Kada počinje kažnjavanje kompanija koje se služe ekološkom manipulacijom?

Ukoliko bude usvojen nacrt zakona Evropske unije, države članice biće obavezane da uvedu kazne kompanijama koje navode nepotvrđene ekološke tvrdnje o svojim proizvodima. Po ovom nacrtu 40 odsto ekoloških tvrdnji na proizvodima nije potkrepljeno činjenicama, pa tako potrošači nemaju pouzdane informacije o održivosti proizvoda.

Reč je obmanjujućim komercijalnim praksama kompanija, kao što su nedostatak transparentnosti i kredibiliteta ekoloških oznaka, kao i korišćenje nepotvrđenih ekoloških tvrdnji u reklamnim kampanjama – zeleno ispiranje (engl. greenwashing).

Sam termin „greenwashing“ nastao je osamdesetih godina prošlog veka, kada su kompanije počele da se reklamiraju kao ekološki svesne, iako su u realnosti radile sve suprotno zaštiti životne sredine. Njegova pojava vezuje se za ulogu koju životna sredina ima u životu potrošača – kako je ona sve važnija na listi prioriteta, tako se i on razvija.

Predsednik udruženja Zaštita potrošača Nenad Bumbić za Biznis.rs objašnjava da EU sada samo eksplicitno navodi eko-manipulacije kao nešto što je kažnjivo, iako je to i po našim zakonima i zakonodavstvu u EU već veoma dugo takvo.

„Po Zakonu o zaštiti potrošača i Direktivama EU pod nepoštenom poslovnom praksom se podrazumeva bilo koja aktivnost koja navodi potrošače da zaključe da je neki proizvod ili usluga imaju pozitivna svojstva koja nemaju. Verujem da je jasno šta je prevarno oglašavanje. Naša država, baš kao i EU, ima već više decenija mehanizme pomoću kojih može da kazne eko-manipulacije, ali to nisu činile“, obrazložio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, EU praktično želi da poruči da uskoro planira da stane na put praksi otvorenog laganja o uticaju aktivnosti korporacija ili njihovih proizvoda i usluga na životnu sredinu. Prema njegovom mišljenju, EU je postupila loše. Bilo bi, kako kaže, mnogo bolje da su za primer, na osnovu već postojećih propisa kaznili proizvođače.

„Međutim, i ovo je bolje nego da se EU pravi da nema greenwashing-a“, smatra Bumbić.

Propisi mrtvo slovo na papiru u Srbiji

Na pitanje na koji način bi ovo uticalo na nas i koliko je ostvarivo u domaćim uslovima, naš sagovornik smatra da je već veoma ostvarivo, a da je samo upitno da li država želi da preduzme nešto ili ne. Prema njegovim rečima, sigurno će i Srbija u sklopu pristupanja EU usvojiti propise koji eksplicitno zabranjuju ekološke manipulacije.

„Nažalost, verujem da će ti propisi kod nas nakon usvajanja dugo ostati samo mrtvo slovo na papiru. Mi već imamo čitav set ekoloških propisa koje ne primenjujemo. Recimo, već više od 10 godina sve novosagrađene zgrade moraju da imaju energetske pasoše, i ograničena je količina energije koja je potrebna za njihovo zagrevanje do standardnih 20°C. Zgrade moraju da budu najmanje C razreda. Država nikada nije kontrolisala tačnost energetskih pasoša“, upozorava Bubić.

Kada se to zna, jasno je, kako kaže, zašto je u Srbiji utvrđeno da zgrade sagrađene u poslednjih deset godina troše u proseku između 30 i 40 odsto više energije za grejanje nego što je dozvoljeno. Kako većinu energije dobijamo spaljivanjem fosilnih goriva, to znači da zagađujemo i vazduh 30 do 40 procenata više nego što je dozvoljeno.

„Pošto nove zgrade sigurno niko neće rušiti, niti će se nešto na njima raditi decenijama, jasno je da ćemo još dugo imati zagađen vazduh. Ovo uopšte nije naivno, jer se priča ponavlja i sa drugim aspektima novih zgrada. Država se povukla iz kontrole kvaliteta gradnje. Ne treba da nas iznenadi ako i kod nas dogodi slično da se tokom zemljotresa zgrade ruše kao kule od karata kao u Siriji i Turskoj“, naglasio je naš sagovornik.

Dodao je da je isti slučaj i sa kontrolom bio-razgradivosti kesa i da od 2012. godine, odnosno od kako je usvojen Pravilnik o plastičnim kesama, država nije uradila ni jednu kontrolu kesa.

„Poduža je lista propisa kojima se štiti životna sredina, ali se ne primenjuju. Dakle, nije problem što propisa nema nego što niko ne želi da ih primenjuje. Kod nas imamo primere kompanija koje nas pozivaju da budemo odgovorni, da recikliramo, a da ambalaža njihovih proizvoda ne može da se reciklira. Imamo i primere svetskih kompanija koje nas pozivaju da njima donesemo razne artikle na reciklažu, kao što su recimo baterije ili odeća, i da sve što je skupljeno bace u otpad“, navodi Bumbić.

Možda najpoznatiji primer kod nas za to je Volkswagen.

„Nemački proizvođač razvio je softver koji vara na testovima emisije, a paralelno je organizovao brojne kampanje sa ciljem da ubede javnost da su njihovi novi modeli izuzetno dobri za prirodu. Naravno, savršeno su znali da to nije tako“, otkriva naš sagovornik.

Prema njegovoj oceni, to što u zadnjih par godina imamo eksploziju ekoloških manipulacija je zapravo odlična vest.

„Na osnovu tih manipulacija i kampanja jasno je da je zaštita životne sredine postala bitna većini stanovnika Srbije, kao i EU. Zbog toga korporacije pokušavaju da se lažno predstave kao beskompromisno orijentisane da štite životnu sredinu. Posle inicijalne faze u kojoj nas korporacije obmanjuju, nakon prvih kazni, zaista verujem da ćemo doći u situaciju da će korporacije voditi više računa o zaštiti životne sredine“, zaključio je Bumbić.