Kako iskoreniti predrasude o „školovanju za motanje kablova“?

Vlada Švajcarske, Кancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) i Privredna komora Srbije predstavili su u utorak plan unapređenja saradnje na polju dualnog obrazovanja u našoj zemlji za naredne četiri godine, a jedna od tema o kojoj se detaljno diskutovalo je i zašto i dalje postoje predrasude da se radi o školovanju za loše plaćene i neatraktivne poslove.

Sistemom dualnog obrazovanja u našoj zemlji u poslednjih šest godina obuhvaćeno je gotovo 16.000 učenika, a danas se za 73 obrazovna profila usavršavaju u 186 škola i 950 kompanija.

Vlada Švajcarske je odlučila da od ove godine proširi podršku ovom sistemu i to kroz četiri projekta ukupne vrednosti 15 miliona evra – za nadgradnju strateškog i pravnog okvira, izgradnju kapaciteta škola i kompanija, podršku privredi i razvoj infrastrukture potrebne za modernizaciju dualnog obrazovanja.

Dualno obrazovanje u Švajcarskoj ima tradiciju koja seže do srednjeg veka, a danas je u svom modernom obliku legitiman izbor za mlade, ispričao je šef Razvojne saradnje Ambasade Švajcarske Ričard Koli (Richard Kohli) na promociji u beogradskom hotelu Moskva, i istakao da se i jedan od njegovih sinova odlučio za taj sistem školovanja, dok je drugi odabrao univerzitetske studije.

„Dakle, nije istina kao što se često tvrdi da dualno obrazovanje ‘otima’ mlade univerzitetima“, rekao je Koli i tako skrenuo pažnju na jednu od predrasuda koje prate ovaj sistem.

Druge predrasude koje prate srednje stručno i dualno obrazovanje u Srbiji jesu da se tako mladi školuju za „motanje kablova“ i druga teška, a možda uskoro i zastarela zanimanja.

„Zapravo, najveće interesovanje privrede, kada je reč o dualnom obrazovanju, postoji za profile iz oblasti mašinstva i obrade metala. Kompanije traže bravare zavarivače, operatere za obradu metala rezanjem, tehničare za konstruisanje CNC mašina i tehničare mehatronike, ali traženi su i profili iz oblasti ugostiteljstva, poput konobara ili kuvara, sektor trgovine traži trgovce…“, istakla je Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije.

Na pitanje Biznis.rs kako se rešiti predrasuda koje se pojavljuju pri odlučivanju o tome da li odabrati dualno odnosno stručno obrazovanje ili ne, pomoćnica direktorke Kancelarije za dualno obrazovanje i NOK Vesna Fabian odgovorila je da su jedini lek prave informacije i merenje rezultata koje postiže dualni sistem.

„Projekti poput ovih na kojima nam pomaže Vlada Švajcarske pomažu nam da omogućimo i uvid u rezultate – kolike su plate onih koji su prošli kroz ‘dualni’ a kolike onih koji nisu, koliko dugo se čeka na posao i to je najsigurniji način da se iskorene predrasude poput onih o iskorišćavanju mladih ili stvaranja ‘jeftine radne snage’ „, rekla je Fabian.

Direktorka kancelarije za dualno obrazovanje i NOKS Gabrijela Grujić istakla je da je preduslov za stvaranje obrazovanja koje „proizvodi“ kvalitetne kadrove snažan ekonomski razvoj, na čemu radi Vlada Srbije, a što uključuje stalno otvaranje novih fabrika.

„I to ne mesta gde se ‘motaju kablovi’, kako se pežorativno kaže, već tehnološki naprednih pogona. Primera radi, nedavno su u Valjevu, prilikom otvaranja Trening centra Tehničke škole, potpisani ugovori sa kompanijama Hansgrohe, Bizerba i Hisense Gorenje – dakle te kompanije ne samo da su prepoznale taj centar, već je tu akreditovan program školovanja za tehničara mehatronike na srpskom i engleskom jeziku, i od 120 studenata, 40 studenata se školuje po tom programu, po dualnom modelu, i sa potpisanim ugovorima sa tim kompanijama„, naglasila je Grujić.

Dodala je da takav sistem istovremeno služi da obrazovani ostanu u zemlji, iako im diplome i kvalifikacije omogućavaju da biraju gde će da rade.

„Kolika je verovatnoća da će oni koji se školuju u Valjevu tek tako otići iz zemlje?“, upitala je Grujić.

Švajcarska se, inače, pre pet godina uključila u reformu dualnog obrazovanja u Srbiji sa projektom zahvaljujući kome je, uz podršku i nemačke i austrijske vlade, uspostavljen model dualnog obrazovanja koji osigurava kvalitet obrazovanja i mogućnost bržeg zapošljavanja za mlade, ali i kompetentne kadrove za narastajuću srpsku privredu, rekla je Grujić i naglasila da se saradnja nastavlja kroz novi projekat.