Kada zastarevaju potraživanja između trgovinskih firmi?

Zastarelost potraživanja jedan je od najvažnijih instituta u obligacionom pravu, jer označava gubitak prava poverioca da prinudnim putem – preko suda – naplati potraživanje od dužnika. Iako to ne znači da dug nestaje, već samo da se više ne može sudski naplatiti, u praksi to ima dalekosežne posledice.

Advokatica Jelena Živković pojašnjava da zastarelost ne gasi samu obavezu – ona i dalje postoji, ali je poverilac ne može ostvariti sudskim putem.

“Ukoliko bi dužnik dobrovoljno platio dug iako je protekao rok zastarelosti, ne bi mogao da traži povraćaj jer bi se smatralo da je to učinio svojom voljom”, navodi Živković.

Ona dalje ističe da sud ne pazi na zastarelost po službenoj dužnosti, što znači da dužnik mora sam da istakne prigovor zastarelosti.

“Ako to ne učini sud će doneti presudu kao da zastarelost nije ni nastupila. Dakle, pravo na isticanje zastarelosti je isključivo pravo dužnika, a ne automatski mehanizam zaštite”, kaže advokatica.

Rok zastarelosti počinje da teče od dana kada je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze, što je obično dan posle dospeća računa ili druge obaveze. Na primer, ako je na računu za električnu energiju označeno da je dospeće 5. maja, zastarelost počinje da teče 6. maja.

Postoje opšti i posebni rokovi zastarelosti. Opšti rok je 10 godina, osim ako zakonom nije propisan kraći rok za određene vrste potraživanja. Tako, na primer:

• Potraživanja između firmi iz trgovine robe i usluga zastarevaju za tri godine

• Potraživanje zakupnine zastareva za tri godine

• Naknada štete zastareva za tri godine od dana kada oštećeni sazna za štetu i za učinioca

• Šteta izazvana krivičnim delom zastareva u skladu sa rokom za krivično gonjenje

• Potraživanja za komunalne usluge (struja, voda, infostan, dimničarske usluge), kao i za korišćenje radio i TV prijemnika, telefona… zastarevaju za godinu dana

Prema rečima naše sagovornice, u praksi se najčešće pitanje tiče upravo rokova zastarelosti za neplaćene račune za komunalije i dnevne parking karte, a odgovor je da zastarevaju – za jednu godinu.

“Zakon predviđa i situacije kada zastarelost može da miruje, takozvani zastoj. Tada rok ne teče, već se privremeno zaustavlja. To se, na primer, dešava između supružnika, između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, ako poverilac zbog više sile ne može da podnese tužbu ili dok traje vojna služba”, objašnjava Živković.

S druge strane, prekid zastarelosti označava i situaciju kada rok zastarevanja počinje da teče ispočetka. To se dešava ako dužnik prizna dug (bilo izričito, bilo posredno – kroz plaćanje kamate, delimičnu otplatu ili davanje obezbeđenja), ili ako poverilac pokrene sudski postupak. U tom slučaju prethodno proteklo vreme se ne računa, već novi rok počinje da teče nakon priznavanja duga ili okončanja sudskog postupka.

“Značajno je i to da nijedan dogovor između poverioca i dužnika ne može da menja zakonom propisane rokove – ne mogu ih ni skratiti, ni produžiti, niti se mogu dogovoriti da zastarelost neće teći. U konačnici, zastarelost predstavlja pravni mehanizam koji štiti dužnika od neograničenog trajanja obaveza, ali i upozorava poverioce da svoje pravo ostvare na vreme”, zaključuje advokat Jelena Živković.