji, prema mišljenju privrednika, nisu utemeljeni. Teškoću predstavlja i ‘automatsko’ pokretanje poreske kontrole kada se podnese zahtev za povraćaj PDV-a, što je naročito uočljivo kod izvozno orijentisanih privrednih društava“, tvrdi Milan Stefanović.

Prema njegovim rečima, problem je i pomenuto odsustvo načela srazmernosti pri izricanju mera kod utvrđenih nepravilnosti, dok je istovremeno evidentan i mali obim proaktivnih, preventivnih aktivnosti, kao što su savetodavne posete, što ukazuje na potrebu za promenom smera ka većem podsticanju usklađenosti sa propisima i boljem razumevanju propisa.