Kada poslodavci plaćaju porez i doprinose na dnevnice za put u inostranstvo?

Ministarstvo finansija Srbije donelo je zvanično Mišljenje koje pojašnjava poreski tretman dnevnica za službena putovanja u inostranstvo.

Ukoliko je poslodavac isplatio iznos veći od zakonski propisanog neoporezivog maksimuma, odnosno više od 90 evra za dan, taj iznos se računa kao zarada i podleže porezima i doprinosima.

Prema članu 18. Zakona o porezu na dohodak građana, dnevnica za službeni put u inostranstvo do 90 evra dnevno oslobođena je poreza, ali pod uslovom da je taj iznos određen u skladu sa Uredbom Vlade koja važi za državne službenike. Ovaj limit stupio je na snagu 1. januara 2025. godine i odnosi se na sve zaposlene u Srbiji – bez obzira na to da li su u državnom ili privatnom sektoru.

Ako je dnevnica veća od 90 evra, sve preko tog iznosa se smatra oporezivom zaradom. Takođe, iznos viši od propisanog maksimuma ulazi u osnovicu za doprinose za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje.

Poslodavci mogu u svojim pravilnicima o radu ili ugovorima predvideti veće iznose dnevnica, ali to ne znači da će celokupan iznos biti oslobođen poreza. Dakle, zakon dozvoljava da se zaposlenom da i više od 90 evra dnevno, ali će se sve preko te granice oporezivati – bez obzira na to što je „opštim aktom“ poslodavca to odobreno.

Šta se sve računa kao dnevnica?

Prema Uredbi o naknadi troškova za državne službenike, dnevnica za službeni put u inostranstvo iznosi 15 evra za svaka 24 časa provedena van zemlje. Ukoliko je vreme kraće ili dužine drugog trajanja (recimo više od 12 sati, ali manje od 24), isplaćuje se jedna cela ili pola dnevnice – zavisno od trajanja putovanja.

Isti princip primenjuje se i na zaposlene u privatnom sektoru, kako bi se iznos dnevnice obračunao usklađeno sa državnim standardima.

U pojašnjenju Ministarstva finansija navodi se da zakon ne zahteva da zaposleni dokumentuje na šta je potrošio novac dobijen kao dnevnicu – sve dok je u okviru neoporezivih 90 evra. Međutim, ukoliko poslodavac svojim aktom propisuje obavezu prilaganja računa (na primer, za ishranu ili gradski prevoz u mestu boravka), a zaposleni to ne učini, onda celokupan iznos dnevnice može biti tretiran kao zarada – i porezom i doprinosima će biti opterećen čak i iznos koji je formalno ispod 90 evra.

Važno je napomenuti i da se iznosi isplaćenih dnevnica moraju konvertovati u dinare, prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna troškova. Ovaj tehnički detalj često može prelomiti granicu – da li je neki iznos prekoračio limit ili ne.

Šta je sa doprinosima?

Prema Zakonu o doprinosima, doprinosi se ne plaćaju na primanja na koja se ne plaća porez. To znači da ako je dnevnica do 90 evra – nema ni poreza, ni doprinosa. Ali, ako je preko tog iznosa deo iznad 90 evra se računa u zaradu, što znači i porezi i doprinosi idu na taj višak.

“Dakle, ako vam poslodavac odobri 120 evra po danu službenog puta u Pariz, na 30 evra preko limita plaćate sve poreze i doprinose, kao da je u pitanju obična zarada. Pametno je, dakle, odrediti iznose dnevnica koji neće preći poreski prag – osim ako postoji namera da se taj višak tretira kao bonus. U praksi, ovo znači da zaposleni treba dobro da razumeju uslove putovanja i svoja prava, a poslodavci da pažljivo prilagode interne akte tako da budu usklađeni sa važećim propisima – kako bi izbegli neplanirane poreske obaveze i kazne”, zaključuju u obrazloženju ministarstva.