Kako duvan utiče na kućne budžete i životni standard?
AgrobiznisPoreziRegionSrbijaZdravlje
1.11.2024 08:01 Autor: Marko Andrejić 1
Svetska zdravstvena organizacija navodi da pušenje godišnje odnosi oko osam miliona života, uključujući i milion nepušača koji stradaju od pasivnog pušenja. Na Balkanu prevalencija pušenja nadmašuje svetski prosek – u Severnoj Makedoniji iznosi čak 45,4 odsto među odraslima, dok je u Srbiji 32,8 odsto, Bosni i Hercegovini 29,6 odsto i Crnoj Gori 25,3 procenta.
Ovako visok procenat pušača povećava rizik od hroničnih bolesti poput kardiovaskularnih oboljenja, raka pluća i hronične opstruktivne bolesti pluća, što značajno opterećuje zdravstvene sisteme u regionu, istakao je Džefri Drop (Jeffrey Drope), profesor Univerziteta John Hopkins, na regionalnoj konferenciji i radionici za novinare održanoj u glavnom gradu Albanije, Tirani.
Upotreba duvana značajno opterećuje zdravlje i kućne budžete u zemljama Zapadnog Balkana, dok različite fiskalne politike pokušavaju da smanje ovu zavisnost. Oko milijardu ljudi u svetu koristi cigarete, a još 300-400 miliona druge duvanske proizvode.
Pušenje, pored brojnih zdravstvenih problema, izaziva i velike zdravstvene troškove, uključujući bolničke usluge, lekove i rehabilitaciju. Direktni troškovi pušenja čine od dva do 3,5 odsto BDP-a u Bosni i Hercegovini, dok Crna Gora troši između četiri i 6,2 odsto svojih zdravstvenih budžeta na lečenje bolesti izazvanih pušenjem. U Albaniji su pušački troškovi odgovorni za čak 22 odsto bolničkih troškova.
Istraživači iz celog regiona istakli su na skupu u Tirani da duvanska industrija, osim što opterećuje zdravstveni sistem, smanjuje i produktivnost jer pušači često odsustvuju sa posla zbog bolesti i skraćuju svoj radni vek zbog preranog mortaliteta.
Uticaj na siromaštvo i kućne budžete
Kod siromašnijih domaćinstava pušenje pogoršava finansijske probleme jer troškovi cigareta guraju osnovne potrebe u drugi plan. Procenjuje se da domaćinstva u Severnoj Makedoniji troše oko 13 odsto budžeta na duvan, dok su siromašne porodice najviše pogođene.
Trošenje na cigarete dovodi do takozvanog “crowding-out” efekta, gde se sredstva namenjena za hranu, obrazovanje i zdravstvo preusmeravaju na duvan, pogoršavajući siromaštvo i smanjujući šanse za socijalnu mobilnost.
U Albaniji se godišnji izdaci domaćinstava za lečenje bolesti izazvanih pušenjem procenjuju na oko 2,3 milijarde leka (približno 22 miliona dolara). Otprilike 13.000 porodica u Albaniji, sa ukupno 60.000 članova, među kojima je 11.000 dece, pada u siromaštvo zbog izdvajanja za duvan i dodatne zdravstvene troškove. Kod najugroženijih domaćinstava, duvanski proizvodi čine i do 15 odsto kućnog budžeta, što drastično smanjuje sredstva za osnovne životne potrebe, naveo je dr Drini Imami, profesor Poljoprivrednog univerziteta u Tirani.
Fiskalne mere i rezultati u borbi protiv pušenja
Ekonomisti i istraživači ističu da su visoke akcize na duvan najefikasnija mera za smanjenje pušenja. Istraživanja pokazuju da povećanje cena cigareta može značajno uticati na smanjenje potrošnje, posebno među mladima i osobama nižih prihoda. Kod mladih je odgovor na porast cena dvostruko do trostruko jači nego kod odraslih, dok osobe sa nižim primanjima često prestaju da puše kada akcize porastu.
Na primer, povećanje specifične takse na duvan za 10 odsto smanjuje potrošnju za otprilike 4,5 do 11 odsto, zavisno od dohotka i pristupa alternativnim izvorima duvana. Takođe, povećanje specifične takse na duvan za 55 evra moglo bi smanjiti potrošnju i omogućiti domaćinstvima veće raspoložive prihode, koji se mogu preusmeriti na zdravlje i obrazovanje.
Povećane akcize ne samo da smanjuju potrošnju već i generišu dodatne poreske prihode. Vlade mogu te prihode investirati u javno zdravlje, obrazovanje i druge sektore koji podržavaju ekonomski rast. U regionu Zapadnog Balkana, povećanje akciza bi moglo doneti višestruke koristi, posebno s obzirom na to da siromašnija domaćinstva troše relativno veći deo prihoda na duvan. Time se ne samo smanjuje prevalencija pušenja, već se i smanjuje jaz između različitih socijalno-ekonomskih grupa, čime fiskalne politike postaju progresivne i pomažu smanjenju siromaštva, istakao je profesor Džefri Drop.
Akcize, marketing, medijske kampanje…
Uz povećanje akciza, komplementarne mere, kao što su zabrane pušenja na javnim mestima, stroža regulacija marketinga duvana i veće prisustvo zdravstvenih kampanja, dodatno pomažu u smanjenju prevalencije pušenja. Zabrane reklama i ograničavanje prodaje mladima dokazano smanjuju stope započinjanja pušenja među mlađom populacijom. Pored toga, povećanje svesti o opasnostima pušenja kroz obrazovne kampanje od ranog školskog uzrasta može dugoročno promeniti društveni odnos prema pušenju.
Više medijskih kampanja može doprineti informisanju javnosti o štetnosti pušenja, dok bi reinvestiranje prihoda od akciza u zdravstvo i obrazovanje poboljšalo društvenu ravnopravnost i smanjilo zdravstvene troškove.
Pročitajte još:
Sveobuhvatan pristup, koji uključuje i fiskalne i nefiskalne mere, pokazao se kao najuspešniji način borbe za smanjenja pušenja u regionu. Uvođenje programa za prestanak pušenja, poput saveta lekara, podrške u zajednici i dostupnosti zamena za nikotin, dodatno može podržati one koji se bore s pušenjem. Kombinacija visokih akciza i podrške u prestanku pušenja doprinosi boljitku javnog zdravlja i smanjuje zdravstvene troškove za sve građane, ocenila je dr Ana Mugoša sa Ekonomskog fakulteta u Podgorici.
Ovakav integrisani pristup pruža višestruke prednosti: smanjuje prevalenciju pušenja, poboljšava javno zdravlje, smanjuje socijalnu nejednakost i oslobađa kućne budžete od dodatnih tereta koje duvanski proizvodi nameću najugroženijim slojevima stanovništva.
Porezi za zdravlje
Povećanje akciza predstavlja najvažniji i najisplativiji deo strategije za kontrolu štete koju nanose proizvodi poput duvana, alkohola, bezalkoholnih pića zaslađenih šećerom i drugi koji negativno utiču na zdravlje, navode iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw).
Ova institucija pokrenula je inicijativu „Porezi za zdravlje“ (Taxes for Health Initiative – THEi), međunarodnu istraživačku mrežu koja se bavi porezima na duvan i druge proizvode štetne po zdravlje. Fokus projekta, lansiranog u februaru 2024. godine, je na sedam zemalja Centralne i Istočne Evrope: Bugarskoj, Gruziji, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji, Turskoj i Ukrajini.
Projekat vodi tim istraživača iz Bečkog instituta – Biljana Jovanović, Nóra Kungl i Kristijan Fidanovski, uz podršku eksterne konsultantkinje, profesorke Hane Ross.
Zdravstveni porezi obuhvataju akcize na duvan, alkohol, bezalkoholna pića zaslađena šećerom i druge štetne proizvode koji negativno utiču na zdravlje, smanjujući očekivani životni vek i produktivnost, dok povećavaju troškove zdravstvene zaštite i morbiditet.
DOBRILA
1.11.2024 #1 AuthorLose , u svakom slucaju…