Kako će uvođenje američkih carina uticati na ekonomiju Srbije?

Cena čelika u Americi skočila je za više od 15 odsto u poslednje dve nedelje. Iako su carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma najavljene tek za 12. mart, njihov efekat već pogađa lanac proizvođača i građevinara koji zavise od tih metala.

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) najavio je i carine od 25 odsto na uvoz drvne građe i proizvoda od drveta, koje će stupiti na snagu u aprilu.

Komentarišući uvođenje carina, Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije kaže da je generalno problem što se iz mesta donošenja odluka – političkih centara, u ovom slučaju Vašingtona, često čuju kontradiktorne izjave, tako da nismo sigurni kako da procenimo verovatnoću uvođenja carina od strane SAD.

“Treba se setiti da su takve pretnje postojale i po pitanju carina sa Meksikom i Kanadom, pa je došlo do odlaganja za mesec dana, a verovatno i trajno. Naime, kanadska vlada i meksička vlada su sproveli određena prilagođavanja u skladu sa interesima SAD, što je dovelo do popuštanja u tenzijama”, navodi on i dodaje da takođe postoji nesigurnost i da će pretnje po Evropsku uniju biti realizovane.

“Ono što je činjenica, kada se dese određene protekcionističke mere kao što je uvođenje carina to onda dovodi do ograničavanja spoljne trgovine, do opterećivanja lanaca snabdevanja i posledično do porasta cena. Drugim rečima, posebno zemlje koje su zavisne od uvoza sirovina bi se susrele sa udarom na spoljnotrgovinski bilans”, napominje Stanić.

On podseća i na 2019. godinu kada su Amerikanci prvi put uveli carinske stope na uvoz industrijskih metala iz EU, pa je EU sprovela mere reciprociteta, ali je time obuhvatila i privredu Srbije, uvodeći kvote na uvoz čelika iz Srbije. Stanić naglašava da su u međuvremeno carine SAD skinute 2021. godine od strane Bajdenove (Joe Biden) administracije, ali su kvote na uvoz iz Srbije ostale.

“Isto i sada, mi ne vidimo direktne posledice po Srbiju time što bi se uvele carine od strane SAD-a, jer tamo ne plasiramo značajniju količinu tih sirovina, ali indirektno postoji rizik po analogiji 2019. godine, jer velike količine čelika i drugih industrijskih metala plasiramo na tržište EU. Sa druge strane, ako bi se konkurentnost evropske privrede dodatno opteretila uvođenjem carina, došlo bi do manje ekonomske aktivnosti unutar EU, a to bi se posle odrazilo na pad tražnje za proizvodima iz Srbije generalno”, podvlači naš sagovornik.

Kada je reč o proizvodnji i cenama, Stanić smatra da će uvođenje carina generalno poskupeti troškove nabavke, odnosno proizvodnje, čime će se opteretiti konkurentnost na međunarodnom tržištu.

Na pitanje da li će uvođenje carina na čelik, aluminijum i drvnu građu uticati na građevinsku industriju i tržište nekretnina na globalnom nivou i u Srbiji, on ukazuje da usled većih nameta (carina) u kratkom roku dolazi do poskupljenja određene robe, u ovom slučaju to su osnovni industrijski metali i potencijalno rezana građa.

“Sa druge strane, ukoliko se privreda uspori može doći do pada tražnje za tim proizvodima, pa samim tim i do pada tražnje u građevinskom sektoru, posebno u pogledu tražnje za novim stanovima, što bi smanjilo izgradnju. Ukoliko bi takvo stanje potrajalo, verovatno bi i prodavci stanova u dužem roku mogli da počnu sa obaranjem cena nekretnina”, ističe Stanić.

Prema njegovim rečima, mi trenutno i dalje imamo porast cene kvadratnog metra stambenog i poslovnog prostora u Srbiji, sa posebnom koncentracijom na velike gradove.

“Recimo, pre nekoliko godina cena najskupljeg kvadrata poslovnog prostora u Srbiji je bila oko 9.000 evra, a sada se polako približavamo cifri od 12.000 evra”, dodaje naš sagovornik.