Kako do Belog papira za izdavanje digitalne imovine?

Komisija za hartije od vrednosti odobrila je početkom septembra kompaniji Treesury d.o.o. Beograd objavljivanje Belog papira za inicijalnu ponudu 28.301 Treesury Tokena, nominalne vrednosti 106 evra u dinarskoj protivvrednosti, u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini. Sredstva prikupljena inicijalnom ponudom u skladu sa ovim Belim papirom izdavalac Treesury Tokena namerava da koristi u svrhu ulaganja – podizanja moderne plantaže lešnika, sorte najvišeg kvaliteta, u skladu sa dokazanom metodologijom gajenja lešnika koja će se primenjivati za podizanje plantaža.

Beli papir sadrži sve informacije o izdavaocu i inicijalnoj ponudi koja omogućava investitorima da donesu informisanu odluku koja se odnosi na kupovinu/ulaganje u Treesury Tokene i razumeju rizike vezane za inicijalnu ponudu i digitalne tokene koji se nude. Treesury Token predstavlja vrstu digitalne imovine, odnosno digitalni token sa odlikama finansijskog instrumenta-dematerijalizovane obveznice, koje investitor stiče pod uslovima predviđenim ovim belim papirom.

Na pripremi Belog papira Treesury je radio sa advokatskom kancelarijom Motika & Partners, koja već ima iskustvo u ovoj oblasti jer je prethodno savetovala i faktoring društvo Finspot d.o.o. iz Beograda.

“Uspešno smo sproveli još jedan proces pripreme i odobrenja objavljivanja Belog papira za izdavanje digitalnog tokena u Srbiji. Novost u odnosu na dosadašnje inicijalne ponude digitalne imovine je što će Treesury tokene moći da kupuju i nerezidenti, a vrednost tokena je vezana za valutnu klauzulu”, rekla je ovim povodom advokat Željka Motika.

U razgovoru za Biznis.rs ona je objasnila kako izgleda proces pripreme Belog papira, koji su glavni koraci u ovoj proceduri i koliko može da traje izrada dokumenta.

“Beli papir predstavlja dokument koji sačinjava lice koje izdaje digitalnu imovinu i koji sadrži sve neophodne podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom, pravima investitora, sa ciljem da se omogući investitorima da procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu i samostalno donesu odluku o investiranju. Osnovno pitanje pre izrade belog papira jeste koju vrstu digitalne imovine klijent namerava da izda. Do odgovora na ovo pitanje dolazimo na osnovu analize svrhe koju klijent izdavanjem digitalne imovine želi da ostvari, prava koja klijent (izdavalac digitalne imovine) daje investitorima (licima koja digitalnu imovinu steknu) i analize poreskog aspekta koji nastaje izdavanjem takve digitalne imovine”, objašnjava Željka Motika.

Zakon o digitalnoj imovini razlikuje dve vrste digitalne imovine: virtuelnu valutu i digitalni token. Ako se utvrdi da klijent namerava da izda i javno ponudi digitalnu imovinu koja se može okarakterisati kao digitalni token naša sagovornica napominje da je sledeći korak utvrđivanje pravne i poreske prirode takvog digitalnog tokena. Nakon tako utvrđene polazne osnove, pristupa se izradi Belog papira.

“U pogledu sadržaja, elementi Belog papira se mogu podeliti na obavezne, koje propisuje zakon i podzakonski akti i koje svaki Beli papir mora da sadrži, i neobavezni (ali veoma važni) kojima se detaljno regulišu odnosi između izdavaoca i investitora, ali i predviđaju neke okolnosti koje u budućnosti mogu nastati koje utiču na tako uspostavljeni odnos. Zato je veoma važno da klijent može što više da proceni šta u budućnosti može da utiče na njegovo poslovanje ili projekat za koji prikuplja sredstva izdavanjem digitalnih tokena. Na osnovu takvih informacija advokat priprema predlog pravnog rešenja potencijalne buduće situacije ili budućih promena, kako bi se u što većoj meri otklonila mogućnost spora ili da bi se sprečila nemogućnost ispunjenja obećanog od strane izdavaoca. Ovo se naročito odnosi na dugoročne digitalne tokene, čija je dospelost i po nekoliko decenija”, ističe Motika.

Nakon izrade Nacrta Belog papira, on se sa zahtevom za odobrenje objavljivanja Belog papira za inicijalnu ponudu digitalne imovine, zajedno sa dokumentacijom koja potkrepljuje navode iz dokumenta, podnosi na odobrenje putem portala eUprave.

Narodna banka Srbije je nadležan organ koji odlučuje o Belim papirima kojima se javno nudi virtuelna valuta, dok je za odobrenje objavljivanja inicijalne ponude digitalnih tokena nadležna Komisija za hartije od vrednosti.

“Iako se proces može svesti na dva koraka: izrada i podnošenje zahteva za odobrenje objavljivanja Belog papira, reč je o procesu koji je kompleksan i zahteva mnogo poslovnog, pravnog i poreskog znanja”, naglašava sagovornica Biznis.rs.

Finspot „probio led“

Prvi Beli papir koji je u Srbiji pripremljen i čije objavljivanje je odobreno od strane Komisije za hartije od vrednosti je dokument koji je advokatska kancelarija Motika & Partners pripremila za faktoring društvo Finspot d.o.o. iz Beograda. Kako kažu, u trenutku kada im se klijent obratio Zakon o digitalnoj imovini je bio usvojen, ali nije bilo podzakonskih akata.

“Na izradi tog prvog Belog papira radili smo zajedno sa klijentom skoro godinu dana, jer nismo imali primer kako takav dokument treba da izgleda, već smo ga mi kreirali tako što smo, pored pravila koja se tiču digitalne imovine, obradili i pitanja iz oblasti obligacionog prava, poreza, zaštite podataka o ličnosti, sprečavanja pranja novca. Za pojedina poreska pitanja smo se za mišljenje obratili i Ministarstvu finansija, kako bismo bili sigurni u poreski tretman digitalnog tokena, jer poreski propisi to nisu izričito predviđali. Finspot je u nizu izdao tri Bela papira, čije objavljivanje je odobreno od strane Komisije, i prodao digitalne tokene u vrednosti od 2,5 miliona evra, čime je povećao svoj radni kapital, uz istovremenu edukaciju i izgradnju poverenja investitora na ovom potpuno novom tržištu kapitala. Nakon prvog Belog papira za nas je sve bilo mnogo jednostavnije, jer smo već imali dokument koji je nadležni organ odobrio, pa slobodno mogu reći da smo postavili standard u ovoj oblasti”, ponosno navodi Željka Motika.

Nakon tri odobrena Finspotova Bela papira, angažovao ih je novi klijent Treesury d.o.o. iz Beograda, koji je odlučio da putem izdavanja i javne ponude digitalnih tokena prikupi sredstva za podizanje plantaža lešnika. Investitori koji kupe digitalni token (koji po svojoj prirodi ima karakteristike obveznice) stiču pravo da učestvuju u dobiti koju plantaža ostvari, tako što imaju pravo na vraćanje uložene glavnice i isplatu varijabilne kamate.

“Novina koju smo ovim Belim papirom uveli je mogućnost da digitalne tokene kupuju i nerezidenti, a vrednost tokena je obezbeđena valutnom klauzulom, što je od značaja kod dugoročnih investicija. I na ovom Belom papiru smo radili nekoliko meseci, jer je oblast poljoprivrede zahtevala da predvidimo neke drugačije situacije koje se mogu dogoditi i koje smo pravno rešavali. Komisija za hartije od vrednosti je odobrila objavljivanje Treesury Belog papira, tako da čekamo početak javne ponude koja će investitorima omogućiti da kupe Treesury tokene”, pojašnjava naša sagovornica i dodaje da su u veoma kratkom vremenu, od samo nekoliko nedelja, uspeli da pripreme i Beli papir za klijenta koji posluje u oblasti obnovljivih izvora energije, koji je predao zahtev za odobrenje Belog papira i čeka odluku.

Rok za odlučivanje o Belom papiru je 30 dana od trenutka kada se Komisiji za hartije od vrednosti dostavi potpuna dokumentacija, a Željka Motika kaže da su u svim slučajevima u kojima je učestvovala njena advokatska kancelarija odluke donošene i u kraćem periodu – “jer je i dokumentacija koju smo dostavljali bila potpuna i adekvatna, a Komisija je bila otvorena za komunikaciju i konsultacije tokom izrade Belog papira”.

Ko je sve uključen u pripremu Belog papira?

Kada je reč o akterima koji su uključeni u pripremu Belog papira, ima ih više. Klijent priprema podatke koji se odnose njegovo poslovanje i na projekat koji želi da realizuje putem izdavanja digitalne imovine. Ovo uključuje poslovne planove, analize, bilanse. Pravni i poreski savetnik definišu pravnu prirodu i poreski režim koji će se primeniti na digitalni token koji se kreira, nakon čega počinje izrada Belog papira.

Inženjeri-programeri kreiraju tehničko rešenje za izdavanje digitalnog tokena, što uključuje unošenje svih bitnih elemenata tokena (na primer: dospelost, način prenošenja) u “pametan ugovor” koji prati izdati token. Da ne bi bilo zabune – “pametan ugovor” nije ugovor u pravnom smislu, već je to programski kod koji omogućava da na blokčejnu na kojem je token zabeležen automatski bude realizovana upisana instrukcija – recimo, da se na određeni dan izvrši pripis dospele kamate.

“Beli papir, odnosno postupak izdavanja digitalnih tokena, predstavlja način da kompanije kojima nije dostupno pribavljanje kapitala na finansijskom tržištu, odnosno koje ne mogu da se zaduže kod banaka, a što je najčešći problem firmama u razvoju, obezbede kapital za svoj razvoj ili za unapređenje poslovanja. Iz ugla investitora, izdavanje digitalnih tokena omogućava svakom pojedincu da samostalno i neposredno, bez učešća brokera ili posrednika, uloži svoja sredstva i stekne prihod od uloženih sredstava ili neku drugu korist ili protivčinidbu”, zaključuje Željka Motika u razgovoru za naš portal.