Kako koristimo kredite arapskih fondova i vlada?

Povodom vesti da je Fond za razvoj Saudijske Arabije pokazao zainteresovanost za finansiranje tri projekta u Srbiji u vrednosti od oko 200 miliona dolara, proverili smo dokle je naša zemlja stigla sa korišćenjem kreditnih aranžmana sa razvojnim fondovima i vladama arapskih zemalja.

U ovogodišnjem budžetu pobrojana su dva kredita Fonda za razvoj Abu Dabija (Ujedinjeni Arapski Emirati), kao i kredit Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, a otplaćujemo i pozajmice Vlade Emirata Abu Dabi i reprogramirane obaveze prema kuvajtskom fondu Kuwait Investment Authority.

Stariji od dva kredita Fonda za razvoj Abu Dabija odobren je još 2014. godine, i to za prvu fazu razvoja sistema za navodnjavanje. Njegova ukupna vrednost je 356,28 miliona dirhama ili oko 100 miliona dolara, a otplaćujemo ga od 1. marta 2019. godine, i to do 2033. godine. Trenutno stanje duga po tom kreditu iznosi 29,9 miliona evra.

Srbija Fondu za razvoj Abu Dabija od 2021. otplaćuje i pozajmicu od milijardu dolara koja je odobrena 2016. za podršku budžetu. Stanje duga po tom kreditu je 713 miliona evra, a ovogodišnja rata iznosi 178,3 miliona evra.

Taj fond je Srbiji krajem prošle godine odobrio i novi kredit za podršku budžetu u iznosu od milijardu dolara.

„Cilj Projekta (podrške budžetu) je jačanje privrede zemlje kroz podršku budžetskom deficitu, obezbeđivanje tekuće likvidnosti, refinansiranje dospelih obaveza po osnovu javnog duga Republike Srbije i pružanje pomoći državi u postizanju planiranog razvoja“, stoji u Ugovoru o zajmu koji je potpisan u septembru 2022. godine, a potvrđen dva meseca kasnije u Skupštini Srbije.

Interesantno je da je ugovoreno da ta pozajmica bude isplaćena odjednom, tako da prva i poslednja rata dospeva 14. avgusta sledeće godine.

Kada je reč o pozajmicama Kuvajta, stanje duga kod reprogramiranih obaveza je 186 miliona evra, dok rata glavnice za ovu godinu iznosi 15,5 miliona evra.

Podsetimo da je reč o dugu za koji je u februaru 2021. godine realizovana svop transakcija. Na taj način je, kako je tada saopštila Uprava za javni dug, obaveza po osnovu Sporazuma o reprogramu duga između Srbije i Kuwait Investment Authority, najvećeg investicionog fonda u Kuvajtu, konvertovana iz američkih dolara u evre.

„Obaveze po osnovu navedenog reprogramiranog zajma, ugovorene u dolarima po kamatnoj stopi od 1,5 odsto, Srbija će isplaćivati u evrima po kamatnoj stopi od 0,393 odsto, čime će se uštedeti oko dve milijarde dinara“, istaknuto je tada.

Najstariji među zajmovima koje još otplaćujemo je pozajmica Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, koji je 2012. godine odobrio 25 miliona evra vredan kredit za izgradnju beogradske železničke stanice „Prokop“, odnosno „Beograd – Centar“.

Otplata glavnice po tom kreditu počela je 2018. godine, a stanje duga trenutno iznosi 20,5 miliona evra. Poslednja rata dospeva 1. avgusta 2031. godine, a ove godine na ime glavnice treba da isplatimo 714.000 kuvajtskih dinara ili oko 2,1 milion evra.