Kako kupuju srpski potrošači: Paze na cene, vole promocije i pre će promeniti brend nego radnju

Zašto se šećer ili toalet papir kupuju gotovo isključivo u okviru promotivne prodaje, kako smo se navikli na privatne robne marke i dokle su potrošači spremni da idu da bi uštedeli – odgovore na ta i brojna druga pitanja, kao i pregled ključnih trendova u industriji robe široke potrošnje (fast moving consumer goods, FMCG) ponudili su organizatori i učesnici 11. FMCG Summit-a.

Više od 500 predstavnika proizvodnih, distributerskih i kompanija koje pružaju različite vrste usluga u okviru FMCG industrije imalo je priliku da čuje kakav je presek stanja u „godini oporavka“, kako je Ljubica Šijaković iz NielsenIQ nazvala period od polovine 2023. do juna ove godine.

„Inflacija je i dalje prisutna, a iako stope rasta cena opadaju potrošači u Srbiji tek treba da se finansijski oporave, jer im za ono na šta bi u 2022. godini potrošili 100 dolara danas treba 125 – što odražava i prosečan rast cena FMCG proizvoda“, istakla je Šijaković na Samitu u organizaciji InStore.

Potrošači su, prema rezultatima Nielsenovih analiza, ostali pri navici da planiraju kupovinu, ali polako „popuštaju“ stegu.

„Čak 70 odsto potrošača u Srbiji pravi spisak pre nego što krene u kupovinu, ali od tog broja čak 69 odsto kupuje i van tog spiska. Takođe, u većem broju su spremni da obilaze nove radnje“, rekla je Šijaković i skrenula pažnju na izuzetnu važnost promotivne prodaje u našoj zemlji.

„U Srbiji se 38 odsto prodaje u FMCG industriji obavi putem promocija – i to najviše u kategorijama sveže hrane, osnovnih namirnica i pića, papirnim proizvodima i smrznutoj hrani. Kad je reč o ulju, prodaja tokom promotivnog perioda poraste i za 40 odsto, a šećera neverovatnih 340 odsto„, navela je Šijaković.

NielsenIQ je zabeležio i značajnu promenu u ponašanju kupaca koju bi svaka kompanija iz FMCG industrije trebalo da ima na umu

„Potrošači u velikom procentu i dalje pokušavaju što jeftinije da prođu i da kupe proizvode po akcijskim cenama, ali ono što je drugačije nego ranije je da su manje spremni da menjaju prodavnice – radije će kupovati kod istog prodavca, ali će zato radije promeniti brend robe kako bi uštedeli“, rekla je Šijaković.

Predrag Ćirović, generalni direktor GfK u Srbiji, pozvao je učesnike 11. FMCG Summita da se sete da su kupci pod stresom i takvi dolaze u prodavnice.

„Vaš zadatak je da im pomognete da kupovinu obave na pravi način“, savetovao je i skrenuo pažnju da su potrošači u Srbiji, prema istraživanju GfK, na čelu regiona po brizi za kućni budžet i finansije.

„Dolazi ,ipak, do blagog opuštanja kako usporava inflacija, i to se oseti i u Srbiji – promotivna prodaja jeste važna, ali su naši potrošači spremni i da se počaste“, rekao je Ćirović i pojasnio da pri tome uvek vode računa da optimizuju svoju kupovinu i dobiju što veću vrednost za novac.

Kada je reč o privatnim robnim markama, Ćirović napominje da one više nisu „tabu“ kao nekada.

„Kupci u Srbiji vole brendove, ali je skoro svaki kupac barem jednom za godinu dana kupio privatnu robnu marku (PL), a od ukupnog broja FMCG korpi, u 35 odsto se nalaze PL proizvodi“, rekao je Ćirović.

Naglasio je i da na našem tržištu diskonteri (poput Lidla) smanjuju učešće PL u korist brendova, jer kupci žele da u njihovim radnjama nabave i svoje omiljene brendove, dok ostali prodavci daju više prostora PL-u.

„U nekim kategorijama, poput konzervirane hrane, kupcima nije ni važno koji je brend, dokle god je cena povoljna“, zaključio je Ćirović.

Njegov savet proizvođačima brendiranih FMCG proizvoda je da obrate pažnju upravo na trendove u vezi sa PL.

„Naši ljudi vole brendove, ali ako brend ne uzvrati ljubav, pitanje je koliko će ta veza da traje“, poručio je Ćirović.