Jedan punjač na 35.000 stanovnika – Zašto Srbija kaska u razvoju infrastrukture za električna vozila?

U Srbiji je trenutno registrovano oko 7.200 električnih vozila, ali razvoj prateće infrastrukture ne prati tempo rasta tržišta. Vozačima je na raspolaganju nešto više od 200 javnih punjača, od kojih je svega 18 u državnom vlasništvu, dok dominantan deo drže privatni operateri.

U prvoj polovini 2025. godine prodato je 161 novo električno vozilo, a rast interesovanja potvrđuje i činjenica da je godišnji budžet za subvencije od oko 1,5 miliona evra potrošen već posle sedam meseci.

Planirana izgradnja 16 „zelenih stanica“ mogla bi da donese dodatnih 80 do 225 punjača. Ipak, Srbija i dalje značajno zaostaje za evropskim prosekom – dok u Evropskoj uniji dolazi jedan punjač na 450 stanovnika, u našoj zemlji je taj odnos približan jednom punjaču na 35.000 stanovnika, pokazuju podaci iz reformskih preporuka NALED-a predstavljenih u ovogodišnjem trećem izdanju Sive knjige inovacija.

“Pravni okvir za standarde i kapacitete punjačke infrastrukture još nije uspostavljen, ali se očekuje da najavljeni Zakon o infrastrukturi za alternativna goriva definiše minimalne uslove i preporučeni broj stanica”, navodi se u analizi.

Složene procedure koče širenje mreže punjača

Dodatnu prepreku razvoju infrastrukture za punjenje električnih vozila predstavlja složena procedura za izdavanje dozvola. Naime, važeći propisi predviđaju da se pojednostavljena procedura primenjuje isključivo na postavljanje punjača u zaštitnim pojasevima državnih i opštinskih puteva i ulica, dok je u svim drugim zonama neophodno pribaviti rešenje o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Kako je ova procedura po svojoj složenosti gotovo izjednačena sa pribavljanjem građevinske dozvole, stručnjaci je prepoznaju kao jednu od ključnih regulatornih barijera za razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila.

“Predlažemo da se omogući da se punjači za električna vozila i van zaštitnih pojaseva državnih i opštinskih puteva i ulica postavljaju bez posebnog rešenja po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI), uz prijavu radova prema članu 144. ZPI, uz saglasnost EDB”, navodi se u preporukama NALED-a.

Zbog toga se predlaže pojednostavljenje pravnog okvira. Konkretno, inicijativa podrazumeva izmene pravilnika kojima bi se uklonilo ograničenje vezano za lokaciju postavljanja punjača, čime bi se značajno olakšala procedura i ubrzao razvoj infrastrukture neophodne za širu primenu električnih vozila.

Neophodno regulisati naplatu punjenja

Pružalac usluge punjenja električnih vozila istovremeno je i krajnji kupac na tržištu električne energije, što znači da nije snabdevač već kupac i pružalac tržišne usluge punjenja.

Uporedna praksa pokazuje da postoje različiti modeli naplate punjenja, uključujući naplatu po satu korišćenja uz dodatnu naknadu po kilovat-satu, naplatu isključivo prema potrošnji električne energije po  principu „pay-as-you-go“, kao i pretplatničke modele sa mesečnom naknadom.

Iako Zakon o energetici ne zahteva licencu za obavljanje usluge punjenja električnih vozila, jer se ne radi o prodaji električne energije, već o „usluzi punjenja”, pravni status punjača u javnoj svojini u pogledu naplate usluge nije dovoljno uređen, što dovodi do različite prakse i nepostojanja jedinstvenog načina naplate kod subjekata javnog sektora, smatraju autori NALED-ovih preporuka.

Privatni operateri punjenje na benzinskim pumpama naplaćuju putem aplikacija, dok hoteli i tržni centri ovu uslugu uključuju u cenu smeštaja, odnosno plaćenog parking mesta.

“Predlažemo da se donese Zakon o infrastrukturi za alternativna goriva, kao i prateći podzakonski propisi, kako bi se uredila usluga punjenja od strane vlasnika punjača za motorna vozila, odnosno vozila koja se snabdevaju električnom energijom. Ovim zakonom bi se uredila i druga pitanja vezana za rad punjača, uključujući prava i obaveze pružalaca usluga punjenja i minimalne tehničke uslove koje je neophodno da ispune”, ocenjuju autori preporuka.

Prema njihovom mišljenju, radi jasnoće i pravne sigurnosti, potrebno je zakonom izričito propisati da se usluga punjenja električnih vozila ne smatra snabdevanjem električnom energijom, nego posebnom tržišnom uslugom, kao i propisati način formiranja cene i režim prihoda za punjače u javnoj svojini.

Kada je reč o naplati ove usluge, EU Direktiva o infrastrukturi za alternativna goriva (AFIR 2023) predviđa naplatu cene usluge po kWh, minutu i ciklusu, kao i na drugi primenljiv način.

Stručnjaci zato smatraju da je najefikasnije rešenje uvođenje kombinovanog modela naplate punjenja električnih vozila, zasnovanog primarno na obračunu prema potrošenoj električnoj energiji po kilovat-satu, uz dodatnu naknadu za zadržavanje vozila na punjaču po isteku definisanog perioda nakon završetka punjenja.

“Time se obezbeđuje pravična i transparentna naplata prema stvarnoj potrošnji energije, uz sprečavanje neefikasnog zauzimanja infrastrukture, kao i podsticanje veće protočnosti korisnika”, navodi se u analizi.

Ovakav model primenjuje se u pojedinim državama, uključujući Hrvatsku i Sloveniju, gde je obračun zasnovan na kilovat-satu, uz jasno propisana vremenska ograničenja nakon kojih se aktivira znatno viša cena po minutu.