Kako ESG utiče na domaće kompanije?

Profit nije više jedino merilo poslovnog uspeha, što je uticalo i na način poslovanja kompanija, koji je prošao kroz određene izmene. Preduzeća danas danas moraju da vode računa o faktorima vezanim za životnu sredinu, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje, takozvani ESG – Environmental, Social & Corporate governance.

ESG je zapravo skup standarda koji usmeravaju korporativnu politiku u usklađivanje sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja.

Prema rečima ESG eksperta Danka Kalkana, određeni broj kompanija u Srbiji će biti – ili već jeste – direktno pogođen novim ESG paketima regulativa Evropske unije što je, kako smatra, posledica njihove povezanosti sa tržištem EU jer su ogranci stranih firmi ili deo lanca nabavke velikih evropskih kompanija.

„Kao rezultat toga, ove kompanije će morati sistematski da se bave upravljanjem ESG rizicima i prilikama, kako bi razumele svoj nefinansijski uticaj. Ekološki, klimatski i društveni uticaji su nekad teško merljivi, pa će one morati da se organizuju, prilagode svoje poslovne modele i prikupljaju sve neophodne informacije i podatke o svom uticaju u kratkom, srednjem i dugom roku“, navodi Kalkan.

Takođe će, kako je istakao, biti važno da ove kompanije razmotre ne samo kako spoljni faktori utiču na njih, već i kako one same vrše uticaj na okolinu i društvo u kojem posluju.

„U skorijoj budućnosti očekuje se da će transponovanje EU zakona direktno uticati na poslovni sektor u Srbiji, uključujući ne samo najveće kompanije, već i male i srednje entitete“, naglasio je Danko Kalkan.

Zakonski okviri koji uređuju ESG u Srbiji

ESG je širok pojam koji obuhvata mnoge ekološke, društvene i teme korporativnog upravljanja. Većina društvenih i korporativnih faktora već je regulisana zakonima i standardima, uključujući zdravlje i bezbednost na radu, ljudska prava i regulative korporativnog upravljanja. Međutim, Kalkan smatra da fokus treba usmeriti na ekološku i klimatsku dimenziju ESG-a, i sa njima povezanu regulativu.

„Ranije nisu postojale adekvatne procene negativnih eksternalija koje su posledica uticaja kompanija na životnu sredinu i klimatske promene. U Srbiji se sada primenjuju određeni članovi Zakona o računovodstvu koji se tiču nefinansijskog izveštavanja, ali ta regulativa je zastarela i ne pruža adekvatan pristup merenju ESG uticaja poslovnih aktivnosti“, ocenio je naš sagovornik.

Dodao je da se EU trenutno priprema za početak implementacije direktive za korporativno izveštavanje o održivosti (Corporate Sustainability Reporting Directive).

„Ova direktiva povezana je sa EU taksonomijom i novim evropskim standardima za izveštavanje o održivosti (European Sustainability Reporting Standards) i predstavlja ključnu globalnu prekretnicu u regulisanju ESG faktora. Preporučujem svim poslovnim subjektima u Srbiji da se upoznaju sa ovim novim zahtevima“, istakao je Danko Kalkan.

Kao i u svetu, i kod nas su najzastupljeniji GRI (Global Reporting Initiative) standardi, a postoji i GHG Protocol (Greenhouse Gas Protocol) izveštavanja. Očekuje se da će u EU od 2024. godine u upotrebi biti i ESRS (European Sustainability Reporting Standards), koji su još uvek u fazi pripreme, a konačna verzija trebalo bi da bude objavljena u junu ove godine.

Iako u Srbiji ESG i dalje nije obavezan, postoji obaveza nefinansijskog izveštavanja za sva velika pravna lica sa više od 500 zaposlenih, kao i za sve velike grupe pravnih lica sa preko 500 zaposlenih.

Kao najveća manjkavost ESG-a ističe se to što su standardi zasnovani na podacima koje daju same kompanije, a koji ne moraju uvek biti precizni i kompletni.