Kako je srušen hotel Jugoslavija i šta je naloženo investitoru: Izgraditi prostor za „reminiscenciju“

Dok građevinske mašine uklanjaju ruševine nekada jednog od najprestižnijih beogradskih hotela i jednog od simbola prestonice, podsećamo na to kako je usvojen urbanistički plan koji je dopustio uklanjanje hotela Jugoslavija.

Na plan detaljne regulacije (PDR) kojim se dozvoljava rušenje hotela stigle su, naime, čak 842 primedbe – ali su ključne odbijene, uključujući i onu o opravdanosti rušenja objekta hotela Jugoslavija, kao i onu koja ukazuje na mogućnost devastacije grada i njegovog kulturno-istorijskog nasleđa. U tekstu koji sledi otkrivamo i da je investitor dobio nalog da izgradi i prostor za „metaforičku reminiscenciju“, odnosno „sagledavanje artefakata iz prethodnog objekta“.

Sudbina hotela Jugoslavija „zapečaćena“ je na sednici Komisije za planove Skupštine grada Beograda, koja je održana 13. juna 2024. godine, a kojoj je predsedavao glavni urbanista prestonice Marko Stojčić.

Ta komisija razmotrila je 842 primedbe, od kojih su sedam uputile državne i gradske institucije, dok je ostalih 835 stiglo sa adresa građana i građanskih udruženja, kao i političkih partija.

Sednici su, osim Stojčića, prisustovali i zamenica predsednika Komisije Marija Leković i članovi Milica Negić, Danijela Mišković, Predrag Petrović, Nebojša Minjević (odsutan od 6. tačke Dnevnog reda) i Predrag Čolić, dok su odsutni bili članovi Komisije Gordana Marković i Đorđe Milić, stoji u dokumentaciji uz PDR koji je usvojen na sednici Skupštine Beograda 16. septembra 2024. godine.

Ključna primedba, iza koje su stalo stotinak građana, kao i organizacija Ministarstvo prostora, odnosila se na to da objekat hotela Jugoslavija, prema samoj studiji koja je deo PDR-a, pripada objektima moderne arhitekture koji su u režimu delimične urbanističke zaštite, pa je postavljeno pitanje logike i racionalnosti uništavanja nečega što je prepoznato kao „vredno i značajno“, pogotovo pošto je planirana izgradnja objekata istih gabarita, na samo nekoliko metara udaljenosti.

Komisija je ovaj prigovor delimično prihvatila u delu koji se odnosi na dopunu preporuka i obaveza u vezi sa oblikovanjem budućeg rešenja kompleksa u cilju revitalizacije „duha mesta“, ali je odlučila i da ne prihvata primedbu u delu koji se odnosi na opravdanost rušenja objekta.

„Zato je u novi PDR unet novi tekst – obavezno uputstvo da se u „zoni M4“ (gde se nalazi objekat starog hotela) oblikovanje obavezno sprovodi ‘ne vezujući se za stilske odrednice prošlih vremena’, već uz primenu što viših modernih likovno-estetskih svojstava, u savremenom duhu, novim i kvalitetnim i energetski održivim materijalima, uz revitalizaciju ‘duha mesta'“.

Kada je reč o „revitalizaciji duha mesta“, Komisija je u odgovorima na nekoliko primedbi navela da je investitoru – kompaniji Danube Riverside u vlasništvu Millennium Team-a – dat novi zadatak.

„Obavezno je da se u zoni M4, na mestu prikladnom za čitav ansambl nove celine, vidljivom i blizu regulacije ulice i prema šetalištu Keja Oslobođenja, predvide savremeno-metaforičke reminiscencije na prethodni period koji je obeležio ovu lokaciju, prvenstveno kroz modernu interpretaciju ‘kapije iznad pešačkih tokova’ (na lokalnom trgu), koja može biti u obliku interaktivnog zida ili stubova, a gde će posetioci i prolaznici moći da sagledaju vizuelne i fizičke artefakte sa prethodnog objekta, te razviju memoriju na značajnu ulogu koju je hotel imao u društvenom i kulturnom životu Beograda, kao i bombardovanje u kojem je značajno narušen objekat hotela Jugoslavija“, stoji u odgovoru na primedbe upućene na Plan detaljne regulacije bloka 11 i dela bloka 10 gradske opštine Zemun i Novi Beograd (PDR).

Kada je reč o starim i novim simbolima Beograda, i tu je Komisija dala uputstvo da se u PDR unese i da „novi kompleks u zoni M4 mora da bude vidljiv i da kao takav razvija karakter simbola“.

U primedbama je, takođe, razrešena i nedoumica oko toga kako može da se ruši objekat koji je, kako mnogi veruju, pod nekim vidom zaštite države, kao i kako je moguće da se dozvoli izgradnja dve kule od po 155 metara, koje bi, kako je navedeno u primedbi, mogle da „dramatično promene panoramu grada“ tako što remete pejzaž i istorijski kontekst okoline.

Komisija je i na ovu primedbu odgovorila delimičnim usvajanjem i porukom o „očuvanju duha mesta“ kroz prostor za reminiscenciju, ali je i pomalo poetičnim jezikom navela kako glasi preporuka investitoru.

„Preporuka je da se fasada novog hotela formira po prepoznatljivom ritmu modula i rastera postojeće fasade Hotela Jugoslavija… Ukupan efekat fasade zgrade novog hotela sa reminiscencijom na jednostavnost kristala koji će koristiti potencijal blizine vode i refleksije jutarnjeg i popodnevnog sunca, odnosno igru svetlosti, senki i boja iz okoline“, stoji u odluci Komisije po ovoj primedbi.

Osvrćući se na tvrdnju da se PDR-om dozvoljava uklanjanje objekta i narušavanje panorame grada i istorijskog konteksta, ukazali su da je institucionalna zaštita za hotel Jugoslavija ukinuta pre 14 godina, pa je potom uklanjanje dozvoljeno PDR-om usvojenim u decembru 2015. godine.

„Prostor obuhvaćen ovim planom sa aspekta zaštite kulturnih dobara nije utvrđen za kulturno dobro, ne nalazi se u okviru prostorne kulturno-istorijske celine, ni celine koja uživa prethodnu zaštitu. U okviru njega nema utvrđenih kulturnih dobara, dobara pod prethodnom zaštitom, niti evidentiranih arheoloških nalaza i ostataka“, ističe Komisija podsećajući na odluku Zavoda za zaštitu spomenika da hotelu Jugoslavija ukine status prethodne zaštite.

„U okviru naznačenog prostora nalazi se hotel Jugoslavija, koji je do 24. decembra 2011. godine bio evidentiran kao dobro pod prethodnom zaštitom. Najnovijim sagledavanjem stanja konstatovano je da su u toku bombardovanja naneta velika oštećenja na objektu, da je originalni enterijer delimično uništen, potom promenjen, zbog čega je Zavod za zaštitu spomenika izbrisao hotel Jugoslavija iz evidencije dobara pod prethodnom zaštitom„, obrazložila je Komisija svoj stav da dozvoli uklanjanje objekta.

Podsećamo da je kompanija Millenium Team preko svoje ćerke firme MV Investment kupila hotel Jugoslavija u okviru stečajnog postupka firme Danube Riverside za 3,17 milijardi dinara.

MV Investment je kasnije promenio ime u Danube Riverside.

Danube Riverside je u isto vreme i naziv budućeg kompleksa, a kompanija Kadena je u međuvremenu postala ekskluzivni zastupnik prodaje stanova, pa su krajem novembra prošle godine, najavljujući prvi prodajni dan za 50 stambenih jedinica, u oglasu naveli da će stambena kula imati 42 sprata i tri podzemna nivoa, a 905 parking mesta, „skoro po dva“ po stambenoj jedinici.

Druga kula trebalo bi, prema najavama, da bude rezervisana za poslovni prostor dok će budući hotel na mestu „Jugoslavije“ biti Ritz-Carlton, koji bi trebalo da bude otvoren 2027. godine.

Millennium Team je saopštio i da će ukupna investicija u budući kompleks iznositi gotovo 500 miliona evra.